Direktnu korist od bojkota referenduma će imati Aljbin Kurti, koji ċe time na raspolaganju imati dodatne poluge vlasti za nastavak pritisaka na srpsku zajednicu. Razlozi za odluku o bojkotu referenduma, koje smo čuli od naših političkih predstavnika, nisu dovoljni da se ona opravda, smatra direktor Centra za afirmativne društvene akcije (CASA), Miodrag Marinković. Sa druge strane, slaže se sa političkim predstavnicima Srba na Kosovu u vezi sa odlukom da ne učestvuju u popisu, a zato što, kako je kazao, trenutno nema uslova za to.
Dve su trenutno aktuelne teme na Kosovu – popis stanovništva i glasanje za ili protiv smene gradonačelnika na Severu. Oba procesa većina srpskih stranaka na Kosovu će, najavili su, bojkotovati. Prvi jer, između ostalog, smatraju da je popis organizovan u nepovoljnom političkom trenutku za Srbe, a drugi – jer su dati nemogući uslovi da proces smene uspe.
Sa ovom prvom odlukom političkih predstavnika Srba na Kosovu, Marinković se slaže, ali za drugu – mišljenja je da ona nikako u korist ne ide srpskoj zajednici, jer, kako je kazao, to između ostalog znači da će trenutni gradonačelnici ostati na svojim pozicijama još jedan duži vremenski period.
„Ona praktično znači da će trenutni gradonačelnici ostati na svojim funkcijama do oktobra 2025. godine, kada su sledeċi lokalni izbori. To je jako dug vremenski period ako se uzme u obzir da se situacija na terenu menja praktično svakodnevno i da srpska zajednica trpi sve veċe pritiske iz Prištine“.
Zbog toga je i mišljenja da korist od odluke srpskih stranaka u vezi sa referendumom ima isključivo Priština.
„Time će na raspolaganju imati dodatne poluge vlasti za nastavak pritisaka na srpsku zajednicu, a razlozi za odluku o bojkotu referenduma koje smo čuli od naših političkih predstavnika nisu dovoljni da se ona opravda“, istakao je Marinković za KoSSev.
Slaže se da je Priština, kako kaže, učinila sve da proces ne uspe:
„Od definisanja nepotrebno složenih procedura za opoziv gradonačelnika, manipulacija biračkim spiskovima, zastrašivanja građana postavljanjem kamera na biračka mesta i tako dalje“.
Ali, smatra da je upravo to i trebalo da bude razlog više za organizovanu, koordinisanu akciju svih društvenih aktera uključujuċi i Republiku Srbiju i njenu podršku, kako kaže, za organizovani dolazak birača koji trenutno žive u Srbiji, baš po principu od ranije.
A umesto toga, kaže, čini mu se „da smo se previše lako predali“.
„Više od toga zabrinjava očigledan nedostatak ideje kako se boriti za naše interese, konfuzna i reaktivna politika naših političkih predstavnika, sveopšti defetizam u zajednici. Zaista jedna mučna situacija koja se mora promeniti ako želimo da ostanemo da živimo ovde“.
Za razliku od referenduma, Marinković se u ovom slučaju sa političkim predstavnicima Srba na Kosovu – potpuno slaže.
Istakao je da bi u nekim, kako je kazao, normalnim okolnostima, rekao da bi popis za srpsku zajednicu zaista bio od koristi:
„Jer takvi podaci služe za kreiranje preciznih razvojnih politika, praċenje nekih vaznih društvenih trendova itd“.
Ipak, sa odlukom stranaka da se ne odazovu na popis slaže se u drugom pitanju, a to je da li u ovom trenutku ima uslova za to.
„Slažem se iz jednog prostog razloga, ne postoje objektivni uslovi na terenu koji bi omogućili da se utvrdi stvaran broj kosovskih Srba. Veliki je broj faktora koji utiču na to, pre svega nedostatak opsežne kampanje informisanja građana, pitanje popisa lica raseljenih sa Kosova, zatim vanredna bezbednosna situacija u zajednici, ponašanje Prištine koje pod izgovorom vladavine prava u stvari kreira ogromnu pravnu nesigurnost za veliki broj građana i podstiče njihov odlazak sa Kosova. Zatim tu je i pitanje nedostatka poverenja u kosovske institucije koje je verovatno niže nego ikada, zbog čega kod velikog broja građana postoji bojazan o zloupotrebi podataka. Sve u svemu jedna zaista konfuzna situacija u kojoj je evidentno da popisom ne možemo dobiti stvaran broj kosovskih Srba“.
I u takvoj atmosferi, kazao je dalje, postavlja se pitanje Šta je poenta dobijanja delimičnih rezultata?
On vidi samo rizike:
„Na primer rizik da se ti delimični rezultati iskoriste za osporavanje opravdanosti afirmativnih prava srpske zajednice na Kosovu, umanjenje budžetskih davanja srpskoj zajednici i čitav niz drugih zloupotreba. A ako je jedna stvar sigurna, to je da trenutna vlada u Prištini vrlo dosledno koristi takve prilike“.
Priština u fazi kriminalizacije svake veze Srba sa Srbijom, a Beograd u fazi kolapsa kada je reč o politici prema Kosovu
Marinković je napravio paralelu između trenutne politike Prištine i Beograda. Sumirajući ih, mišljenja je da zbog ciljeva i poteza obe strane, samo u poslednjih godinu dana, i dalje najveću cenu plaća srpska zajednica na Kosovu.
„Cilj Prištine je očigledan. To je potpuno i rigidno integrisanje srpske zajednice na severu u ustavnopravni sistem Kosova. U tom procesu Priština, pod maskom dosledne primene prava, potpuno delegitimizira interese zajednice, čak bih rekao i da kriminalizuje svaku vezu kosovskih Srba sa Republikom Srbijom. Beograd na to nema odgovor. Rekao sam veċ da je politika Beograda prema Kosovu konfuzna, reaktivna, a nije ni preterivanje reċi da je u zadnjih godinu dana doživela kolaps, serijom neshvatljivo pogrešnih poteza, poput napuštanja institucija ili događaja u Banjskoj. Mi i dalje plaćamo cenu tih poteza jer su u velikoj meri diskreditovali napore srpske zajednice da se izbore za svoja prava i otvorili prostor za Kurtija da diktira uslove“.
Zbog svega, smatra da je, ako do nekih promena ne dođe – buduċnost Srba na Kosovu upitna.
Ono što se mora učiniti, dodaje, jeste da se redefinišu ciljevi Srba na Kosovu pa čak i samo poimanje patriotizma u kosovskom kontekstu. Takođe, mora se razviti sposobnost da se dobro iskritikuju sve zlupotrebe i da se za sve zahteva odgovornost.
„Patriotizam mora da postane napor da očuvamo ljude i njihovo pravno na dostojanstven život, očuvanje naše kulture, poboljšamo obrazovni sistem i kreiramo uslove da na Kosovu ostaju najbolji mladi ljudi. To nije nemoguċe, ali moramo da umesto slepe lojalnosti strankama na vlasti razvijemo sposobnost i hrabrost da kritikujemo zloupotrebe i zahtevamo odgovornost“, istakao je Marinković.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
