"Letnje brige" Srba s KiM-a: Pasoši Koordinacione uprave, tablice…

Sezona je godišnjih odmora. Mnogi na letovanje putuju u Španiju, Grčku, Bugarsku… Međutim, za ovakav egzotični odmor građani sa KiM-a i nosioci pasoša Koordinacione uprave potrebno je da se naoružaju posebnim strpljenjem i upornošću. U potrazi za vizom, ambasade u Beogradu uputiće ih na ambasade u Prištini, i obrnuto; zakazivanje termina na posebnim telefonskim linijama pojedinih ambasada u Prištini gotovo je nemoguće sa brojeva telefona sa Severa Kosova; dobiće zahteve za dodatnom dokumentacijom; na kosovskim prelazima pasoši Koordinacione uprave za kosovske policajce su nevažeći. Garancija da će dobiti vizu nije ni uplaćeni aranžman, ni posedovanje vaučera. Iako, sa druge strane, uplaćivanje aranžmana u nekoj od agencija, olakšava komplikovanu proceduru za nosioce ovih pasoša, sa problemima građana koji u sopstvenoj režiji putuju u inostranstvo – nose se i same turističke i putne agencije, objašnjava direktor mitrovičkog „Holiday plus KM“, Nenad Stojaković. Gorko iskustvo imao je i jedan od Mitrovčana koji je dan pred odlazak na put, ipak, morao da raspakuje kofere.

Mitrovčani su u jeku sezone zainteresovani posebno da putuju u Grčku. Međutim, upravo je ovih aranžmana prodato nešto manje, objašnjava Stojaković. Grčka viza se ove godine u Prištini teže dobija.

"Radi se o tome da sa pojedinim ambasadama imamo velike poteškoće u izdavanju viza, u prihvatanju dokumenata – i pasoša i ličnih karata, u nemogućnosti zakazivanja termina," navodi i objašnjava dalje dugogodišnju komplikovanu proceduru za srpske državljane s Kosova u slučaju da hoće da putuju:

"Pre jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, pojedine ambasade su građane sa KiM-a svrstale da se obrate ambasadama u Prištini, a neke u Beogradu. Tako, od 2003., u Beogradu apliciramo samo za vize tri zemlje – Španije, Češke i Austrije. U Prištini za vize Grčke, Italije, i Francuske – gde je posebno teška situacija." 

Švajcarska ambasada u Prištini obavlja konzularne poslove za tri ambasade – francusku, austrijsku i švajcarsku, a broj onih koji čekaju na podnošenje zahteva je veliki.

Osim pojedinačnih odustajanja da se uživa u morskim čarima susedne Grčke, od obilaska kolevke evropske civilizacije, ali i drugih zemalja, prve su pre pet godina odustale škole sa KiM-a, upravo zbog viznog režima.

Još prepreka: tablice, telefonske linije, posebni zahtevi…

Sledeći problem, dodaje naš sagovornik, jeste nemogućnost zakazivanja termina u pojedinim prištinskim ambasadama:

Stojaković u razgovoru sa novinarkom KoSSeva"Na primer, bugarska i italijanska ambasada poseduju posebnu telefonsku liniju za zakazivanje termina. Međutim, te brojeve telefona, sa brojeva telefona sa Severa KiM-a – uopšte nije moguće dobiti. Jedino rešenje je kupovina kartice kosovskih operatora, ili odlazak u Južnu Mitrovicu kako bi sa nekog telefona iz tog dela grada obavili razgovor."

Dodaje da viznu proceduru komplikuje i  pitanje slobode kretanja, koje je, kako podseća, bilo i deo razgovora u Briselu. 

"Ukoliko želite da odete u Prištinu po grčku vizu, kako ćete otići? Sa KM i PR tablicama ne možemo, tako da su nam potrebna dva para tablica i mi i prevozimo naše klijente," dodaje.

Pojedine ambasade imaju posebne zahteve, prenosi dalje svoje iskustvo Stojaković:

"U bugarskoj ambasadi zahtevali su dokument na albanskom jeziku, grčka ambasada u Prištini, na primer, u jeku sezone, ne prihvata više od 40 zahteva dnevno."

Građani drugog reda, u nedostatku sistemskog rešenja fiktivno iseljavanje

"Srbi s Kosova su na neki način, upravo zbog pasoša, građani drugog reda za Srbiju, jer nisu na belom Šengenu, odnosno nemaju bezvizni srpski pasoš," kaže Stojaković dalje.

U nedostatku sistemskog rešenja na kojem, bi pre svega radili stručnjaci, traže se pojedinačna rešenja, a jedno od njih je tzv. fiktivno iseljavanje – odjavljivanje sa Kosova i prijavljivanje boravišta u nekom od gradova u centralnoj Srbiji.

"To je nedopustivo. Navešću primer – prošle godine smo imali porodicu koja je uplatila aranžman, uz pasoše Koordinacione uprave. Ove godine cela porodica poseduje bezvizne pasoše. Dakle, prebivalište su prijavili van KiM-a. Mnoštvo je i slučajeva gde roditelji poseduju bezvizne pasoše, a deca pasoše Koordinacione uprave," svedoči dalje Stojaković.

Nazire li ikakvo konkretno rešenje, pitali smo ga za kraj razgovora?

"Ako pođemo od premise da je KiM – Srbija, palijativno rešenje je da nama naše MSP i Kancelarija za KiM otvori ambasade stranih država u Beogradu, kako bismo mogli u tamošnjim ambasadama da podnesemo zahteve za vize. Nema gužve, postoje svakodnevne linije do Beograda. Tačno je da ne mogu da utiču na to kako ambasade rade, ali je potrebno da se vrši pritisak. Uvek navodimo i primer ambasade Austrije koja prihvata viziranje u Beogradu," odgovara Stojaković. 

Ovo su samo neki od problema koji traju godinama. Iako je agencija "Holiday plus" koju smo posetili, kao pravni subjekt, ali i kroz Asocijaciju za turizam, ugostiteljstvo i saobraćaj, ukazivala nadležnima više puta o ovakvim preprekama koje se postavljaju pred srpske državljane sa Kosova i Metohije, pomak se, u ovoj su agenciji istakli, ni posle 5 godina od početka tzv. briselskog procesa normalizacije ne nazire.

"Pozvali bismo srpske zvaničnike da pođu sa nama i da izvade vizu – da vide koliko je prijatno u Prištini čekati u redovima i koliko je puta potrebno otići do Prištine," poručili su na kraju iz najpoznatije mitrovičke turističke i putne agencije.

Mađarska granica: Mitrovčaninu precrtali pečate u pasošima Koordinacione uprave; uplatio aranžman za Grčku, dan pred put zahtev za vizu odbijen

Mitrovčanin Vladislav Lazarević, samo je jedan od brojnih sa lošim iskustvom u pokušaju da nesmetano putuje. U poslednjih pola godine u dva navrata nije uspeo da otputuje u inostranstvo, jer njegova deca ne poseduju bezvizni pasoš, dok on i njegova supruga poseduju ovaj pasoš, koji je Srbima sa KiM-a izdavan do 2009. godine.

Pasoši Koordinacione uprave sa precrtanim pečatimaPrvi put su ih proletos vratili sa mađarske granice, kada su, tokom pokušaja prelaska iz Srbije u Mađarsku, ulazni pečati na pasošima Koordinacione uprave njegove dece i precrtani; drugi put prošlog meseca pred sam odlazak na letovanje u Grčku, za šta su prethodno preko agencije uplatili aranžman, i dali pasoše dece na viziranje, u čemu nisu uspeli.

"Za prvi maj, porodično smo proveli nekoliko dana odmora na Palićkom jezeru. Odlučili smo tada da zajedno sa prijateljem odemo do Segedina na par sati. Na granici su nam i overili pasoše, međutim, šef mađarskih policajaca je napravio problem, jer su pasoši moje dece – pasoši Koordinacione uprave. Pokušao sam da objasnim da moja deca od godinu i po dana, 5 godina i 9 godina sigurno ne mogu bez mene da putuju, ali, nažalost, rečeno mi je da ne mogu da nas puste i da nam je potrebna viza. Vratili su nas. Pasoši su nam vraćeni preko srpske policije i tada sam video da su precrtani ulazni pečati za Mađarsku. Pretpostavljam da je onda zbog toga usledio i problem kod odlaska u Grčku," kaže.

Dan pred polazak na odmor u Grčku, odbijen im je zahtev za vizu:

Dokumenti o odbijanju zahteva za vizu za pasoše Koordinacione uprave"Uplatili smo aranžman za 9. jun. Imali smo svu potrebnu dokumentaciju koju je ambasada zahtevala, priložili smo i dokumenta koja nisu tražili, da bismo bili sigurni da nas neće odbiti. Porodično smo otišli u Prištinu, dakle, vodio sam dvoje starije dece i praktično bebu. Osećali smo se nebezbedno ispred ambasade. Agencija Holiday nam je obezbedila prevoz, i predali smo zahteve. Pasoše smo trebali da podignemo 8. juna – dan pred odlazak. Spakovali smo se naravno. Radnik agencije je preuzeo pasoše i obavešten sam da su nažalost vize odbijene i da se ne zna šta je obrazloženje. Moguće je da je razlog precrtani pasoš, drugo objašnjenje nemam."

Osetio sam kako je biti građanin drugog reda na slučaju svoje dece

Lazarević ističe i da mu je posebno teško to što on i njegova supruga, sa jedne strane, i njegova deca, sa druge – nemaju isti tretman.

"S obzirom na to da imam bezvizni pasoš i da mnogo putujem, pasionirani sam skijaš i u toku sezone barem dva puta odlazim na skijanje na Alpe i u Bugarsku, a putujem i poslovno, nisam znao kakvo je to poniženje sve dok nisam pokušao da odem u inostranstvo sa decom koja nemaju bezvizne pasoše," govori Lazarević.

Uprkos sopstvenoj slobodi kretanja sa kojom do sada nije imao problem, njemu je posebno teško palo to što njegovo troje dece sa pasošima Koordinacione uprave nemaju isti status kao i on:

"Osetio sam kako je biti građanin drugog reda upravo na slučaju svoje dece." 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.