Suze i bol roditelja Ivana Jovovića i Pante Dakića ne prestaju ni dvadeset godina nakon njihovog ubistva. Ono što ih najviše muči je saznanje da su počinioci i dalje na slobodi.
„Zamislite, ubica mog deteta šeta, nezatvoren je, neosuđen. Možda mi se podsmeva putem, ja to ne znam. Ja bih najsrećniji bio kada bi sve to moglo da se sazna i da se okonča ta situacija“, kazao je otac ubijenog Panta, Milisav Dakić.
Apelovao je na međunarodnu zajednicu i domaće strukture da se uključe u rešavanje ovog slučaja. Trenutno, kako kaže, niko ništa ne javlja, niti dolazi.
Vladika Ilarion: Rak rana kada kriješ ubicu u svom domu
20 godina od zločina na Bistrici, služi se parastos ubijenoj deci
„Ne znam da li će se i šta preduzimati, ne samo za ovo ubistvo i pucanje na decu već za sva ubistva koja su se desila na Kosovu. Apelovao bih na sve organizacije i sve strukture da se malo uključe oko ovoga. Meni je kao onog prvog dana, isti mi je osećaj i danas i verovatno će biti dok mi traje duša“, kaže Dakić.
Nakon parastosa u crkvi presvete Bogorodice, odata je pošta ubijenim Ivanu i Pantu i na seoskim grobljima. Roditelji Ivana Jovovića ne govore pred kamerama, ali majka Senka ne zadržava suze.
Đorđe Ugrenović je jedan od preživelih u napadu na Bistrici. On je zajedno sa Draganom Srbljak, Bogdanom Bukumirićem i Markom Bogićevićem bio ranjen u oružanom napadu na obali Pećke Bistrice. Slike ubistva su još žive u sećanju.
„To je za nas sve bilo, nismo išli ni na letovanja, ni na zimovanja. Velike su vrućine bile i to je bilo jedino mesto gde smo mogli da se rashladimo. Sva deca a bilo je mnogo dece, stotinak, možda i više svi smo bili tamo i odjednom se desila rafalna paljba koja je pokosila Ivana i Panta i nas. Nažalost oni nisu uspeli da prežive“, kaže Đorđe sada otac četvoro dece.
I Đorđa, kao i porodice Jovović i Dakić muči saznanje da počinioci ovog napada i ubistva nisu pronađeni. Predstavnici Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju krive međunarodnu zajednicu za to.
„Ovaj zločin ostaće upamćen kao jedna od najvećih mrlja za međunarodnu zajednicu koja nije uspela ili nije htela da ispuni ono što im je dato Rezolucijom 1244 Saveta Bezbednosti Ujedinjenih nacija, a njihova obaveza shodno toj rezoluciji je bila da obezbede i garantuju bezbedno okruženje za srpski narod na Kosovu i Metohiji“, kazao je Miloš Terzić, pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju.
Podsetimo, istragu o oružanom napadu i ubistvu na Bistrici vodili su pripadnici Kosovske i UNMIK policije. Iako je iz UNMIK-a obećano da će „prevrnuti svaki kamen da pronađu ubice“, te su nudili nagradu od milion evra, to se nije dogodilo. Euleks koji je kasnije preuzeo slučaj ga je zatvorio 2011. godine zbog, kako su objasnili roditeljima ubijenih, nedostatka dokaza. Zašto slučaj nije ponovo otvoren, iz redakcije radija Kim nisu uspeli da saznaju. Iz Euleksa do objavljivanja ove vesti nije stigao odgovor.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
