Sa svakim novim izborima Aljbin Kurti jača, dok mu svaka akcija stranaka koje nisu s njim u savezu, samo podiže rejting, ocenila je urednica portala KoSSev iz Severne Mitrovice, Tanja Lazarević.
Nakon izbora nove kosovske vlade tehnički preostaje da se vidi da li će neka od stranaka podneti žalbu Ustavnom sudu. Iako ne postoji rok za podnošenje žalbe, Lazarević ocenjuje da će sada opozicione stranke, kao i Srpska lista, koja je najavila da će podneti žalbu, ipak oprezno proceniti dalje poteze, te da nije isključeno da to na kraju i ne učine.
Sledeća okosnica je izbor predsednika Kosova i to do sada ostaje najveća prepreka.
Lazarević je agenciji Beta kazala da prema Ustavu Kosova ukoliko se u narednih 40 dana ne izabere predsednik, slede prevremeni izbori na svim nivoima.
„Kosovski predsednik se bira u skupštini. On se bira u tri kruga, u prva dva je potrebna dvotrećinska većina poslanika, što čini 80 glasova, a tek u trećem, ukoliko propadnu prva dva, može da bude izabran sa 61. glasom. Ukoliko i to propadne, ide se na izbore“, objasnila je Lazarević.
Dodala je da iako je Samoopredeljenje sa Vjosom Osmani, kandidatkinjom za predsednika Kosova, dobilo nadpolovičnu podršku albanskog biračkog tela, oni su naišli na veoma snažnu opoziciju i animozitet na političkoj sceni.
„Suština je u tome da su to stranke koje praktično štite čitav sistem za koji Kurti u esenciji svog unutarpolitičkog delovanja obećava da će ga demontirati“, objasnila je Lazarević.
Ona navodi da su dojučerašnji glavni igrači na kosovskoj političkoj sceni, pretrpeli ogromne udarce.
„Tačijev PDK je praktično obezglavljen teretom konačno vidljivog rada Specijalnog suda, u kojem im se šefovi nalaze oficijelno na optuženičkoj klupi. Haradinajeva AAK, i dalje levitira između tereta Specijalnog suda, nejasnog političkog programa i hipotekom optužbi za korupciju i nezakonita delovanja tokom proteklih godina“, rekla je Lazarević.
Istakla je da je LDK najveći gubitnik izbora, i koja, svoje ‘ozdravljenje’ može znatno lakše da potraži u podršci Vjosi Osmani i približavanju Samoopredeljenju.
„Konačno, Srpska lista je takođe suštinski oslabljena na centralnoj političkoj sceni, a javnost je lako mogla da uoči uzajamnu netrpeljivost između Kurtija i ove stranke, uz jasne Kurtijeve poruke da Srpsku listu ne vidi kao partnera, naprotiv“, navela je Lazarević.
„Očekujem da će sve ove gubitničke stranke, sada ranjive i oslabljene, istovremeno sa dugogodišnjim stažom u parlamentu i vlasti, pažljivo procenjivati buduće poteze.
Ispostavilo se da je Kurtiju svaka akcija ostalih stranaka koje nisu s njim u savezu, samo podizala rejting i sva je prilika da bi se isto dogodilo ukoliko bi se organizovali neki novi izbori“, ocenila je Lazarević.
Na pitanje Bete kako komentariše odluku Kurtija da Srpskoj listi dodeli samo jedno ministarsko mesto, Lazarević kaže da bi one koji predstavljaju srpski narod trebalo da zabrine kakva i kolika je stvarna moć i uticaj srpskih predstavnika na kosovsku političku scenu i koliko oni zaista mogu da zaštite ugrožene interese, dugoročni opstanak i dostojanstvo srpske zajednice na Kosovu.
„Odgovor na to pitanje ne traži se samo u broju ministarstava, već i u tome zašto nema povratka, zašto Srbi odlaze sa Kosova, zašto i dalje žive ušančeno u malim ruralnim nerazvijenim raštrkanim teritorijicama, zašto nemaju slobodno tržište, razvijen politički i kulturni život, zašto su narativi dva naroda potpuno suprotstavljeni jedan drugom“, zaključila je Lazarević.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.