Uz rat u Ukrajini nastavlja se i kampanja Kosova za hitan prijem u NATO i EU. U najnovijem intervjuu za francuski AFP koji listom prenose francuski i drugi međunarodni mediji, kosovski premijer Aljbin Kurti insistira na prijemu i kaže da ruska invazija na Ukrajinu znači to da „obe organizacije moraju da olakšaju i ubrzaju zemljama kandidatima da se pridruže“.
Intervju u Prištini započet je sa komentarom na rat u Ukrajini. „To je šokantno“, rekao je. „Teško je poverovati u ono što vidite – ali niko ne može da se pretvara da je iznenađen.“
„Nekadašnji vatreni studentski aktivista i nekadašnji politički zatvorenik nikada se nije plašio da bude direktan sa rečima“, ovako AFP opisuje Aljbina Kurtija.
Kurti je pozvao Evropsku uniju i vojnu alijansu NATO-a koju predvode SAD da „svoj južni bok“ na zapadnom Balkanu ojačaju tako što će im „omogućiti brže članstvo“.
„U ovoj vanrednoj situaciji ne možemo da se ponašamo normalno. Imperativ je da Brisel, kao glavni grad i NATO-a i EU, preispita novi način proširenja na Zapadnom Balkanu“, naglasio je.
AFP podseća na to da je Kurti „dugo pritiskao da Kosovo uđe u obe institucije“, ali i to da se suočio sa otporom nekolicine zemalja i u EU i u NATO.
Ova agencija dodaje da Španija i Grčka ne priznaju Kosovo, „što praktično blokira svaki put ka članstvu“. To blokira nastojanje Kosova i da se pridruži NATO-u.
Sada, kada traje ruska invazija na Ukrajinu, Kurti kaže da je vreme da se „preispitaju stare pretpostavke“, dok agencija dalje podseća:
„Moskva je žestoki protivnik Kosova još od rata 1990-ih kada je dugogodišnji saveznik Rusije – Srbija videla da su njene bezbednosne snage potisnute sa teritorije uz ključnu pomoć NATO vazdušnih udara. Stav Rusije u Savetu Bezbednosti Ujedinjenih Nacija blokirao je svaku šansu da jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova 2008. dobije formalno priznanje – na veliku žalost Prištine“.
Sa sankcijama ka Rusiji, za kosovskog premijera „pravo je vreme“ da se NATO i EU „preispitaju“, to jest, da se ojača podrška u jugoistočnoj Evropi, „gde Rusija ostaje uticajna“.
S obzirom na to da predsednika Rusije opisuje kao „nepredvidivog“, „vođu rata, a ne mira“, Putin će, tvrdi dalje, „koristiti faktore i aktere koje kontroliše i na Zapadnom Balkanu“.
AFP navodi da je Putin i dalje „najuticajniji kod najvećeg rivala Kosovu – u Srbiji, gde je predsednik Aleksandar Vučić odbio da uvede sankcije Moskvi nakon invazije na Ukrajinu“.
„Pošto će ciljati na nove sukobe, Zapadni Balkan uopšte i Kosovo, posebno su u opasnosti“, upozorio je Kurti.
Dokaz za to nalazi u učestalijem spominjanju Kosova od strane upravo Putina.
„U prošlosti nas je ruski predsednik spominjao jednom mesečno. Sada nas spominje nekoliko puta nedeljno“, navodi ovaj premijer.
AFP dalje podseća da je ubrzano članstvo u NATO i stalnu američku bazu prethodno zatražio i kosovski ministar odbrane Armend Mehaj, te navodi da je Kosovo, uprkos tome što Ukrajina godinama „odbija da ga prizna“, ipak i sa svojom „minimalnom ekonomskom i političkom težinom“ ponudilo podršku Ukrajini, a takođe i da je osudilo rusku „nezakonitu, ničim izazvanu i neopravdanu” invaziju, i da se piprema da primi hiljade ukrajinskih izbeglica.
„Pronalazimo mnogo sličnosti sa našom situacijom od pre četvrt veka. Mnogo veći sused želeo je da vas okupira, ugnjetava i diskriminiše stvaranjem aparthejda“, zaključuje AFP tekst sa Kurtijevim rečima.
I Osmani danas o aparthejdu i genocidu
Reč „aparthejd“ našla se u još jednom današnjem intervjuu drugog kosovskog zvaničnika – Vjose Osmani za britanski Haffington Post.
„Odrasli smo u zemlji u kojoj je naše pravo na obrazovanje bilo uskraćeno, jer smo tokom ranih 1990-tih živeli u režimu nalik aparthejdu, gde su sva osnovna ljudska prava kosovskim Albancima bila uskraćena“, rekla je Vjosa Osmani.
Haffington post u intervjuu naslovljenom „Ekskluzivno: Kosovska predsednica optužila ’kasapina’ Putina za planiranje genocida u Ukrajini“ piše da su „nacionalističke jugoslovenske i srpske snage raselile oko 1,5 miliona kosovskih Albanaca“, a iste slike sada i predsednica Kosova gleda u Ukrajini.
„Ono što vidimo u Ukrajini je veoma slično tome — žene su silovane, civili ubijani, mala deca su takođe ubijena, ljudi primorani da napuštaju svoje domove — apsolutno je bolno. Prošlo je 20 i kusur godina, tako da su za nas uspomene na to veoma, veoma sveže“.
Naglašavajući da je Osmani profesor međunarodnog prava, ona veruje da je Ukrajina sada takođe žrtva „brutalnog genocidnog režima, sličnog onom koji se desio na Kosovu kasnih 1990-tih i koji je, nakon što su diplomatski napori da se uspostavi mir propali, primorao NATO da pokrene kampanju bombardovanja“.
„Kao bivši profesor za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocida, umem da prepoznam ratne zločine kada ih vidimo“, kazala je.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
