Danas se obeležava Međunarodni dan Roma. Ovaj dan je prilika da se pokaže bogata romska kultura, ali da se isto tako ukaže i na težak položaj romske zajednice zbog diskriminacije, siromaštva, kao i problema sa obrazovanjem.
Međunarodni dan Roma je službeno proglašen 1990. godine u Serocku u Poljskoj, mestu četvrtog Svetskog romskog kongresa Međunarodne romske unije (IRU).
Na kongresu je doneta odluka da zastava bude plavo-zelena dvobojka sa crvenim točkom u sredini, koji predstavlja napredak ali i migracije Roma tokom istorije. Za himnu je izabrana pesma Đelem, đelem.
Romskoj zajednici stižu čestitke, kako od zvaničnika, tako i iz organizacija koje se bave ljudskim pravima.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Srbije: Ovaj datum predstavlja simbol borbe protiv diskriminacije
Čestitku povodom Svetskog dana Roma uputili su iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Vlade Srbije. Čestitku su najpre uputili predsedniku Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Daliboru Nakiću, ali i svim pripadnicima romske zajednice u Srbiji.
„Ovaj dan je prilika da se podsetimo na kulturu, tradiciju i doprinos Roma našem društvu, ali i na potrebu za kontinuiranim radom na unapređenju njihovog položaja“, naveli su.
Prema popisu, 131.936 Roma u Srbiji, broj daleko veći?
U Srbiji živi 131.936 pripadnika romske nacionalne manjine, prema Popisu stanovništva iz 2022. godine, iako se procenjuje da je njihov ukupan broj daleko veći, poručuju iz ovog ministarstva.
Tvrde da su Romi prisutni u svim delovima Srbije, dok ih najviše živi u Beogradu, Vojvodini, Južnobanatskom okrugu, kao i u delovima centralne Srbije, odnosno u Nišu, Kragujevcu, Boru, Zaječaru i drugim urbanim i ruralnim sredinama.
Romi su, kažu dalje, jedna od najugroženijih i najdiskriminisanijih društvenih grupa, sa brojnim izazovima u oblastima obrazovanja, stanovanja, zapošljavanja, socijalne zaštite i zdravstva.
A u vezi sa tim, tvrde da Vlada Srbije i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog kontinuirano unapređuju politike socijalne inkluzije Roma kroz, pre svega, „Strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja 2022–2030“.
Posebna pažnja, kažu, posvećuje se deci i mladima u oblasti obrazovanja, a sve u cilju prekidanja „međugeneracijskog kruga siromašta“, te omogućilo puno ućešće u društvu.
Petković: Srbi i Romi zajedno u borbi za svoja prava
Direktor Kancelarije za KiM, Petar Petković, čestitao je svim građanima romske nacionalnosti praznik. Posebno je čestitao onima, koji su, kako kaže, ostali da žive na Kosovu ili se privremeno nalaze u centralnoj Srbiji, kao interno raseljena lica sa Kosova.
„Danas su, kao i mnogo puta u prošlosti, Srbi i Romi zajedno u borbi za ostvarivanje svojih ljudskih i političkih prava. Veliki broj Roma na Kosovu i Metohiji delio je tokom rata u našoj južnoj pokrajini i po okončanju sukoba sudbinu sa srpskim narodom i bio meta napada i progona, međutim Romi su ostali verni državi Srbiji, a Srbija je ostala verna njima“, ocenio je Petković.
I dok je izneo i optužbe na račun Prištine, odnosno da su Romi na Kosovu socijalno i politički diskrimisani od strane „neodgovornih vlasti“, kaže da ih zvanični Beograd tretira kao „ravnopravne građane“.
„Uvažavajući sve izazove sa kojima se romska zajednica suočava, pred nama je još mnogo posla u stvaranju društva jednakih šansi. Siguran sam da ćemo zajedno doprineti afirmaciji vrednosti romske zajednice, kao sastavnog dela našeg društva“, optimističan je Petković.
Osmani o zalaganju za jačanje manjinskih zajednica
Međunarodni dan Roma čestitala je i kosovska predsednica, Vjosa Osmani, koja se danas sastala sa delegacijom Ujedinjene romske partije Kosova, predvođenom Albertom Kinolijem.
Tokom sastanka, Osmani je „visoko ocenila doprinos predstavnika romske zajednice i romske zajednice uopšte u izgradnji pravednijeg, ravnopravnijeg i inkluzivnijeg društva, ocenivši njihov glas kao suštinski važan u demokratskim procesima u zemlji“, naveli su iz kosovksog predsedništva.
Kazala im je i da je posvećena jačanju nevećinskih zajednica, te je u tom smislu pozdravila rad Konsultativnog saveta za zajednice i druge mehanizme.
Naznačila je da obrazovanje ostaje jedan od glavnih prioriteta u osnaživanju romske omladine, posebno devojčica i žena, kroz programe koji povećavaju pristup i inkluziju u obrazovni sistem.
Ipak, poručuje da zalaganje za ravnopravnost ne treba da se fokusira samo na obrazovanje, već i na stvaranje jednakih mogućnosti za zapošljavanje i aktivno uključivanje u javni i institucionalni život.
Izveštaj kosovskog Ombudsmana
Institucija Ombudsmana na Kosovu ocenila je u nedavnom izveštaju da se Romi, ali i Aškalije i Egipćani suočavaju sa najtežim ekonomskim i socijalnim stanjem na Kosovu.
Tokom 2024. godine Ombudsmanu je podneto 26 žalbi od strane zajednice Aškalija, 19 žalbi od romske zajednice i 13 žalbi od egipćanske zajednice.
„Slučajevi koji su istraženi uglavnom se odnose na navode o kršenju prava u vezi sa nedostatkom potrebnih uslova smeštaja i stanovanja, uzurpacijom imovine, civilnim upisom i odugovlačenjem u sudskim postupcima“.
I dok navode da je kosovsko Ministarstvo obrazovanja, nauke, tehnologije i inovacija nastavilo da dodeljuje stipendije učenicima viših srednjih škola za učenike Roma, Aškalija i Egipćana, jedan od najvećih problema ostaje obrazovanje, odnosno napuštanje obaveznog školovanja dece iz ovih zajednica.
Isti problem vide i u sektoru zapošljavanja, kako javnom, tako i u privatnom.
Prema stanju na terenu, ocenjuju dalje, značajan deo dece iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana je primoran da „prosjači na ulicama gradova Kosova“, dok su neka deca, kako se navodi, „takođe angažovana i prikupljanjem reciklirajućih materijala“.
„Nedostatak zdravstvene zaštite je među najvećih izazova sa kojima se suočavaju Romi, Aškalije i Egipćani na Kosovu, uzimajući u obzir da je za neke ograničen pristup zdravstvenoj zaštiti pošto mnoge od ovih zajednica žive u dubokim, izolovanim ruralnim područjima gde zdravstvene institucije nisu lako dostupne“, ocenili su iz Institucije Ombdusmana.
Teški uslovi
Uslovi stanovanja takođe ostaju jedan od većih problema.
„Zajednice Roma, Aškalija i Egipćana žive u kućama koje nemaju infrastrukturu, nemaju pristup pijaćoj vodi i električnoj energiji. Drugi kontinuirani problem je legalizacija njihovih kuća ili njihovih stanova. Na osnovu terenskih aktivnosti Ombudsmana, značajan deo porodica iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana živi na imovini koja nije u njihovom vlasništvu“.
U zaključku ističu da je tokom 2024. godine, kosovsko Ministarstvo administracije lokalne samouprave nastavilo je sa izgradnjom kuća za nevećinske zajednice, uključujući i zajednice Roma, Aškalija i Egipćana.
„Međutim, neki od aplikanata iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana nisu ispunili među glavnih kriterijuma, a to je sertifikat imovine na ime aplikanta“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
