Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)
Centar pokreta Samoopredeljenje u Albaniji uputio je zvanični pisani zahtev najvišim institucijama Albanije i političkim strankama da podrže i odobre u Skupštini Republike Albanije rezoluciju o priznanju i osudi genocida Srbije na Kosovu.
Ispostava LVV u Albaniji uputila je zahtev predsedniku Albanije Iljiru Meti, premijeru Ediju Rami, predsedniku skupštine Gramozu Rućiju, poslanicima skupštine, predsedavajućem Demokratske stranke Luljzimu Baši, predsedavajućem PS za integraciju, Moniki Kruemadi, predsedavajućem Partiji pravde, integracije i jedinstva, Špetimu Idriziju, Akademiji nauka Republike Albanije, i narodnoj advokatici Erindi Balanki.
Skupština Republike Kosovo je 16. maja 2019. godine, uoči 20. godišnjice kosovskog rata, usvojila Rezoluciju o srpskom genocidu počinjenom na Kosovu (puni tekst Rezolucije nalazi se u prilogu ovog zahteva). Između ostalog, u tekstu Rezolucije se navodi da su tokom rata na Kosovu snage Srbije i Crne Gore, ali i veći deo Srbije, deportovale preko milion Albanaca, ubile preko 12 hiljada ljudi, bespomoćnih civila svih etničkih grupa, ali ubijeno je preko 1300 dece, silovano je preko 20 hiljada devojčica i žena i dogodilo se preko 100 masakra… U Srbiji su pronađene masovne grobnice. Srpska država nastavlja da krije istinu o preko 1600 nestalih osoba. Preko 100.000 stambenih zgrada, školskih zgrada, verskih i kulturnih lokaliteta, škola, džamija i katoličkih crkava je uništeno. Između ostalog, Rezolucija se poziva na Povelju UN-a, Ženevsku konvenciju, Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, izveštaje i rezolucije Saveta Evrope i drugih međunarodnih organizacija, sa ciljem da se zvanično prizna i osudi genocid nad Srbijom – zločinom protiv Albanaca i čovečanstva, navodi se u zahtevu LVV.
Rezolucija skupštine Kosova otvara put kosovskoj javnosti da uspostavi sud koji će istražiti i osuditi genocid Srbije na Kosovu, kao i da pokrene ovo pitanje u svim međunarodnim i međuvladinim organizacijama. Republika Albanija ima moralnu, istorijsku, političku, nacionalnu i ustavnu obavezu da podrži Rezoluciju koju je usvojila Skupština Kosova, usvajanjem rezolucije u Skupštini Republike Albanije, koja se odnosi i koristi kao osnova za tekst Rezolucije Skupštine Kosova.
Usvajanje ove rezolucije u albanskom parlamentu bio bi neophodan institucionalni korak ka daljoj internacionalizaciji ovog pitanja, s obzirom na to da Kosovo još uvek nije punopravni član mnogih međunarodnih i međuvladinih organizacija u kojima je Albanija već član.
LVV Albanije je rekao da je još ranije podneo zahtev za odobrenje ove rezolucije Skupštini Republike Albanije. Čak je i 15. januara ove godine na konferenciji za štampu formalno zatražio usvajanje iste rezolucije.
„Uvereni smo da bi vašu brzu akciju podrške i odobravanje ove rezolucije u albanskom parlamentu pozdravili ne samo u Albaniji, na Kosovu i u celoj albanskoj naciji, već i međunarodni saveznici koji su dali svoj vitalni i sveobuhvatni doprinos oslobađanju Kosova i prestanka genocida Srbije. Na dan 15. januara 2021. trebalo bi da nas zatekne ujedinjene, da zvanično proglasimo i obeležimo u Albaniji, kao i na Kosovu – Dan sećanja na genocid nad Albancima na Kosovu. Nadamo se vašoj saradnji, da javno i institucionalno podržite ovu inicijativu“, kaže se u zahtevu LVV.
KoSSev: Podsetnik
Inače, kada je rezolucija o „genocidu, zločinu protiv čovečnosti i ratnim zločina bivšeg režima srpske države, počinjenih na Kosovu“ usvojena u kosovskoj skupštini, za govornicom, ali i na naslovne strane kosovskih medija kao glavna vest dospela je tada lažna vest – fotografija uznemirujućeg sadržaja na kojoj se se prikazuje scena navodnog grupnog silovanja, a koju je poslanica Fljora Brovina u skupštini pokazala medijima, uz objašnjenje da su Albanku silovale srpske snage u prisustvu vezanih članova njene porodice, da bi se u toku dana ispostavilo da je u pitanju fotografija kadra iz pornografskog filma.
Kako je novinarka Una Hajdari tada komentarisala za naš portal, uloga skupštine nije da predlaže rezolucije takvog karaktera, kao i da se time poništavaju svi pravni procesi koji bi mogli, hipotetički, da dovedu do sudske odluke koja bi bila važeća, te da je bio u pitanju motiv internog političkog karaktera u vreme kada se zahuktavala tema Specijalnog suda za zločine na Kosovu.
U optužbama „za genocid“ na račun Srbije, pored Smoopredeljenja, redovno se ističe i aktuelna vd kosovskog predsednika Vjosa Osmani koja je ujedno i predsednica skupštine.
Posle četiri godine, podignute su prve optužnice pred Specijalnim sudom za zločine na Kosovu, a na njima su se, posle više stotina ispitanih bivših pripadnika „OVK“, za sada našli i već prvi put pristupili sudu Hašim Tači, Kadri Veselji, Jakuš Krasnići i Redžep Seljimi.
Prema nalazima Fonda za humanitarno pravo (FHP) u sklopu projekta „Kosovska knjiga Pamćenja“ od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine, 10.093 civila izgubilo je život i/ili nestalo na Kosovu, od kojih 8.645 Albanaca, 1.013 Srba, 262 Roma, Aškalija i Egipćana, 84 Bošnjaka i 203 osoba drugih nacionalnosti. Prema podacima fonda, tokom oružanog sukoba na Kosovu u periodu od 1. januara 1998. do 14. juna 1999. godine i nakon dolaska međunarodnih snaga na Kosovo do decembra 2000. godine, na Kosovu je ubijeno, stradalo i nestalo ukupno 13.421 osoba.
Reagujući na Međunarodni dan nestalih prošle godine koalicija REKOM iznela je između ostalog i ocenu da je „pitanje nestalih u vezi sa ratom na Kosovu ekstremno politizovano“, da „političari i lideri udruženja žrtava povećavaju broj nestalih iz svoje etničke zajednice, da provladini mediji pojačavaju uverenje da su samo jedni žrtve a drugi ‘zločinci’, i da je potpuno izgubljena civilizacijska perspektiva i humanitarna dimenzija problema nestalih osoba“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
