Mi se borimo i nadamo se da ćemo biti istrajni da se održimo u našim svetinjama. I kao što su ih prethodnici ostavljali nama, da ih i mi ostavimo i prepustimo budućim generacijama. Ipak, bez obzira na situaciju u kojoj smo i koja nam se dešava, ne možemo da se požalimo da smo izloženi nekim posebnim maltretiranjima. Ovim rečima mati Haritina, namesnica Pećke patrijaršije, svetinje u kojoj je upokojeno četrnaest srpskih partijaraha, odgovara na pitanje "Novosti". Kaže da zastrašivanje ne utiče na monaštvo, ni sveštenstvo i da se do sada nije dogodilo da neko zbog toga napušta svetinje.
"Naprotiv, taj broj se čak i povećava, iskušenici dolaze i dalje, a Bogoslovija, koja je oživela zahvaljujući episkopu raško-prizrenske eparhije Teodosiju, predstavlja rasadnik mladih bogoslova koji nam daje snage da svi zajedničkim snagama opstanemo."
U kojoj meri svetinje mogu prizvati raseljene da se vrate svojim ognjištima?
Nažalost, mislim da trenutno ne možemo računati na značajniji povratak. Ali isto tako ne mogu reći da se oni ni u kom slučaju neće vratiti. Verujem da će mnogi shvatiti da im nigde ne može biti kao tamo gde su ponikli i da će mnogi koji su prodali i otuđili svoja imanja shvatiti da su sami sebe izdali. Eto, neki se nažalost vraćaju da prime kosovsku penziju, a ja ih pitam – šta će im i to ako ne žive ovde, ako su prodali svoje kuće i stanove?
Ali, ima srećom i pozitivnih primera, onih koji se vraćaju, kao što je slučaj u okolini Istoka.
Albanci nastoje da srpske pravoslavne svetinje prikažu kao svoje?
Mediji su učinili svoje i jedno vreme zaista je bio nesnosan pritisak u tom pogledu. Čak su i stranci koji su nas posećivali bili sumnjičavi i skeptični prema pravoj istini, ali sada znam da mnogi predstavnici međunarodne zajednice izjavljuju da nije onako kako su ranije slušali i da su svesni da su ove svetinje gradili srpski svetitelji, odnosno kraljevi i carevi. Zato verujem da Albanci neće uspeti u svojoj nameri, a čini mi se da više čak i nisu zainteresovani za tu kampanju.
Šta mlade i obrazovane navodi da dođu i ostanu u svetinjama?
Pravo da vam kažem to je nešto što se dešava u čoveku, neki preokret koji vas zadesi da dođete do saznanja i želje da se za to odlučite. Većina dolazi s velikom ljubavlju da pomogne manastiru, prepusti život i služi Bogu, ali i da isprave i iskaju greške koje su činili u dotadašnjem životu.
Čini se da smo, kao narod, u duhovnom smislu, jako "potonuli"?
Nažalost, kao što je poznato, odstupili smo od Boga. Komunizam je imao najveći uticaj da srpski narod ne zna za Boga, a ljudi koji nisu znali za Boga ne znaju da ostvare ni ljubav među sobom. Dakle, nema nam boljitka dok se ne vratimo veri, pokajemo i vratimo crkvi, veri, ljubavi, postu, bogosluženju… Rečju ne možemo biti loši, a očekivati da nam se dobro događa. Budimo dobri i dobro će nam se događati.
Moja poruka svim vernicima jeste da se ljubav useli i usadi u njihova srca, prvo prema sebi samima, svojim bližnjima, ali i prema našim svetinjama. Neka ne zaborave svoju crkvu, kao što ni ona neće zaboraviti njih – poručuje mati Haritina.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
