Idealna opcija bi bila da se potpuna normalizacija odnosa između Beograda i Prištine postigne do 2024. godine, jer što se ne uradi do tada, „možda uopšte neće biti učinjeno“, kazao je izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine, Miroslav Lajčak za RTV 21. Iako kaže da „rokovi nikada ne deluju“, ujedno poručuje da je „meki rok“ za sporazum na osnovu predloga EU proleće 2023. godine. On je, međutim, ponovo odbio da podeli detalje o samom predlogu, ali je kazao da je sve to što je objavljeno u pojedinim medijima bila laž.
A sledeći sastanak na visokom nivou na kojem bi trebalo da se razgovara o konačnom sporazumu, trebalo bi da se održi uskoro. Pre ovog susreta, tj. već sledeće nedelje, Lajčak planira da poseti Beograd i Prištinu.
Ovaj zvaničnik je govorio i o nedavno postignutom dogovoru o deeskalaciji situacije, navodeći da je pitanje registarskih tablica zatvoreno, ali i da je dogovoreno da se ono reši kao deo pregovora o normalizaciji odnosa. Kaže i da je u interesu Beograda i Prištine da se Srbi vrate u institucije, te da će upravo o tom pitanju da razgovara sa Kurtijem i Vučićem.
Bio je intenzivan period razgovora sa Prištinom i Beogradom poslednjih nedelja. Suočili ste sa stranama koje su pokazale tvrdoglavost u svojim stavovima po određenim pitanjima. Koji nivo spremnosti obe strane imaju za dijalog danas?
Obe strane ponavljaju da razumeju koliko je dijalog važan za njih i da žele napredak u normalizaciji odnosa. Obe strane takođe priznaju da trenutna situacija oduzima previše vremena i energije. Ali naravno, da biste mogli da se fokusirate na normalizaciju, ne možete da se suočavate sa krizom na terenu. Nažalost, pitanje registarskih tablica i dokumentacije oduzelo nam je mnogo vremena i energije poslednjih meseci.
Zapravo, od juna ove godine stalno se suočavamo sa rokovima koje je trebalo da otklonimo. Imali smo pet ovakvih rokova – 1. avgust, 1. septembar, 1. novembar pa 21. i 23. novembar, svaki od tih rokova bez otklanjanja pretio je ozbiljnim posledicama na terenu, kao što je nasilje.
Veoma sam srećan što sada nema roka i što možemo da se fokusiramo na širu sliku, što je normalizacije odnosa. I činjenica da smo došli do dogovora prošle srede je potvrda da strane razumeju ozbiljnost situacije.
Da li vam je rečeno da je bilo ozbiljnih bezbednosnih pretnji na Severu pre nego što je postignut dogovor o registarskim tablicama?
Kao što znate, tamo smo prisutni. Imamo diplomatsko prisustvo, misija EULEX-a je tamo, KFOR sa kojim veoma blisko sarađuje, tako da verujem da dobro razumemo situaciju tamo. I da, kako smo se približavali nekim od ovih rokova proteklih meseci, videli smo znake pripreme za ozbiljne sukobe. Jasno smo stavili do znanja da je to neprihvatljivo.
Da li je ispravno reći da je američka posvećenost bila ključna za postizanje dogovora o registarskim tablicama?
Ovo nije fer reći nasuprot Evropskoj uniji. Veoma sam ponosan na odličnu saradnju koju imamo sa SAD. Iskreno, ne može biti bolje. U pitanju je najbolja saradnja do sada. Radimo rame uz rame, veoma blisko na dnevnom nivou, u potpunosti obaveštavajući jedni druge o svemu, razmenjujemo inforamcije, ali je dogovor jasan da EU predvodi ovaj proces, a da Sjedinjene Američke Države koriste svoju moć i autoritet da podrže naše vođstvo.
Ovako to funkcioniše. Tako da nikada ne bih pokušavao da tvrdim da je samo Evropska unija (zaslužna prim. red.), a da zanemarim ulogu SAD, ali tvrditi suprotno bi takođe bila greška.
Delovalo je kao da je primenjen veliki pritisak na Prištinu. Da li je bilo potrebno izvršiti ovaj pritisak na njih?
Mislim da bi bilo veoma neoodgovorno da smo svi mi dozvolili da se puca na ljude ili da se ljudi ubijaju. Imamo rat u Ukrajini i očekujemo da naši partneri na Balkanu pokažu da su na našoj strani i da su deo rešenja, a ne deo problema. Niko u Evropi i šire u demokratskoj zajednici ne bi razumeo nasilje zbog problema registarskih tablica. Morali smo da radimo naporno i drago mi je da smo to sprečili.
Da li je pitanje registarskih tablica zatvoreno ili se o tome još uvek pregovara?
Za sada je pitanje registarskih tablica zatvoreno. Ali je dogovoreno da ćemo se baviti problemom i da će on biti rešen kao deo pregovora o normalizaciji odnosa. To znači da ono što je bilo planirano u prethodnim mesecima neće da se primenjuje, ali naravno, problem će da se razmatra zajedno sa mnogo drugih pitanja kao deo normalizacije odnosa.
Pitanje registarskih tablica dovelo je do ostavki kosovskih Srba iz kosovskih institucija. Priština kaže da je to sada pravno pitanje. Ali Srbija kaže da neće biti povratka u kosovskim institucijama pre nego što se implementira Zajednica opština sa srpskom većinom. Sada, da li ćete ponovo izvršiti pritisak na Prištinu po ovom pitanju?
Ovo pitanje je veoma visoko na našoj agendi, naravno. Jer sada je realnost da postoji vakuum. Imamo vakuum kada je u pitanju bezbednost na Severu, imamo skoro 600 policajaca koji su podneli ostavke i ostalo je još 50. Jasno je da ne mogu da zamene ovih 600. Ista situacija je i u pravosuđu. Ljudi imaju svoje potrebe koje žele da rešavaju u sudovima, ali osoblja nema.
Zato stvarno verujem da je u interesu Kosova i Srbije da se vratimo na situaciju kada su Srbi sa Kosova bili u kosovskim inistutucijama – i u policiji i u pravosuđu. Vakuum nikada ne traje predugo i zato moramo da rešimo problem pre nego što bude prekasno.
Planiram da posetim region, Prištinu i Beograd narednih dana i ovo pitanje će biti na mom dnevnom redu jer stvarno želim da čujem od obojice – premijera Kurtija i predsednika Vučića šta je plan i koji su sledeći koraci i kako mi kao EU možemo da pomognemo. Jer ovo nije normalna situacija.
Ali Kurti je okrivio vas i Borelja da ste pristrasni. Jeste li stvarno izgubili svoju nepristrasnost tokom svih ovih dana?
Nisam primetio da sam ja okrivljen. Video sam da je Kurti dao neke komentare o visokom predstavniku. Kao prvo, mi predstavljamo EU i da smo pristrasni, ne bismo mogli da radimo naš posao. Naš rad je pod svakodnevnom analizom zemalja članica. Naravno, potrebna nam je puna podrška zemalja članica, koju ne bismo imali da zemlje članice sumnjaju u našu nepristrasnost.
Mi ovde čujemo kritike na račun Evropske unije koje dolaze iz regiona, ne samo sa Kosova već i iz drugih delova regiona. Mogu da kažem da one nisu „dobro prihvaćene“.
Da li je Kurti bio stvarno veoma tvrdoglav i prepreka dogovoru do 23. novembra?
Imali smo osam sati pregovora. Mi smo kao fasilitatori predstavili dva predloga i verujem da su bili veoma izbalansirani. Prvi je bio sveobuhvatniji, a drugi se fokusirao na deeskalaciju situacije. Završili smo bez dogovora. Borelj je dao svoju ocenu ovih osam sati na svojoj konferenciji za štampu.
To je sve što mogu da kažem o tome. Kada sam dva dana kasnije pozvao glavne pregovarače – Bisljimija i Petkovića, i proveli smo još osam sati, drago mi je što smo ovog puta postigli dogovor i otklonili krizu.
Šta je sledeće? Zajednica ili konačni sporazum, ili i jedno i drugo?
Sada, naravno, slede razgovori o normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije. Želimo ovaj proces i dogovorili smo se da će se ti razgovori zasnivati na dokumentu koji podržavaju Nemačke i Francuske, a koji sam 9. septembra predstavio premijeru Kurtiju i predsedniku Vučiću. Ovaj dokument obuhvata više pitanja Naravno, zamolili smo obe strane da daju svoje komentare, što su i učinili.
Na osnovu toga želimo da idemo napred. Istovremeno, veoma je važno istaći ono što su takođe obe strane potvrdile tokom sastanka prošle srede i što je deo dogovora, da strane razumeju da se svi prethodni sporazumi moraju primeniti. Ovo se odnosi na obe strane, kao i na sve prethodne sporazume.
Da li će ZSO biti deo konačnog sporazuma ili će se biti poseban
To je obaveza Kosova koja odavno postoji. Dogovorena je još 2013. To mora da se reši u skladu sa ovom obavezom. Sadašnja pozicija Srbije je da bi trebalo da se uspostavi kao preduslov za nastavak procesa. Naš stav, stav EU, je da to treba da bude deo paketa i da bi bilo dobro da se to što pre reši i da svakako ne može da bude uslovljeno ničim drugim, jer je to postojeća obaveza.
Pomenuli ste da Priština insistira na tome da ZSO nema izvršna ovlašćenja. Beograd želi nešto što neki smatraju nekom vrstom autonomije za Srbe na Kosovu. Možete li da se pomiri nešto što je nepomirljivo?
Da, naravno, jer ono što sada imamo nije hipotetička diskusija, akademska debata. Ono što želim je prava debata. Da počnemo da razgovaramo o tome šta jeste, a šta nije. Slanje poruka da nam se ovo ne sviđa ili da se ne slažemo sa tim, nisu od pomoći. Predlažemo da započnemo diskusiju da se definiše šta je to Zajednica, koja su njena ovlašćenja.
Naravno, naša pozicija je da buduća Zajednica mora da bude zasnovana na postojećim evropskim modelima i standardima, jer je jedan od ciljeva dijaloga približavanje Kosova i Srbije Evropskoj uniji. Dakle, ne podržavamo nijedan predlog koji nema veze sa Evropskim standardima.
Mešutim, ima ih mnogo, postoji više od 10 evropskih modela koji rfunkcionišu i zadovoljavaju potrebe građana bez ikakvog negativnog uticaja na funkcionalnost zemalja koje su ih sačinile. To bi trebalo da bude naša inspiracija. Imamo sve ove modele spremne, nedostaje nam spremnost dve strane da sednu i započnu diskusiju.
Kada ćete da pozovete Kurtija i Vučića u Brisel, hoće li razgovarati o pitanju konačnog sporazuma?
Da, sledeći sastanak na visokom nivou će biti uskoro održan, razgovaramo o datumu, na agendi bi trebalo da bude konačni sporazum. Ali, pre toga moram da posetim Prištinu i Beograd kako bi razgovarali o procesu i najnovijim dokumentima sa premijerom Kurtijem i predsednikom Vučićem i to planiram da uradim već sledeće nedelje.
Pre nego što vas upitam o elementima dogovora, recite mi, da li je to vaš ili francusko-nemački sporazum?
To je zajednički proizvod, to je evropski predlog, uz angažovanje i snažnu podršku Nemačke i Francuske. Mi smo tim, radimo zajedno, nema sukoba među nama. Možda ima različitih imena na papiru, ali tim radi u jedinstvu, a moja poseta Prištini i Beogradu 9. septembra u pratnji gospodina Jensa Pletnera i gospodina Emanuela Bona bila je najbolji dokaz ovog jedinstva.
Borelj je rekao da je dobio odgovore obe strane na predlog, da li su se obe strane usaglasile sa njim i u čemu su se saglasile?
Da, tražili smo od obe strane komentare i obe strane su ih dale. To znači da postoji osnova za nastavak procesa. Naravno, ne mogu da iznosim detalje predloga, niti mogu da iznosim detalje komentara, mogu samo da kažem da su komentari bili ozbiljni i pokazali da su strane razumele značaj ovog predloga.
Kosovo želi da zna da li će u tom predlogu biti uzajamno priznanje, da li je garantovano mesto u UN, da li će Kosovo biti priznato od strane pet zemalja EU koje ga nisu priznale. Možemo li da dobijemo neke od tih detalja?
Ne možemo da delimo detalje u ovom trenutku, jer bi to bio najkraći način da uništimo dokument ili ceo proces. Ovako ne funkcionišu međunarodni pregovori. Trudimo se da budemo veoma transparentni kada je u pitanju sam proces, ali da u isto vreme očuvamo poverljivost razgovora. Mogu samo da vam kažem da je sve to što je objavljeno u pojedinim medijima bilo lažno. To nisu bile prave informacije ili pravi dokumenti.
Ovo je važno i takođe je važno da obe strane razumeju važnost održavanja poverljivosti procesa u ovoj fazi. Ali možete biti sigurni da ćete dobiti detalje od svojih vođa kada dođe pravo vreme, i neće predugo trajati. Ali, zasigurno, otkrivanje detalja pre sastanka lidera ne bi bilo prikladno.
Da li bi moglo da se kaže da je ovo drugi sporazum posle onog iz 2013. o normalizaciji, a ne nešto poput konačnog sporazuma?
Ovo je nešto u šta ne bih ulazio, prvi sporazum se zove prvi sporazum, ne znam zašto, ovo je veoma važan predlog, ali hajde da ostavimo istoriji da dodeli ime.
Da li postoji vremenski okvir za postizanje sporazuma između strana? Koji je rok?
Rokovi nikada ne deluju. Jer obično kada postavite prvi rok on radi protiv vas, ali postoji nešto poput mekog roka ili vremenskog okvira, kao što smo najavili u dokumentu usvojenom prošle srede, da je naš cilj da obavestimo države članice o rezultatima do sledeće Specijalne grupe za normalizaciju sa Kosovom i sledećeg ažuriranja poglavlja 35 za Srbiju i oba ova sastanka održaće se u rano proleće sledeće godine, tako da ovo možete da uzmete kao vremenski okvir.
Šta ako se strane ne saglase, koje poluge ćete iskoristi da ih pokrenete da se usalgase.
Mi smo tu da pomognemo, da posredujemo, mi – kada kažem mi, govorim u ime Evropske unije, ali i SAD, ne možemo da želimo normalizaciju više od Kosova i Srbije, pa ako se strane ne dogovore onda neće biti normalizacije, a samim tim ni napretka na evropskom putu, i nastavićete da se bavite pitanjima kao što su registarske tablice, ili drugim trenutnim pitanjima i otklanjanjem krizama, umesto da idete ka evropskoj budućnosti. Ne mislim da to ima ohrabrujuću i srećnu perspektivu.
Zato verujem da normalizacija može da sačeka, ali ne vidim razloga za čekanje, zato dajmo sve od sebe da iskoristimo preostalo vreme. Imamo jedinstven vremenski okvir i veoma povoljan politički kalendar, svi sastojci su dostupni, Evropska unija je u potpunosti fokusirana, imamo punu podršku SAD, nema izbora koji bi nas ometali i ova situacija će trajati do početka 2024. godine. Tada će EU imati evropske izbore, kao i SAD, tako da neće biti vremena i mogućnosti da bi se fokusirali na dijalog. Šta će biti posle izbora, pogotovo američkih, teško je predvideti.
Tako da kažem da ono što se ne uradi do tada, početka 2024. godine možda uopšte neće biti urađeno. Zato, hajde da iskoristimo ovu priliku i punu podršku i predanost međunarodne zajednice i postignemo koliko možemo, idealno – punu normalizaciju odnosa.
Potrebna vam je puna ukljočenost SAD u ovom procesu sada?
I imamo je. Veoma smo srećni, imamo punu uključenost i razumevanje. Evropska unija predvodi, SAD pružaju punu podršku.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
