Još jedan zahtev za interpelaciju upućen je danas iz stranke bivšeg kosovskog premijera, Aljbina Kurtija. Ovog puta pozvan je kosovski premijer, Avdulah Hoti, a zbog tačke u dokumentu potpisanog u Vašingtonu o jednogodišnjem moratorijumu na apliciranje Kosova za članstvo u međunarodnim organizacijama.
Prihvatanje ovakve tačke znači slabljenje pozicije Kosova, poručili su iz Samoopredeljenja više od mesec dana od potpisivanja dva odvojena dokumenta u Vašingtonu od strane kosovskog premijera, Avdulaha Hotija i predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, koji je u svetu predstavljen kao „Sporazum o ekonomskoj normalizaciji odnosa“.
Navode da se time Kosovo odriče svog suvereniteta.
„Jednostrana posvećenost Avdulaha Hotija da obustavi traženje članstva u međunarodnim organizacijama, pored jednogodišnjeg prestanka državnosti Kosova u međunarodnoj sferi i sistemu, takođe je blokada za mnogobrojne inicijative, projekte i različite procese države Kosovo i njenih institucija u međunarodnom multilateranom nivou“, poručuju iz LVV.
Smatraju da je ova obaveza koju je na sebe preuzela Hotijeva vlada u suprotnosti sa „Deklaracijom o nezavisnosti“ i kosovskim ustavom.
„Ne može biti sporazuma o priznavanju koji se završava uzajamnim priznavanjem dve države, ulaskom u proces dijaloga sa neutralnom pozicijom o nezavisnosti Kosova od strane sopstvene vlade“, dodali su iz ove stranke.
Osim kritika na račun Hotijeve vlade, Samoopredeljenje se u istom tonu obratilo i SAD.
„Zašto tražite da se Kosovo odrekne suvereniteta, čak i privremeno? Kakve veze ima ova tačka sporazuma sa ekonomskim razvojem? Članstvo u međunarodnim organizacijama pomaže ekonomiji, ne ometa je“, poručili su iz LVV.
Podsetimo, delegacije Beograda i Prištine, predvođene Aleksandrom Vučićem, odnosno Avdulahom Hotijem, potisale su u Vašingtonu 4. septembra dva odvojena dokumenta – gotovo identična, koji su predstavljeni kao „Sporazum o ekonomskoj normalizaciji“.
Jednom od tački ovog sporazuma Priština se obavezala na jednogodišnji moratorijum na traženje članstva u međunarodnim organizacijama, a Beograd da u tom periodu neće voditi kampanju za povlačenje priznanja i da neće slati zahteve državama ili međunarodnim organizacijama da ne priznaju Kosovo.
Odmah te večeri, ali i u danima potom, dok su stizale čestitke međunarodnih predstavnika povodom potpisanih dokumenata, opoziciono Samoopredeljenje je, sa druge strane, isti kritikovalo.
Na meti kritika predstavnika ove stranke, osim ove, našle su se i druge tačke – među kojima i ona o sprovođenju studije izvodljivost jezera Gazivode s ciljem podele resursa.
Lider ove stranke, Aljbin Kurti, ujedno je poručio da Samoopredeljenje neće poštovati dokument potpisan u Vašingtonu, kada bude došlo na vlast.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
