Vlada Aljbina Kurtija arbitrarno tumači zakone, selektivno ih primenjuje, birajuċi samo one koji odgovaraju njihovom političkom programu. Pod izgovorom vladavine prava, na Severu uvodi policijski teror, a pod izgovorom integracije Srba u kosovski pravni sistem, dezintengriše normalan život na Severu, čineċi ga nepodnošljivim. Ovo za KoSSev ocenjuje jedan od civilnih lidera sa Severa, tumačeći novo-objavljenu aktivnost vlade u Prištini o izgradnji novih kuća.
Juče je između kosovskog ministra lokalne samouprave Eljberta Krasnićija i predstavnika udruženja „Siročad Balkana“ potpisan sporazum o finansiranju više od 200 kuća u četiri severne opštine.
Kako je kazao predsednik ovog udruženja Haljit (Halit) Kastrati, koje se bavi „dobrotovornim radom za one kojima je pomoć potrebna u svim albanskim zemljama“, kuće se grade za nevećinske zajednice koje žive na Severu. To uključuje Albance, Bošnjake, Aškalije, Rome i Egipćane, dok Krasnići kratko navodi da je za stanovnike sa Severa. Srbi nisu spominjani.
Ako je povratnički projekat, zašto sporazum ne potpisuje Ministarstvo za povratak?
„Radi se o još jednom u nizu poteza Vlade u Prištini koji izaziva zabrinutost među stanovnicima Severa Kosova“, za KoSSev ocenjuje Miodrag Marinković, izvršni direktor NVO „CASA“.
Razlog za to je nedostatak transparentnih informacija o tome šta je cilj ovog programa i koji su kriterijumi dodele ovih stambenih jedinica, objašnjava, dodajući pitanje: „Da li se ovde radi o povratničkom procesu?“
„Razumemo pravo na povratak i principijelno – srpska zajednica na Kosovu ne može da ima ništa protiv tog procesa. No, ako to jeste slučaj, onda se postavlja pitanje nadležnosti: kako to da ovaj sporazum potpisuje Ministar lokalne samouprave ako u kosovskom sistemu vlasti postoji Ministarstvo za povratak i zajednice koje rukovodi procesom povratka“, istakao je Marinković.
Gde je dijalog sa „primajućom zajednicom“? Dvostruki standardi?
Takođe, on ukazuje dalje na to da postoje ustanovljene procedure za povratak raseljenih lica, koje, između ostalog, predviđaju i saradnju sa međunarodnim organizacijama, upravo zato da bi se osigurao održivi povratak, ali i još važnije, kako ističe Marinković:
„Dijalog i konsultacije sa ‘primajuċom zajednicom’, dakle srpskom zajednicom na Severu Kosova“.
Upravo je za projekte povratka raseljenih Srba tokom 25 godina, razvijana praksa od „idi i vidi“ za potencijalne povratnike, preko „individualnog povratka“, uz rad sa „primajućom zajednicom“, odnosno albanskom – u retkim sredinama i prilikama kada se na održivom povratku radilo.
Na moguće dvostruke standarde sada ukazuje i Marinković:
„Ako ti koraci nisu predviđeni, onda se postavlja pitanja da li to Vlada u Prištini smatra da za povratak Srba važi jedna procedura a za povratak Albanaca druga i šta je onda opravdanje za takvu diskriminaciju?“
Gde je pomoć Srbima?
Na liniji onog što je ocenio kao izostanak transparentnih informacija nakon jučerašnje, ali i prethodnih vesti koje su stizale od zvaničnika kosovske vlade u vezi sa pitanjem konkretnih planova za povratak na Sever, Marinković navodi i da je možda u pitanju dodela stambenih jedinica socijalno ugroženim porodicama.
„I to je nešto što možemo razumeti, siromašnih ljudi je svuda po Kosovu i treba im se pomoċi. Međutim, zašto onda taj program ne obuhvati i socijalno ugrožene porodice iz srpske zajednice na severu, kojih takođe ima jako puno?“ – primećuje.
Ukoliko je kriterijum za izgradnju pomoć socijalno ugroženim porodicama, Marinković, na osnovu izostanka spominjanja Srba, primećuje očiglednu diskriminaciju po osnovi etničke pripadnosti
Na osnovu kog zakona se kreira program socijalne podrške koji isključuje jednu etničku zajednicu?
Diskriminacija
Možemo pretpostavljati i dalje, Marinković je listao ono što prepoznaje kao problematično u najavljenim aktivnostima.
„Ako je verska pripadnost korisnika jedan od kriterijuma, u pitanju je diskriminacija po verskoj osnovi. Dakle, kako god se tumačila ova inicijatva i odluka vlade Kosova, očigledno je da je u pitanju diskriminacija i da se ne može naċi zakonsko uporište za ovu odluku“.
On primećuje i moguću arbitrarnu primenu zakona, podsetivši na odluku opštinskih organa vlasti u Severnoj Mitrovici da zaustavi gradnju svih stambenih jedinica na Severu Kosova, uključujući i aktivnosti privatnih preduzetnika, pod izgovorom nepostojanja zakonskih procedura za legalizaciju ovih objekata.
„Kako je onda moguċe, da postoji zakonski osnov za gradnju 200 kuċa za ne-srpsko stanovništvo?“ – postavlja pitanje Marinković.
Skriven politički motiv
Dodajući da se pravne nedoslednosti „mogu listati do kraja dana“, ističe da mu se kao logički zaključak nameće to da se ovde ne radi o zakonski regulisanom procesu – veċ ima „skriveni politički motiv“.
„I to je ključ ovog pitanja, šta je njen politički motiv? Da li je u pitanju namera kosovske vlade da selektivnim naseljavanjem izmeni etničku strukturu na Severu Kosova? Unese dodatnu nesigurnost kod sprske zajednice i podstakne dalje iseljavanje Srba? Da je možda plan da se broj Srba svede na nivo koji ċe opravdati zahtev kosovske vlade da se suze i izmene ustavna ovlašċenja data srpskoj zajednici?“
Marinković konačno smatra da je upravo to i najbliže istini, jer je najnoviji potez vlade u Prištini deo obrasca „koji živimo poslednje dve godine“.
„Prema tom obrascu, vlada Aljbina Kurtija, selektivno primenjuje zakone, birajuċi samo one koji odgovaraju njihovom političkom programu, tumači ih arbitrarno, na način na koji joj odgovoara. Pod izgovorom vladavine prava, uvodi policijski teror, a pod izgovorom intergracije Srba u kosovski pravni sistem, dezitengriše normalan život na Severu, čineċi ga nepodnošljivim“, istakao je Marinković.
Napuštanje institucija gorka lekcija
Srpska zajednica iz ovoga mora izvuċi lekciju, naglasio je na kraju razgovora za KoSSev Marinković, podsetivši na to da je izlazak iz institucija i bojkot izbora bio pogrešan način borbe za opstanak Srba.
„Upravo to je omoguċilo i ovakve programe, otvaranje mosta, zaustavljanje gradnje stanova u srpskim sredinama i mnogo drugih štetnih inicijativa. Sledeċa godina je godina izbora na svim nivoima na Kosovu, nadam se da smo ovu lekciju naučili“, ocenio je Miodrag Marinković za KoSSev.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
