„Što se podele tiče, ona 2018. ne može da uspe, ne zato što je nije moguće dogovoriti, već zato što, niti na terenu, niti u geopolitičkoj konstelaciji snaga i interesa, ona ne može da opstane, a da srpski narod i njegovo kulturno-istorijsko blago ne stradaju i Srbija postane još manja država. Ne mislim samo na teritoriju Kosova. Odmah sledeći je Novi Pazar, istočna Srbija i Vojvodina, da ne pominjem BiH i Crnu Goru. Beogradski pašaluk biće drugo ime za podelu,“ kazala je urednica portala KoSSev, Tatjana Lazarević, u intervjuu za Novi Magazin.
Ona ocenjuje da se mediji nisu pravovremeno bavili analizom, odnosno, nisu pokazali dovoljno interesovanje za istraživanje o čemu se tačno razgovaralo između srpskih i kosovskih predstavnika proteklih meseci:
„Na žalost, medijsku agendu određuju, odnosno kontrolišu donosioci odluka. Kamičak zvani ‘podela’, ‘razgraničenje’, ‘razmena teritorija’, ‘mala korekcija granica’, trebalo je da se pokrene onako kako su to dozirali političari i u čemu jesu uspevali donekle. Za to su u Srbiji bili prvi zaduženi ministri vojni i spoljnih poslova, potom pojedini tzv. eksperti, a kao kruna sa nešto drugačijom narativnom terminologijom, potom, i predsednik države, sve to uz određeni razvoj situacije na terenu.“
Ono što, procenjujem, nije do sada proteklo kao što je planirano, jeste tzv. tajming, odnosno, to što su odgovorni pojedinci i grupe sa druge strane, prepoznali da se o tako važnom pitanju kao što je podela – zapravo razgovara van očiju javnosti.
Mediji to, objašnjava, nisu sistematizovali na kontekstualno ispravan način, već su se ponašali upravo onako kako se i očekivalo – sa ad hok, agencijskim izveštavanjem, a kao „puki prenosioci prethodno formulisane političke poruke“:
„Da budem slikovita, umesto da se bave raspakivanjem agende pregovora od 2013, mediji mesecima najavljuju ‘zauzimanje’ i ‘okupaciju’ Severa, najavljuju rat i krvoproliće. Da se razumemo, ja to ne isključujem kao jedan od scenarija konačnog raspleta, posebno uz ovako diktiranu medijsku agendu, ali, postavljam pitanje upravo kolegama: Čak i da ne znate o čemu se pregovara, čak i da ne pokazujete interesovanje za to, s obzirom na visoku netransparentnost pregovora u Briselu, kako je moguće da se makar niste pozabavili značenjem takvih poruka, makar kroz alarm semantike reči, ako ne tumačenja konteksta?“
„Šta znači kada posle 20 godina boravka NATO vojnika na Severu, i to po sporazumu sa Jugoslavijom, odnosno Srbijom kao potpisnicom, i srpskom vojskom kao partneru KFOR-a i NATO-a, mediji sa nacionalnom frekvencijom, ili ugledni srpski dnevnik, u svom tekstu i naslovu kaže da Oliver Ivanović ‘dogovara okupaciju’ Severa sa ‘generalom KFOR-a’?“ – upitala je ona.
Eparhija raško-prizrenska uživa kredibilitet i kod Srba i kod međunarodnih predstavnika
Odgovarajući na pitanje o ugrožavanju bezbednosti novinara na Severu Kosova, Lazarević je navela da su na meti svi oni koji imaju lični, odnosno institucionalni kredibilitet, svest o opštem dobru i želju da rade za zajednicu, a ne za „isključivo svoju privilegiju“.
„Ovih dana svedoci smo stravičnog napada i pokušaja diskreditacije Raško-prizrenske eparhije – jedne institucije, čak, rekla bih, jedine koja uživa kredibilitet kod ne samo kosovskometohijskih Srba, već i kod dobrog dela međunarodnih predstavnika, upravo zbog svoje principijelnosti, umerenosti i brige za zajednicu i opšte dobro. To je institucija koja je još od devedesetih godina jasno dokazala svoju brigu za pojedinca, istinsku brigu za ljude i zajednicu na korist opštem dobru,“ dodala je.
Tri faze briselskog dijaloga
Da li je briselski dijalog u finalnoj fazi ili u ćorsokaku?
„Ovakav, u avgustu 2018. – i jedno i drugo. Nema tu nikakve razlike“ – odgovorila je Lazarević, navodeći da se u ovom dijalogu razlikuju tri faze.
„Prvo su se ekspresno postigli sporazumi u nekoj sobi – bez javnosti, bez suštinske legitimizacije na terenu, štaviše, kao antipod realnosti od koje se krenulo, ali koja je istovremeno nasilno promenjena, uključujući ekspresno uklanjanje tadašnjih autentičnih lidera sa Severa, potom su se u toj sobi slavili mir, pozitivni duh, pomirenje i napredak regiona, lideri koji postižu regionalni mir, ali bez suštinskog ekspertskog rada i stvarnog rada na terenu da se pomogne ljudima i zajednica pridobije konsenzusom,“ kazala je.
Treću fazu opisuje kao fazu u kojoj su „nedostatak transparentnosti i simulacija normalizacije odnosa zapravo već uzeli danak“:
„U toj trećoj fazi, u tajmingu koje pregovaračke strane nisu uspele do kraja da iskontrolišu, neko je isterao zeca iz grma – a to je tema – ‘podela’, ‘razgraničenje’, ‘minorna korekcija granica’, ‘razmena teritorija’.“
Portal KoSSev nastoji, a mnogi misle da u tome i uspeva, da bude profesionalan i objektivan. Koliko je to moguće na Kosovu i sa kakvim se sve problemima i pritiscima suočavate?
„Veoma je teško, koliko god da pokušavamo da sistematizujemo i standardizujemo redakcijski rad. Zapravo mi više liči na gerilsko novinarstvo. Iskreno smatram da se radi o fenomenu na globalnom nivou, samo su kod nas teškoće bavljenja savremenim novinarstvom na lokalu u ‘koncentrisanijoj gustini’. Glavni pritisci od spolja su izopštenje našeg portala sa svih događaja, od svih informacija vladajuće stranke kosovskih Srba – Srpske liste i institucija koje ona kontroliše – od, recimo, opštinskih odeljenja za sport, kulturu i obrazovanje, preko kosovske policije na Severu, medija, do kabineta gradonačelnika kosovske opštine, opštinskog privremenog organa u sistemu Srbije, do kosovskog ministarstva koje je pod njihovom kontrolom. Tu ima svetlih izuzetaka pojedinačnih, ali je opšta atmosfera da je KoSSev na ‘crnoj listi’ Srpske liste, da se kreira atmosfera pritisaka i samocenzure, u kojoj nas u mraku potapšu prijatelji, a u javnosti obore pogled pred nama. Da li treba da podsećam da se na takvoj listi nalazio i Oliver Ivanović?! Svakako se na naše prostorije pucalo rafalnom paljbom, iz heklera najverovatnije, zapaljen nam je auto, prećeno je mojoj porodici, itd. i to sve vreme dok smo bili isključivo mala ženska redakcija. Lično sam videla delove izveštaja koji su sa lokala slati u Beograd o nama kao ‘državnim neprijateljima’ i ‘dežurnim pljuvačima’. Podizane su tužbe, prijavljivani smo čak i u pojedinim uticajnim ambasadama, i sad da ne nabrajam dalje kakvoj smo sve prismotri, ili operativno-obaveštajnom radu izloženi. Sa druge strane smo jedan od najreferentnijih i najkredibilnijih medija, kojima javnost veruje upravo zbog svog objektivno, tačnog i slobodnog izveštavanja,“ odgovorila je urednica portala KoSSev na pitanje Novog magazina.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
