Provladini mediji, ali i predstavnici vlasti, danima su najavljivali moguću novu akciju specijalnih policijskih jedinica na Severu. Ona se, prema ovim najavama, očekivala nakon što je juče istekao rok od šest meseci koji je Priština odredila za pronalaženje rešenja za plaćanje struje. U međuvremenu opredeljen je novi budžet iz Prištine do kraja godine, a specijalne jedinice nisu još uvek ušle. Urednica portala KoSSev Tatjana Lazarević za Dnevnik N1 kaže da najave takvih akcija najviše štete nanose samim Srbima na Kosovu.
„Problem je daleko ozbiljniji od političko-medijske-propagandne numerologije. Ako mene pitate, ovo najviše štete ipak nanosi samim Srbima, pre svega nama ovde na Kosovu, jer posle dva simulirana povika vuk, vuk, treći bi, bojim se, mogao da bude fatalan, jer neće biti nikog ko će da nas čuje, a ionako je svih ovih godina bilo veoma malo onih koji su se suštinski udubljivali kako bi razumeli naš problem. I to se ne odnosi samo na pitanje Valača, već uopšte na način kako se vlast, a često i opozicija, odnose prema jednom nacionalnom i državnom pitanju kakav je kosovski problem“, kazala je Lazarević.
Ona kaže da složenost pitanja energetike, osim „ultra visoke netransparentnosti i najčešće bacanja prašine kako bi se zamaglila sama suština problema“ a što, naglašava „svih ovih godina čine sva tri centra – uključujući i Brisel“, problem je i u samom Briselskom sporazumu.
„Što se srpske strane tiče, ključna i polazna tačka jeste iz 2013. – saglasnost srpskih vlasti da se institucije Srbije integrišu, odnosno da se raspuste, što je de fakto, ako ne de jure, protumačeno kao odricanje Srbije od svog suvereniteta, makar u onim sredinama gde ga je do tada upražnjavala, posebno na Severu. U nekim aranžmanima, poput Telekoma, i sada u energetici, kod pitanja statusa oko Elektrokosmeta, predviđeno je da se osnuje nova kosovska firma, kako je mi nazivamo ćerka firma, koja bi bila pod kontrolom kosovskih vlasti, a zapravo bi de fakto bi bila pod kontrolom srpske strane“, dodala je.
Uključenje urednice KoSSeva u dnevnik N1 pogledajte ovde
Naglašavajući da se Elektroseveru još uvek ne daje licenca, objasnila je da je to, prema sporazumima, bilo previđeno za trenutak kada KOSTT bude postao deo ENTSO-a, a što se već dogodilo prošlog leta, ali da Elektrosever licencu još uvek nije dobio.
Lazarević je takođe podsetila i na delove sporazuma iz septembra 2013, odnosno zaključke evropskog posrednika o nadgledanju sprovođenja sporazuma o energetici iz 2015, kojima je bilo predviđeno da se pored Elektrosevera osnuje još jedna firma, te da bi se one, pored različitih dužnosti u vezi sa električnom energijom, takođe obe bavile takođe i uvozom i izvozom struje.
I dok su u međuvremenu razgovori o drugoj firmi, kako je dalje ocenila Lazarević, „nekako zamrli“, sve vreme je „usko grlo“ upravo to što se Elektroseveru ne daje licenca. Ona kaže da je to usled različitih stavova kod pitanja pristupa mreži, odnosno distribucije.
„Problem je nastao, zapravo – usko grlo od samog početka jeste kada se ovo pitanje suvereniteta prebaci na teren, a to je tačka distribucije. Kosovske vlasti ne dozvoljavaju Elektroseveru da ima pristup mreži, da se bavi uslugom distribucije, a srpske vlasti insistiraju na tome“, kazala je Lazarević.
Dodaje da i u sporazumu iz 2013. i u zaključcima iz 2015. odredbe o distribuciji nisu tako decidno jezički formulisane kao kod drugih tačaka.
Prema nezvaničnim informacijama, dodaje Lazarević, već duže vreme se vode intenzivni razgovori i insistira se na dobijanju licence za Elektrosever, a da kraja godine trebalo bi da bude održan još jedan sastanak Beograda i Prištine na visokom političkom nivou.
„Osim ukoliko nema nekih drugih skrivenih namera, usko grlo je godinama pitanje distribucije. Ono na čemu srpska strana insistira jeste da ima pristup mreži. Ono što kosovska strana ne da jer samtra da se zapravo radi o vlasništvu, kako oni kažu, države Kosovo“, navodi Lazarević.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
