Markica Pošte Kosova i optužbe Ministarstva kulture Srbije za „pokušaj kreiranja nepostojećeg kulturnog identiteta“

Markica Pošte Kosova i optužbe Ministarstva kulture
FOTO: Kosovska pošta

Kosovska pošta pustila je u promet izdanje poštanske marke „Bronzani jarac“, izrađene prema arheološkoj figuri koja datira iz 6. veka pre nove ere. Poručili su da je ona izložena u muzeju u Vranju, te da je navodno reč o arheološkom nasleđu Kosova, što je još jednom naišlo na reakciju Ministarstva kulture Srbije. Reč je o „još jednom pokušaju zloupotrebe kulturnog nasleđa i upućivanja lažnih tvrdnji i insinuacija“, naveli su.

Na novoj poštanskoj markici osim figure stoji i natpis „Kosova“.

Iz Pošte Kosova navode da tema koja se obrađuje u novom broju markica obuhvata „naše arheološko nasleđe“, što, kako tvrde, „dokazuje nivo kulture i privrednog razvoja naših predaka“.

„Poštanska marka iz emisije ‘Bronzani jarac’ u svom motivu nosi lik jarca koji sedi i predstavlja retko i posebno arheološko otkriće“, poručuju.

Dodaju i da je ova figura iz VI veka pre nove ere, da je slučajno otkrivena 1939. godine, u Jaglenici, prizrenskom predgrađu kao i da je 6,5 cm dužine, oko 3 cm širine, te da je teška 380 grama.

Pošta Kosova ujedno tvrdi da je figura trenutno izložena u Muzeju Vranja.

„Kreiranje nepostojećeg kulturnog identiteta“

Ove navode, međutim, demantovali su danas iz Ministarstva kulture Srbije, iako ne pominjući da su se oglasili konkretno u vezi sa ovom bronzanom figurom.

„Navod da se pomenuti artefakt nalazi u Muzeju u Vranju nije tačan“, poručili su.

Sa druge strane, ovo ministarstvo je optužilo Prištinu za pokušaje zloupotrebe kulturnog nasleđa i upućivanja lažnih tvrdnji i insinuacija, sa ciljem „promocije jednostrano proglašene nezavisnosti tzv. „Kosova“ i kreiranja nepostojećeg kulturnog identiteta“.

„Ministarstvo ukazuje da u kontekstu progona i svakodnevnog ugrožavanja osnovnih prava Srba na Kosovu i Metohiji, u situaciji kada privremene institucije u Prištini očigledno nemaju nikakvu nameru da rasvetle makar ijedan napad na srpske crkve, manastire, groblja i spomenike kulture, Priština nastavlja da manipulacijama, revizionizmom i falsifikatima istorije i kulture, kao delom njene jednostrane i destruktivne agende, po pravilu prisvaja i otima onaj deo kulturnog nasleđa, koji je, samo zahvaljujući sticaju okolnosti, preživeo vandalizam“, navodi se u saopštenju.

„Manipulacija Prištine“

Iz Ministarstva kulture preciziraju da je srpsko kulturno nasleđe na Kosovu decenijama izloženo „sistematskom skrnavljenju i uništavanju u cilju brisanja tragova svega što je srpsko“, te da je ovo pokušaj „manipulacije“ od strane Prištine da stvori utisak o postojanju, kako su kazali „kosovskog nasleđa“.

„I umesto da stvori bar minimalne uslove da srpska kulturna i verska baština ne bude neprekidna meta ekstremizma na prostoru Kosova i Metohije, Priština radi isključivo na jednostranim projektima u cilju obmane međunarodne javnosti i pokušaju stvaranja utiska o tobožnjem postojanju nekog ‘kosovskog nasleđa'“, navode.

Poručili su da će nastaviti da štite kulturno nasleđe od svih nasrtaja i pokušaja zloupotrebe i neće dozvoliti da ovakvi pokušaji ostanu bez odgovora.

Online kampanja

Ministarstvo kulture Srbije neretko je i u prošlosti optuživalo Prištinu za pokušaje uzurpacije kulturnog nasleđa, odnosno za „sistematsko skrnavljenje i uništavanje, sa ciljem brisanja tragova postojanja srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije“.

Ovakvi navodi postali su sve učestaliji tokom prošle godine, a nakon što je Priština pokrenula online kampanju sa optužbama na račun Srbije da „ilegalno drži“ 1247 eksponata sa Kosova, uz zahtev da se oni vrate Prištini.


Više o ovim zahtevima Prištine informišite se na našoj tematskoj stranici:

Kulturna baština



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.