Dok je pažnja javnosti već drugi mesec usmerena na opštinske zgrade u Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću, u tišini i bez gotovo ikakvog interesa javnosti i doskorašnjih lokalnih zvaničnika, ali i zvaničnog Beograda, u opštinskoj zgradi u Severnoj Mitrovici – održavaju se sednice i izglasavaju odluke.
Osim onih koje su se ticale samih građana, naročito u periodu januarskih poplava, kroz ovu su se opštinu provlačile i, kako smatra jedini srpski odbornik u njoj – odluke koje su kod građana izazivale samo dodatnu uznemirenost. Štaviše, ovaj odbornik tvrdi da je kroz ukupno sedam sednica do sada izglasano 30 odluka, a koje se drže u fioci i koje se čuvaju, kako Dušan Milunović sumnja za „trgovinu Beograda i Prištine“.
Jedna od takvih, upravo je izglasana poslednjeg petka, a radi se o odluci da se opština Severna Mitrovica priključi Asocijaciji kosovskih opština i to u trenutku kada se od kosovskog premijera učestalo traži da počne sa formiranjem Zajednice srpskih opština. Ovaj je predlog u dnevni red uvrstio novoizabrani gradonačelnik, Erden Atić.
Osim toga, ovaj je zvaničnik na istoj sednici zatražio i da se u dnevni red uvrsti predlog u vezi sa zemljištem u blizini Vatrogasne stanice u severnom delu Mitrovice, odnosno da se ono pripoji Direkciji za vanredne situacije. Odbornici su ovaj njegov predlog odbili.
O tome šta se dešava na sednicama SO Severna Mitrovica, razgovarali smo sa Dušanom Milunovićem.
O odlukama koje su donete čitajte u posebnoj vesti:
Pažnja na tri severne opštine, ali da li se i šta radi ispod žita u Mitrovici?
Govoreći o situaciji u kojoj se nalazi opština, Milunović poručuje da se „neko igra lokalne samouprave“, te da je ona „obezglavljena“.
Više puta pomenuvši da je ono čega se on drži Statut ove opštine i zakonske regulative, primetio je i da se, kako se njemu čini, ide i na to da se taj Statut promeni. To tvrdi, zbog toga što se sa promenama već krenulo.
Pre svega misli na kosovske simbole koje su sada primetni u ovoj opštini, ali i oko nje, a koji ranije nisu postojali.
„Pre ostavke koje su dali predstavnici Srpske liste nama su pozivnice stizale bez grba Kosova, sada nam stižu sa grbom“, kazao je on.
Ujedno, ispred opštinske zgrade je nedavno stavljena trojezična tabla, takođe sa kosovskim simbolima.
„U Severnoj Mitrovici prvo treba da piše srpski jezik, pa albanski, pa engleski. Mi imamo tablu ispred opštine, na kojoj prvo piše na albanskom. Sledeće je i opštinski grb za šta će biti javni poziv“, istakao je Milunović.
Kaže da do sada na sve to nije reagovao jer su ga, tvrdi, u ovakvu situaciju doveli predstavnici Srpske liste, napuštanjem kosovskih institucija, te samim tim i lokalne skupštine.
„Sada se ja tamo nalazim među 13 albanskih odbornika i ne mogu da insistiram na tome da oni pričaju srpski, deo njih verovatno i ne zna“, navodi.
Ipak, tvrdi da će ova tabla biti i skinuta, a postavljena nova u skladu sa statutom – odnosno sa srpskim jezikom kao prvim.
Na konstataciju da je srpski jezik, odnosno prevod sa ovih sednica – neupotrebljiv, te da se mediji suočavaju sa poteškoćama u izveštavanju, Milunović ponavlja da je to trenutno nemoguće promeniti.
„Nemoćni ste. U skupštini nemate ni zapisničara. Čitava administracija ne radi“, kazao je.
Ipak, kaže da je korisno i to što makar i jedan srpski odbornik u ovoj opštini postoji.
„Pažljivo slušam sednice, uključujem se u svaku tačku dnevnog reda. Pokušavam da utičem i branim interese građana. Za mene nije bitno ko je Srbin, ko je Albanac. Dolazim iz multietničke sredine i branim interese svakog građanina“.
Sa druge strane, Milunovć konstatuje da je jedini način za rešavanje problema u radu opštine da se vrate srpski radnici koji su napustili ovu instituciju zajedno sa drugim Srbima sa Severa novembra meseca prošle godine.
Za sada, međutim, nema naznaka da će do toga doći, a Milunoviću se čini da „neko pokušava da se igra lokalne samouprave“, jer je trenutna „obezglavljena“.
„Mi nemamo ni budžet. Već šesti mesec donosimo odluke, a ništa nije realizovano“, požalio se.
Naveo je i primer za to, kada je, kako kaže, albanska odbornica Aida Ferati Doli, predložila da skupština opštine izglasa dodelu finansijske pomoći za svako novorođeno dete u Severnoj Mitrovici u iznosu od 100 evra.
„To smo mi kao Skupština odmah i to sa oduševljenjem podržali. I gde smo mi tu. Evo sada se rađaju deca, a od toga ništa. To je zato što nemamo radnike, to je posledica ostavki koje su podneli predstavnici Srpske liste“, tvrdi Milunović.
Paravan za postojanje stvarnosti
Osim što se „neko igra lokalne samouprave“, Milunović tvrdi da i Evropska unija „servira svoju igru“.
Žali se zbog toga što se zvaničnici EU tokom poseta Severu sastaju samo sa čelnicima Srpske liste, ali ne i sa predstavnicima lokalne vlasti.
„Lajčak je bio ovde. Da li su kontaktirali nekoga iz lokalne samouprave, ne. Mi smo im paravan za postojanje stvarnosti. Kontaktirali su predstavnike Srpske liste i sa njima obavili razgovor“.
Samim tim, smatra da je cilj čitavog procesa kupovina vremena za Srpsku listu, kako bi se oni „ubacili u neku novu priču“.
Priština proizvodi teme koje uznemiruju lokalno stanovništvo
Sa druge strane, tvrdi da je trenutno stanje u kojem se nalazi opština – kupovina vremena i za Prištinu.
„Ovi ljudi koji su trenutno u opštini imaju jaku želju da utiču na pozitivan pomak kada su u pitanju sami građani i njima se svako može obratiti. Međutim, iz Prištine ne nailazimo na saradnju, nego nas koriste kao živi zid ili neku vrstu kupovine vremena“.
Isto tako, smatra da Priština proizvodi teme preko ove opštine, a koje samo dodatno uznemiruju stanovništvo, pomenuvši kao primer i odluku o otvaranju mosta koju je usvojila lokalna skupština aprila meseca.
„Svaka tačka dnevnog reda koja se ticala običnog građanina, jednoglasno je usvojena. Ja sam prvi glasao. Ali otvaranje mosta i Asocijacija kosovskih opština, zemljište za vanredne, povratak Albanaca na Sever – zaista nije potrebno u ovom trenutku“, istakao je Milunović.
Novoizabrani gradonačelnik ove opštine, Erden Atić, kako je posvedočio i naš novinar koji je sednicu u petak pratio – skupštinsku raspravu je u nekom trenutku naprasno napustio.
Milunović kaže da i on ne zna zbog čega je Atić to uradio, ali da je taj postupak – nepoštovanje zakonodavne vlasti.
Povratak u institucije – nema drugog rešenja
Tvrdi da ga od momenta kada je odlučio da zadrži mandat odbornika u ovoj opštini niko sa srpske strane nije kontaktirao, već samo obični građani koji su mu, kako svedoči, ukazivali na probleme sa kojima se suočavaju.
„Niko me od zvaničnika nije kontaktirao, a ja im stojim na raspolaganju, da razgovaramo o bitnim temama. Ali me svakoga dana sreće masa ljudi koji traže da ostvare neka svoja prava“, rekao je Milunović.
A ti problemi građana uvećali su se sa napuštanjem kosovskih institucija od strane Srba.
Ovaj odbornik konstatuje da su ostavke, a pogotovu u sudstvu i policiji, dovele do toga da se narod „nalazi u beznađu“, te ponavlja da bi najbolje za sve bilo da se oni vrate u institucije.
„Mi drugog rešenja izgleda nemamo“, naglasio je, navodeći da je upravo zbog toga i dalje u lokalnoj skupštini.
„Uvek sam se bavio lokalnim temama i ne izlazim iz tog okvira. A sada su to teme koje mogu dugoročno da utiču na život samih građana“, ocenio je.
Pohvalio je građane na Severu, zbog toga što sedam meseci, kako kaže, uspevaju da funkcionišu bez policije i sudstva.
Sa druge strane, kada je reč o specijalnim jedinicama Kosovske policije, koje su već nedeljama prisutne u gradu, Milunović kaže da se oni ne bave običnim tegobama građana.
Ljudi na Severu zaslužuju nagradu zbog toga šta su preživeli sedam meseci i šta uspevaju da izdrže bez većih incidenata i većih problema
Pokvarili se međuetnički odnosi
Sa druge strane, kaže da su se u ovom periodu narušili međuetnički odnosi koji su se gradili više od 20 godina.
„Običan čovek sada drugačije gleda na međuetničke odnose. Srbin na Albanca ili obratno. Stvorila se neka vrsta inata“, ističe ovaj odbornik.
Ja sam sebe uhvatio da sam rekao ‘Au pa preteraše ga’
„Stvorio se animozitet među građanima, običnim ljudima, koji nemaju nikakve veze ni sa čim u ovoj situaciji“.
Za građane „oblanda“ kroz ZSO
I dok je na delu kriza koja traje duže od mesec dana, Milunović tvrdi da se sve vreme sprovodi Ohridski sporazum.
Potpunu primenu ovog dogovora Milunović vidi kao „kraj scenarija“.
„Građanima će biti uvijen u jednu oblandu i predstavljen kroz tu Zajednicu srpskih opština“, očekuje.
Milunović, međutim, kaže da je protiv ZSO, pa čak i u „“najboljem njenom obliku“, jer se na taj način „gubi poslednji momentum“, odnosno gase sve srpske institucije.
Prosveta, zdravstvo, prostorno planiranje, socijalna zaštita, ističe – moraju da postoje pri srpskom sistemu.
„To nikome neće smetati, niti predstavljati neki veći problem“, smatra Milunović.
Sa maskama možemo samo da bežimo odavde ili da pokušamo poslednji put da napravimo neku glupost
Sa druge strane, srpske institucije, odnosno zvanični Beograd pita – „šta je sa tablicama, barikadama u Rudaru, pozivnim brojem, elektrodistibucijom“.
Konstatuje da u trenutku kada bi Srbija trebalo na neki način da pomogne, da zapravo građani od „lokalnih moćnika“ – trpe veliki pritisak i zaboravljaju teme zbog kojih je cela kriza započela.
Poručio je da mu je žao što njegov interes, kao građanina KiM, brani aktuelni direktor Kancelarije za KiM, Petar Petković.
„Ja se toga lično stidim“, kaže Dušan Milunović.
Osvrnuvši se na nedavno hapšenje M. M. u centru Kosovske Mitrovice, ali i proteste koji su potom usledili, a na kojima je uzelo učešće više desetina građana sa maskama, Milunović kaže:
„Mi sa maskama možemo samo da bežimo odavde ili da pokušamo poslednji put da napravimo neku glupost“.
Suprotno tome, smatra da zapravo građani treba da izađu jasni, čisti i čestiti i da poruče da neće dozvoliti da im prava budu kršena.
„Da kažemo da ćemo iskoristiti svako pravo koje nam je zagarantovano Briselskim sporazumom i nažalost, Ahtisarijevim planom – i svim onim što su drugi prihvatali u naše ime“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
