Mislim da zastoj u dijalogu "Kosova i Srbije", koji se neočekivano odužio preko svih očekivanja, suštinski nije vezan za formiranje Zajednice srpskih opština. Odlaganje formiranja Zajednice služi kao alibi-argument i Beogradu i Prištini, smatra publicista i analitičar iz Prištine, Škeljzen Maljići. Beograd sam treba da konstruiše organe ZSO, navodi, sa druge strane, lider GI SDP, Oliver Ivanović.
"Odlaganje formiranja Zajednice služi kao alibi-argument Beogradu da bi krivicu za zastoj prebacio na kosovsku stranu, kao što i Priština poteže sličan alibi-argument kada krivca za zastoj traži u Beogradu optužujući ga da blokira realizaciju već postignutih kao i iniciranje novih sporazuma," ocenjuje za Danas Maljići upitan o razlozima zastoja Briselskog dijaloga.
"Na ovom nivou javnog prepucavanja stvara se utisak kao da Priština, kao protivtežu za formiranje ZSO, od Beograda traži da se ne suprotstavlja transformaciji Kosovskih snaga bezbednosti u vojsku," dodaje.
|
Ivanović: Beograd sam da konstituiše organe ZSO "Albanci ne žele konstituisanje ZSO jer neće da učine Srbe bitnim faktorom na Kosovu, niti da urade bilo šta što bi se smatralo davanjem ustupaka Srbima," kaže za Danas Oliver Ivanović, predsednik Građanske inicijative SDP, komentarišući izjavu koju je Đurić juče dao u pauzi drugog okruglog stola u unutrašnjem dijalogu o Kosovu. Đurić je istakao da "nijedan značajan potez Priština nije povukla a da nije imala ako ne direktnu, onda prećutnu saglasnost predstavnika međunarodne zajednice". Ivanović kaže da postoje pritisci stranaca na Prištinu u vezi sa specijalnim sudom i potrebi da se sprovede borba protiv korupcije, a kada je reč o ZSO, "u više navrata sam poručivao i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i samom Đuriću da je iluzorno očekivati da se Priština za to postara". "Beograd bi trebalo da, u skladu sa Briselskim sporazumom, konstituiše organe ZSO. Proći će mnogo vremena pre nego što ZSO u zbilji 'zaživi', pa je zato nužno konstituisati te organe, a ne čekati Prištinu da nešto učini," smatra sagovornik Danasa. Upitan kako ocenjuje pokretanje unutrašnjeg dijaloga o Kosovu, Oliver Ivanović navodi da "brine netransparentnost tog procesa, kada je o pozicijama učesnika reč, ali da je dobro što su pozvani i predstavnici akademske zajednice". "Značajno je čuti i stavove Srpske pravoslavne crkve i Srba sa Kosova, ali ne onih Srba koji su bliski zvaničnom Beogradu jer oni nemaju svoje stavove, već samo ponavljaju ono što govore Vučić i ostali zvaničnici," zaključuje Ivanović za Danas. |
Kaže da je problem svakako mnogo ozbiljniji od te "relativno proste trampe – mi vama Zajednicu, vi nama Vojsku", kao da bi ona mogla biti kulminacija dosadašnjeg procesa dijaloga.
"Poslednjih godina izgubljeno je mnogo vremena u realizaciji strategije malih koraka, koja je bila zamišljena kao priprema terena za veliki sporazum. Beograd i Priština sada traže prelazak na novu, višu fazu dijaloga koji će direktno voditi do tog praktično mirovnog sporazuma," navodi, takođe.
Beogradu se, smatra, čini da je formiranje Zajednice srpskih opština nedovoljna kompenzacija i veoma nisko postavljen cilj u odnosu na "velike ustupke koje je već učinila kosovskoj strani".
"Ovo tim pre što je Ustavni sud Kosova kritički pročešljao predlog projekta Asocijacije brišući u njemu sve elemente koji mogu dati kompetencije izvršne političke i ekonomske autonomije. I ako se formira, ZSO će biti savetodavno telo, nikako paradržavni entitet kako su je zamišljali Beograd i kosovski Srbi," dodaje sagovornik našeg lista, koji je donedavno obavljao funkciju političkog savetnika premijera Albanije Edija Rame.
Maljići dalje navodi da je intencija Beograda za izbegavanje "poražavajućeg scenarija" vraćanje u igru projekta sveobuhvatnog srpsko-albanskog sporazuma kojim bi "Sever Kosova, sa granicom kod Zvečana, postao deo Srbije, kao zalog za potpuno ili prećutno priznavanje Kosova od strane Srbije".
"Srpski lideri u poslednje vreme sve češće spominju mogućnost da, u skorijoj budućnosti, Kosovo postane članica UN, kao nešto što je praktično neminovno, ali onda otvoreno ili posredno traže da se prethodno postigne sporazum o srpsko-albanskom razgraničenju. Prema nekim glasinama, i Federika Mogerini je, razočarana opstrukcijama dijaloga i taktiziranjima i tapkanjem u mestu, izgleda naklonjena toj vrsti sporazuma. Problem je međutim to što bi bilo koja varijanta "podele Kosova" narušila bazični evropski princip nemenjanja postojećih granica otvarajući Pandorinu kutiju revizije mnogih 'problematičnih' granica," kaže sagovornik Danasa.
Da bi se na Kosovu ostvario plan o podeli, nastavlja on, potrebno je da se prethodno desi reverzija procesa. To praktično znači, ističe Maljići, da Srbija prizna suverenost Kosova, pa da se onda "dve suverene zemlje, na što imaju pravo, dogovore oko revizije zajedničkih granica, čak i ako bi eventualno podrazumevalo razmenu teritorija, recimo sever Kosova za Preševsku dolinu".
"Da li se na takvom scenariju radi potajno, kako tvrde neki krugovi, teško je reći, ali imajući u vidu neke druge situacije sličnih kriza, nije isključeno da se negde vode tajni pregovori da bi se onda u kratkom intervalu objavio sveobuhvatni istorijski sporazum. Naravno, ne kažem da se na tome radi, već samo da se čuju glasine o tome. Mnogo je izvesnije da će realni proces ići usporeno jer je suštinski uslovljen strateškim odnosima u trouglu Brisel – Vašington – Moskva," zaključuje sagovornik Danasa.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
