Lunačekova: Nervira me i apsurdno je to što pet zemalja ne priznaje Kosovo

"ZSO je telo lokalne zajednice i treba da se bavi lokalnim temama, a ne može da ima državne nadležnosti. To stoji i u dogovoru. U Srbiji postoje težnje da ZSO ima izvršni mandat, što je nemoguće," rekla je izvestiteljka Evropskog parlamenta za Kosovo Ulrike Lunaček. Agencija Tanjug prenela je da je Lunaček istakla i da kosovska strana treba da primeni dogovor o Zajednici srpskih opština. Lunačekova je rekla da ima utisak da Srpska lista, koja je sada deo kosovske vlade, neguje "tešnje veze" sa Beogradom nego što su raniji srpski članovi prištinske vlade imali. To, prema njenim rečima, pravi problem. Kao primer je navela da je nedavno "jedan član kosovske skupštine", preko Beograda, "umesto preko Ambasade Kosova u Briselu", pokušao da uspostavi kontakt s njom, što se, kako je rekla, "mora promeniti". U novoj kosovskoj vladi, kako konstatuje, postoji "veća spremnost prilaženja Srbima", što je veoma bitno. 

U dijalogu Beograda i Prištine napravljen je napredak, ali je on i dalje suviše mali i mora biti brži, poručila je Lunačekova učestvujući danas u Beču u diskusiji "Prijatelja Kosova". 

Potpredsednica Evropskog parlamenta naglasila je da je dobro što je dijalog Beograda i Prištine uspostavljen, jer su "dobrosusedski odnosi" jedan od osnovnih principa procesa širenja, kao i EU. 

"Dobrosusedske odnose treba da imaju i države zapadnog Balkana," preneo je Tanjug zaključak Lunačekove koja je istakla podršku zvaničnika EU nastavku dijaloga.

Ipak, Lunačekova se osvrnula i na problem zemalja članica EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova, dodajući da je u tome "najtvrđa" Španija. 

"Činjenica da još pet zemalja nije priznalo Kosovo jeste nešto što me nervira i što je apsurdno. Kada sa Špancima razgovaram, oni meni kažu da su zabrinuti da bi način na koji se Kosovo otcepilo od Srbije mogao da se odrazi i na Kataloniju. Međutim, nijedna demokratska vlada od Franka u Španiji nije radila Kataloncima ono što je Slobodan Milošević radio Albancima na Kosovu," naglasila je Lunačekova. 

Španci su, prema njenim rečima, bili ti koji su se mesecima bavili svakim detaljem teksta Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, iako u EU postoji više problema nego što je spor oko toga da li u tekstu stoji država ili nacija, i slično. 

Kada je reč o ostale četiri zemlje, posebno o Slovačkoj i Grčkoj, Lunačekova je rekla da one imaju "interesantan stav", jer imaju ambasade u Prištini, izdaju šengenske vize u kosovske pasoše, a ujedno postoji i razmena poslanika i ministara. 

Lunačekova je, kako dalje prenosi Tanjug, istakla da je Kosovo priznalo 111 zemalja članica UN, ali i da je teško obezbediti potrebnu preporuku Saveta bezbednosti za članstvo Kosova u UN zbog Kine i Rusije koje ne priznaju Kosovo. 

"Bilo je pokušaja preko UNESCO-a da se uđe. Mislim da su Kosovari previše verovali da će oni koji su priznali nezavisnost, glasati za prijem, a da neće popustiti diplomatskim pritiscima. Međutim, Srbija ima "veoma snažnu diplomatsku službu.. Ukoliko se bude preduzeo novi pokušaj, na primer za članstvo u Savet Evrope, on treba da bude dobro isplaniran," objasnila je ova evropska zvaničnica, poznata po snažnoj podršci međunarodnom priznanju Kosova, a kako je Tanjug preneo njene reči. 

Kosovo je ispunilo 95 od 97 uslova, navela je dalje, podsećajući da je jedan od neispunjenih uslova prihvatanje sporazuma o demarkaciji sa Kosovom, te da se mislilo, kako je dodala, da će demarkacija sa Crnom Gorom biti "laka" zato što je Podgorica priznala nezavisnost, ali je od toga nastao "unutrašnji politički problem" na Kosovu. 

Lunačekova je istovremeno apelovala na kosovske političare da ratifikuju ovaj sporazum. U suiprotnom, biće "nemoguće" dobiti viznu liberalizaciju, posebno imajući u vidu situaciju s izbeglicama i Bregzitom sa kojom je suočena Unija.