Evropska unija preduzela je privremene mere protiv Kosova usled odbijanja kosovske vlade da preduzme korake ka deeskalaciji koje je predložio Brisel. Ovaj potez je „nepravedan“ za kosovskog premijera koji kaže da će nastaviti da sprovodi svoj program. Opozicija, sa druge strane, pokrenula je još jednu lavinu kritika, te se ponovo čuju zahtevi za održavanjem vanredne sednice u vezi sa novonastalom situacijom, ali i za smenu kosovskog premijera, kao i poruke da premijer ne može biti neko ko donosi sankcije Kosovu, umesto evroatlantskih integracija.
Evropska unija već nedeljama najavljuje uvođenje mera uz konstatne pozive Prištini da preduzme korake za deeskalaciju situacije na Severu Kosova, dok kosovski premijer, sa druge strane, nastavlja da iznosi svoje predloge, odbijajući da posluša Zapad.
Kako su mediji javili ovog vikenda, mere EU su već stupile na snagu, a iz Brisela su ujedno potvrdili da su kosovsku vladu o njima obavestili još 28. juna.
Kosovski premijer o tome nije govorio sve do juče, odnosno dan nakon medijskih izveštaja.
Iako je prošle nedelje kazao da EU na Kosovu „nalazi svog partnera i najiskrenijeg i najstabilnijeg saveznika u regionu“, u nedelju je rekao da su mere EU nepravedne, ali i da Kosovo ne može da pravi kompromis „ni sa vladavinom prava, ni sa ustavnošću zemlje“.
Usled toga najavio je da će nastaviti sa sprovođenjem programa svoje vlade, dodajući da se nada da će privremene mere Evropske unije „biti kratke“.
Šefica poslaničke grupe pokreta Samoopredeljenje, Mimoza Kusari-Ljilja (Lila), kazala je da Kosovo zapravo ne preduzima nikakve akcije koje destabilizuju Sever.
Sa druge strane, slično Kurtiju, poručila je da „ne mogu da zaustave vladavinu prava i utiču da gradonačelnici podnesu ostavke.
Rekla je da oni mogu da da podnesu ostavke samo ako to smatraju ispravnim postupkom i da nema političkog pritiska.
I dok se Kurti nada, opozicija kritikuje.
Odmah nakon što je u medijima objavljeno da je započeta primena mera protiv Kosova, usledila je lavina kritika, dok je više zvaničnika pozivalo na smenu, odnosno „novi put bez Kurtija“.
Predsednik Demokratske partije Kosova, Memlji Krasnići (Memli Krasniqi) pozvao je članove Upravnog saveta stranke da se danas sastanu kako bi razgovarali o „ozbiljnoj situaciji“ i putu napred.
„Situacija nije normalna i ne možemo da simuliramo normalnost. Građanima je potrebna jasnoća u ovom trenutku konfuzije. I jedno je više nego jasno: Kosovo ne može da ostane talac hirova Aljbina Kurtija“, napisao je Krasnići na Fejsbuku.
Kurtija je nazvao „neodgovornim premijerom“, navodeći da on stavlja Kosovo na „mapu sankcionisanih zemalja“.
U sličnom tonu sinoć se oglasila i potpredsednica ove stranke, Vljora Čitaku (Vlora Çitaku), navodeći da je rezultat Kurtijeve vladavine „podeljeni iznutra, a sankcionisani od saveznika“, uz naznaku da Kosovo „ne pripada jednom čoveku.
Danas je prokomentarisala Kurtijevu izjavu, navodeći da je on „kao i uvek, generalizovao i ništa nije rekao“.
„Predsednik nastavlja da ćuti. Trenuci poput ovih odlučujući su za političku i stratešku putanju jedne zemlje. Kakvo Kosovo hoćemo? Integrisano ili isključeno i izolovano?
Dovoljno. Prevara ne prolazi“, poručila je Čitaku.
Nekadašnji kosovski premijer, a sadašnji poslanik LDK, Avdulah Hoti, takođe navodeći da je EU još 28. juna obavestila kosovsku vladu o merama, odnosno, kako kaže, sankcijama, poručio je da nikakva informacija nije prosleđena skupštini, ali i građanima Kosova.
Pozvao je na održavanje vanredne sednice upravo kako bi se raspravljalo o tome i dogovorio tok delovanja.
„Gde je predsednica države? Zašto ne obavlja svoju funkciju? Ovaj binom vodi Kosovo na drugi put, a ne na zapad. Jedno je jasno: Kosovo ne mogu da vode premijer i predsednica, koji zemlji donose sankcije umesto evroatlantskih integracija“, poručio je Hoti.
Portparolka ove stranke, Sibelj Haljimi (Sibel Halimi), u sličnom tonu juče je kazala da je Kosovo „jedina evropska zemlja pod sankcijama“.
Haljimi je rekla da se Prištini „svakodnevno zatvaraju vrata“ i da Aljbin Kurti ne daje prioritet prosperitetu.
„Od nekoordinacije sa saveznicima, do eskalacije sankcija i ka izolaciji. Ovo je trenutna slika naše zemlje: Jedina evropska zemlja pod sankcijama! Sve do … autoritarnosti“, poručila je Haljimi u nedelju.
Dan ranije oglasio se i lider ove stranke, Ljumir Abdidžiku (Lumir Abdixhiku), sa snažnim optužbama – da je Kurti odgovoran zbog oštrih sankcija.
Abdidžiku je još jednom poručio da je ovo „poslednji put za novi put bez Kurtija i njegove politike izolacije“.
„Obustava EU fondova, Obustava SSP-a, Obustava sastanaka na visokom nivou, obustava bilateralnih poseta. Sankcije za Kosovo, napredak za Srbiju. Kakva nam je bila ova pobeda?“, upitao je.
Kazao je da Kosovo „nikada nije bilo gore na međunarodnom planu“, a da „Srbija nikada nije imala veću podršku nego sada“.
Kritičan je bio i Ramuš Haradinaj. Navodeći da se sa Kurtijem „ulazi u ćorsokak“ još jednom je pozvao sve da se ujedine s ciljem smene Kurtija, odnosno razrešenja kosovske vlade.
Nespremnost da se deluje u vreme tako duboke krize sa nezamislivim posledicama po zemlju je saučesništvo. Predlog za smenu Aljbina Kurtija danas je od nacionalnog interesa!
„Koliko je opasna i beznadežna situacija, koja će se, nažalost, sve više pogoršavati, dokazuju sankcije EU Kosovu i upozorenja SAD da je Vlada Kosova na pogrešnom putu“, naglasio je Haradinaj na Fejsbuku.
I dok opozicija kritikuje vlast, vlast, kritikuje opoziciju.
Nakon serije izjava opozicionih predstavnika, kosovski ministar finansija je optužio stranke koje nisu na vlasti da su „blokirale međunarodne sporazume u skupštini“, odnosno blizu 150 miliona evra.
Njemu je odgovorila poslanica LDK, Hikmete Bajrami, navodeći da Kurtijeva vlada „nije svesna štete koju nanosi Kosovu“.
„Relativisanje štete u odnosima sa našim saveznicima do tačke uvođenja sankcija na ovom nivou je katastrofalno za zemlju“, rekla je Bajrami za Gazeta Blic.
Sa druge strane, „podsetila“ je Samoopredeljenje da oni nisu glasali za SSP.
„Što se tiče međunarodnih finansijskih sporazuma koji nisu izglasani u Skupštini, odgovornost je na ministru, vladi i većini u Skupštini koji tokom ovog mandata nisu postigli konsenzus ni o jednom pitanju“, rekla je Bajrami.
Tvrdi da je Kurtijeva vlada dovela Kosovo u opasnost.
„Kosovu je potreban put bez ovih ljudi, bez ovakvog načina razmišljanja“, rekla je Bajrami.
Sa druge strane, poznati kosovski analitičar i univerzitetski profesor, Nedžmedin Spahiju (Nexhmedin Spahiu), inače iz Mitrovice, i donedavno smatran umerenim glasom, u intervjuu za Kohu ovog vikenda je kazao da kosovska vlada treba da „deluje brzo“, kako bi „izbegla sankcije“.
A hitno delovanje, prema njegovom uputstvu, podrazumeva to da kosovski premijer što pre treba da „uhapsi sve pripadnike paralelnih struktura“, što bi onda, kako kaže, „normalizovalo situaciju“.
Pri tom, on iznosi da se očekivalo da Evropska unija upozori na sankcije jer Kosovo pokušava da vodi „nezavisnu politiku“.
„U interesu Kosova je da se što pre obavi posao na terenu i uklone ove mere. Pohapsiti sve nasilne strukture da niko ne zateže situaciju na severu. U trenutku kada nema nikoga sa tenzijom, ove sankcije padaju. Onda može biti slobodnih izbora. Samo tako možemo da normalizujemo situaciju“, rekao je Spahiju u emisiji KTV „Interaktiv“.
Sa druge strane, stav opozicije po ovom pitanju nazvao je „veoma detinjastim“.
Što se sankcija tiče, iako EU ne koristi ovaj izraz, već „mera“ ili „restriktivna mera“, kosovski mediji pišu i da je obustavljeno programiranje sredstava za Kosovo u okviru IPA 2024, dok predlozi koje je Kosovo predstavilo u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan uopšte nisu podneti na razmatranje Odboru Investicionog fonda na sastanku održanom 29. i 30. juna.
Stupanje na snagu ovih mera u petak je potvrdio komesar za proširenje Oliver Varhelji, kada je nagovestio da Kosovo nije uključeno u izdvajanje fonda od 2,1 milijardu evra koje je odobrio Operativni odbor Investicije Zapadnog Balkana.
Navodno su mere privremene i reverzibilne u zavisnosti od dešavanja na terenu i odluke o deeskalaciji premijera Kosova Aljbina Kurtija.
Evropska unija očekuje od Kosova da deluje na deeskalaciji i da izmesti specijalne, i uopšte – policijske jedinice iz opštinskih zgrada u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku, da gradonačelnici privremeno obavljaju svoje dužnosti iz različitih objekata i da se hitno raspišu novi izbori i budu u četiri opštine na Severu, ali uz „puno i bezuslovno učešće kosovskih Srba“.
Nakon toga se očekuje nastavak primene Ohridskog sporazuma, uključujući i uspostavljanje Zajednice opština sa srpskom većinom.
„Nažalost, Kosovo još nije preduzelo potrebne korake. Stoga je EU – kao što je prikazano u izjavi (visokog redstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednst Žozepa) Borelja, u ime država članica od 3. juna, odlučilo da primeni mere na Kosovo“, kazao je portparol EU u Briselu, javila je Beta.
Sinoć se oglasio i izaslanik EU, Miroslav Lajčak, navodeći da je tokom prošle nedelje sa međnarodnim partnerima radio na koordinaciji sledećih koraka u rešavanju krize na Severu.
Naznačio je da je „uprkos postojanju jasnih koraka, situacija i dalje krhka“.
Pročitajte još:
EU započela sa restriktivnim merama prema Kosovu
Abdidžiku i Haradinaj zahtevaju izglasavanje nepoverenja Kurtijevoj vladi
Opširnije o najnovijoj krizi na Severu čitajte na našoj istoimenoj tematskoj stranici:
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
