Sociolog Fadilj Maljoku (Fadil Maloku) ocenio je da kosovski premijer Aljbin Kurti pokušava da stvori „treću republiku“, što bi, prema njegovim rečima, značilo promenu sadašnje političke konfiguracije i uspostavljanje građanskog modela države. Sam Kurti je ranije govorio o potrebi za „trećom republikom“, koju je opisivao kao „obnovljenu i preporođenu republiku“ inspirisanu „idealima albanskih preporoditelja“ i usmerenu ka evroatlantskim integracijama.
Govoreći večeras u emisiji „Konfront“ na televiziji KTV, Maljoku je podsetio da je Kurti i ranije javno govorio o ideji „treće republike“.
„Jednostavno rečeno, Aljbin Kurti pokušava da stvori treću republiku. To je i sam javno rekao. Prva republika bila je ona Ibrahima Rugove, druga je uspostavljena 2008. godine, a treća bi značila promenu čitave rekonfiguracije države“, kazao je Maljoku.
Prema njegovim rečima, „treća republika“ bi podrazumevala građanski model države, sa kojim se, kako je naveo, lično slaže.
„Ja treću republiku razumem kao građansku republiku i u potpunosti se slažem sa tim konceptom“, rekao je Maljoku, dodajući da, prema njegovom mišljenju, Kosovo „nije multietnička država“ i da postoje brojni nedostaci u ustavnom okviru.
On je naveo da je Ustav Kosova postao „tesna košulja za procese“, ocenjujući da sadašnja etnička, politička, socijalna i ekonomska konfiguracija nije u skladu sa trendovima kroz koje prolazi kosovsko društvo.
Govoreći o političkoj situaciji na Kosovu, Maljoku ju je opisao kao „političku šizofreniju“.
Podsetimo, kosovski premijer Aljbin Kurti je o „trećoj republici“ govorio i u septembru prošle godine na sednici Glavnog odbora Pokreta Samoopredeljenje u Prištini. Tada je poručio da Kosovu nije potrebna nova republika formalno proglašena u Skupštini, već „obnovljena i preporođena republika koja diše prema naprednim idealima albanskih preporoditelja“.
U tom govoru Kurti je podsetio na istorijske faze kosovske državnosti, navodeći da je „prva republika“ bila ona iz 1990. godine, proglašena usvajanjem tzv. Kačaničkog ustava, dok je „druga republika“ nastala proglašenjem nezavisnosti 17. februara 2008. godine.
Kurti najavljuje „treću republiku Kosovo“: vođenu idealima albanskog preporoda
Prvu republiku opisao je kao „republiku otpora, mirnog i oružanog“, koja je, prema njegovim rečima, kulminirala ratom „Oslobodilačke vojske Kosova“, intervencijom NATO-a i „oslobađanjem Kosova“ 1999. godine. Druga republika, kako je naveo, otvorila je put međunarodnom priznanju i razvoju Kosova kao nezavisne države.
Govoreći o „trećoj republici“, Kurti je tada naveo da bi ona trebalo da bude „država usmerena ka demokratiji, socijalnoj jednakosti i vladavini prava“, sa ekonomijom zasnovanom na proizvodnji, uslugama i trgovini, kao i sa jačanjem bezbednosnih struktura. Kao strateški cilj naveo je evroatlantske integracije i članstvo Kosova u Evropskoj uniji i NATO-u.
Kosovski premijer Aljbin Kurti, kao i stranka koju predvodi, Samoopredeljenje, ranije su isticali da postoje prepreke u sadašnjem Ustavu Kosova, posebno član koji zabranjuje pripajanje Kosova drugoj državi, ali da to nije nepremostivo i da bi eventualna promena mogla biti ostvarena kroz zakon o referendumu i političku volju naroda.
Pre dolaska na vlast, Kurti i njegovi saborci nisu priznavali Kosovo kao posleratnu državu unutar međunarodnog projekta bez ujedinjenja sa Albanijom. Tokom predizborne kampanje i javnih nastupa naglašavali su značaj „nacionalnog jedinstva“ i integracije sa Albanijom, uključujući simboliku Bujanske konferencije, a na zvaničnim fotografijama u predizbornim kampanjama isticane su i zastave tzv. Velike Albanije koje obuhvataju Kosovo i delove pet zemalja – Albanije, Grčke, Severne Makedonije, Srbije i Crne Gore. Kurti je, međutim, isticao da ujedinjenje sa Albanijom trenutno nije prioritet Vlade, dok su slične stavove povremeno iznosili i drugi kosovski političari, dok su međunarodni predstavnici, uključujući SAD, jasno odbacivali ideje „Velike Albanije“ i slične projekte prekomponovanja granica Balkana.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
