Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)
Istoričar Muhamet Malja (Mala) rekao je za KTV Express da su crkve i manastiri na Kosovu bili sigurniji nego u celoj bivšoj Jugoslaviji, pozivajući se na tadašnju ulogu Albanaca.
„Crkve i manastiri na Kosovu bili su sigurniji nego bilo gde drugde u bivšoj Jugoslaviji zahvaljujući Albancima“, rekao je on.
Govoreći o pravoslavnom nasleđu, takođe je naglasio da u pravnom smislu, kulturno nasleđe treba da bude navedeno kao kosovsko.
„Kulturno nasleđe je takođe regulisano međunarodnim pravom na taj način što UNESCO, na primer, kulturno nasleđe navodi na osnovu država, a ne na osnovu etničke pripadnosti“, rekao je on.
Malja, profesor istorije, takođe je objasnio zašto tako nešto treba da se učini.
„I u zakonu o zaštiti specijalnih zona i u Ahtisarijevom planu se pominje kao pravoslavno nasleđe, odnosno pravoslavne crkve, srpski pravoslavni manastiri. U stvari, da su svi objekti baštine navedeni u etničkom aspektu, to ne bi bilo u redu jer bi svako zahtevao svoj udeo u ovom smislu“, rekao je.
Stoga, prema njegovim rečima, da bi se izbegli ovi elementi, bilo je potrebno da se tako nešto naglasi u pravnom smislu.
„Oni takođe treba da bdu i kosovski … oni treba da (pripadaju) državi Kosovo“, rekao je.
Dodao je da značenje koje tome daje naglašavanje na „srpski“ čini da će, prema njegovim rečima, Srbi uskoro zahtevati eksteritorijalnost za njih.
„Čak i danas, kada se govori o srpskim pravoslavnim manastirima, smatra se da je to nešto vezano za Srbiju“, rekao je on.
Malja je dalje rekao da sama činjenica da objekat dobija status objekta kulturne baštine ne bi trebalo da bude jednoobrazno.
„To postaje predmet poseta, predmet proučavanja … Nismo dovoljno proučavali ove manastire, zapravo je to postalo monopol Srbije koja nije dala dozvolu za pravilnu analizu. Stoga, u trenutku kada oni steknu položaj objekta kulturne baštine, ove aspekte treba ceniti“, rekao je on.
Malja je takođe rekao da su, kada je reč o zakonu o zaštiti specijalnih zona, počinjena velika kršenja, koja i dalje onemogućavaju normalno funkcionisanje Kosova.
„Zatim i elementi koji su osnova za kulturno nasleđe, a to su posete, afirmacija i slično, na neki način su ograničeni ovim zakonom i kao takvi, čineći pozitivnu diskriminaciju, vršimo njihovu devalvaciju“, rekao je on.
Rekao je da je Srbija iskoristila slučaj izgradnje puta Dečani-Plav kako bi problematizovala to pitanje.
„Ranije smo govorili da je pokušaj Srbije u ovom slučaju usklađen sa političkim koracima, u vreme kada se u Vašingtonu očekivao dogovor“, rekao je on.
„Kako da poverujete da će se pronaći prilika za izgradnju puta za Dečane. Taj put bi bio u interesu same crkve … to bi bila neka vrsta infuzije za tu oblast “, rekao je on.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
