Iako kvalitet prevoda u oblasti pravosuđa jeste poboljšan, postojeći nedostaci i dalje predstavljaju problem s obzirom na to da i najmanja greška može da utiče na primenu zakona. Možda čak i veći problem predstavlja kvalitet prevoda, a u skorijoj budućnosti se ne nazire rešenje ovog problema – rečeno je između ostalog na završnoj konferenciji u okviru projekta “Unapređenje upotrebe službenih jezika pred pravosudnim institucijama na Severu Kosova”, u organizaciji NVO „Centar za Zastupanje Demokratske Kulture“ (ACDC).
Rukovodilac odeljenja Apelacionog suda u Mitrovici sudija Milan Bigović napominje da je ovo odeljenje tek pre nekoliko dana dobilo jednog prevodioca, iako su od početka integracije 24. oktobra 2017. godine neprekidno razgovarali na tu temu sa predstavnicima Sudskog saveta i Apelacionog suda i slali zahteve nadležnim organima.
Bigović kaže da sa brojem predmeta koji pristižu u ovo odeljenje, posao može da se završi sa jednim prevodiocem, ali ukoliko bi odeljenje funkcionisalo kako treba i kako je planirano, jedan ne bi bio dovoljan.
Dodaje da jezik i manjak prevodilaca nije toliki problem u Apelacionom sudu, ali u Osnovnom sudu svakako jeste – zbog velikog broja nasleđenih predmeta koji su u potpunosti na albanskom jeziku.
Bigović smatra da je čak veći problem, a za koji ne vidi rešenje u skorijem vremenu, kvalitet prevoda.
Bez rešenja u skorije vreme čak i sa povećanjem broja prevodilaca
“Problem sa velikim brojem predmeta se rešava sa povećanim brojem prevodilaca, angažovanim preko UNMIK-a, GIZ-a itd., ali će nam ostati problem kvaliteta, mislim da je to u ovom trenutku veći problem nego što je kvantitet. To je već mnogo kompleksnije pitanje, ja ne vidim u skorijoj budućnosti, da to u skorije vreme može da se reši. To je jedan proces koji može da se reši uz ozbiljnu organizaciju, ali tek za par godina jer definitivno nemamo adekvatne kadrove za tu oblast u ovom trenutku” – naglašava Bigović.
Mladenović: Uvek iskrsne nov prioritet koji skrene pažnju s jezika
Slaviša Mladenović, poverenik za jezike pri kancelariji kosovskog premijera kaže da razlog zbog čega se još uvek ništa nije promenilo, iako se godinama na ovaj problem ukazuje, donekle leži u tome što se uvek stvori neki novi prioritet koji skrene pažnju sa jezika.
On je naveo i da je tokom prošle godine započet proces opremanja institucija softverima za prevođenje, prevodioci su u februaru prošli obuku za upotrebu, organizovani su brojni treninzi, a u planu su i za radnike u administraciji, i nada se da će ta iskustva biti preslikana za obuku prevodilaca u sudovima.
Kvalitet prevoda se jeste značajno poboljšao, ali nedostaci i dalje postoje i oni utiču i na sprovođenje zakona u praksi, jer i najmanja greška može uticati na primenu zakona, naglašava Mladenović.
Formiranje službe za prevođenje i harmonizaciju zakona na dva jezika
Navodi da je u cilju rešavanja tog problema, u kancelariji premijera pokrenuta inicijativa za formiranje službe za prevođenje i harmonizaciju, kako bi se svi predlozi zakona pre usvajanja na vladi, pregledali i uporedile albanska i srpska verzija, kako bi u skupštinu otišli dokumenti koji na identičan način prenose nameru zakonodavca.
Mladenović napominje da se danas završavaju javne konsultacije o dokumentu koji predlaže formiranje te jedinice i izražava nadu da će kosovska vlada usvojiti tu odluku već u aprilu.
Dodaje da od međunarodnih donatora imaju obećanja da će biti podržani u prve dve godine funkcionisanja, te da će kasnije njena nadležnost biti prenesena na kancelariju poverenika.
“Ideja je da svi zakoni i podzakonski akti za par godina budu prevedeni adekvatno. Ovo, u kombinaciji sa predlogom zakona o pravnim aktima, koji je predviđao proceduru kozmetičkih jezičkih izmena zakona bez skupštinske procedure će verovatno značajno doprineti boljem kvalitetu prevoda zakona ili boljoj usklađenosti i harmonizaciji albanske i srpske verzije zakona u budućnosti” – rekao je Mladenović.
Radaković: Srpski jezik u sudovima nije ravnopravan
Dušan Radaković, izvršni direktor NVO ACDC ističe da je veliki problem u sudovima korišćenje srpskog jezika jer se ne uzima kao relevantan, iako je po Ustavu i zakonu jednak sa albanskim jezikom.
Srpski jezik nije ravnopravan jer se svi zakoni i podzakonski akti i sva dokumenta vezana za vladavinu prava pišu ili na albanskom ili na engleskom jeziku, pa se to jednom ili dva puta prevodi, ukazuje Radaković i podseća da recimo Ustav Kosova ima preko četiri hiljade gramatičkih grešaka u prevodu, a u mnogim delovima kod Krivičnog zakonika srpska i albanska verzija nisu iste.
Radaković smatra da treba još mnogo vremena da prođe kako bi dvojezičnost u potpunosti profunkcionisala.
“Neke od preporuka su treninzi sa prevodiocima, obuka i primanje većeg broja profesionalnih prevodilaca, pisanje zakona i podzakonskih akata, ne samo na albanskom ili engleskom, već i na srpskom jeziku, veća posvećenost svemu tome, veće učešće poverenika za jezike, koji je glavna institucija u svemu tome. Na taj način možemo da rešavamo probleme koje imamo sa jezikom, ne samo u pravosudnim, već i u svim ostalim institucijama na Kosovu” – istice Radaković.
Konferencija je održana u prostorijama NVO ACDC (bivša kancelarija EU Info Centra) u Severnoj Mitrovici. Projekat je podržan od strane Kancelarije kosovskog poverenika za jezike pri kosovskoj vladi.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
