Na centralnoj ceremoniji u Prištini, povodom obeležavanja 26 godina od ulaska NATO snaga na Kosovo, kosovski premijer u ostavci Aljbin Kurti upozorio je da planovi iz 1999. godine za podelu Kosova nisu u potpunosti napušteni i da, kako tvrdi, i dalje žive na najvišim nivoima vlasti u Beogradu.
U svom govoru, Kurti se oslonio na navodna svedočenja bivšeg specijalnog izaslanika UN-a Martija Ahtisarija, pozivajući se na navode iz njegove knjige „Zadatak u Beogradu“. Kako je rekao, Ahtisari je otkrio da su se tadašnji režimi Rusije i SR Jugoslavije dogovorili da Rusija zauzme kontrolu nad Prištinom i Severom, kako bi se u slučaju proglašenja nezavisnosti, deo teritorije zadržao pod srpskom dominacijom.
„Ukoliko bi se, kako Ahtisari piše, u roku od dve-tri godine Albanci odlučili na proglašenje nezavisnosti, Srbija bi uz pomoć ruskih trupa zadržala veliki deo teritorije i kolonizovala ga isključivo Srbima“, izjavio je Kurti.
Kurti je posebno ukazao na ekonomski interes u pozadini takvog navodnog plana: prema njegovim rečima, cilj je bio kontrola nad ključnim resursima, poput rudnika Trepča, topionice u Zvečanu i industrijskih postrojenja uz donji tok reke Ibar.
Ocenio je da je plan neuspešno okončan 1999. godine, ali upozorio da „nažalost nije u potpunosti mrtav“. Kao primer naveo je napad u Banjskoj iz septembra prošle godine, rekavši da je, prema kosovskim bezbednosnim službama, to navodno još jedan pokušaj realizacije sličnih ciljeva.
„Naš bezbednosni aparat jasno je dokazao da taj plan preživljava, i da Beograd nastavlja da teži destabilizaciji severa zemlje“, rekao je.
Kurti je podsetio i na diplomatski incident iz juna 1999. godine, kada su ruske trupe pre NATO-a zauzele prištinski aerodrom. Taj trenutak, kako je naveo, bio je tačka potencijalne etničke podele Kosova, koja je izbegnuta zahvaljujući sporazumu postignutom u Helsinkiju 18. juna iste godine.
„Podela po etničkoj liniji bila je realna opasnost. Plan je propao zahvaljujući čvrstoj međunarodnoj reakciji i koordinaciji snaga NATO-a“, naglasio je Kurti.
On je tom prilikom izrazio zahvalnost NATO-u i državama članicama koje su, kako je rekao, sprečile dalje zločine 1999. godine. Podsetio je da Alijansa danas ima 32 članice, a Kosovo želi da bude 33.
„Želimo da doprinesemo demokratskom miru i zapadnoj bezbednosti. Naše sposobnosti pokazali smo i tokom nedavne vežbe Defender Europe 25“, rekao je Kurti.
U govoru je poručio da sloboda i bezbednost ne mogu biti uzimane zdravo za gotovo, te da Kosovo, kako on tvrdi, ali i ostali zvaničnici, ostaje trajno posvećeno miru, jednakosti i evropskoj perspektivi.
Na današnji dan pre 26 godina, 12. juna 1999, na osnovu Rezolucije 1244 i posle potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu, prve NATO trupe (KFOR) ušle su na Kosovo. Ulazak je označio kraj bombardovanja tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, i početak povlačenja srpske vojske i policije, koje je pratilo masovno iseljavanje Srba, naročito iz Metohije, i porast etnički motivisanih zločina.
Za srpsku zajednicu, 12. jun ostaje dan egzodusa i gubitka, dok ga Albanci slave kao „Dan oslobođenja“. Priština ove godine obeležava 26. godišnjicu nizom svečanosti, bez ceremonije u skupštini koja ni pet meseci nakon izbora nije konstituisana, ali uz snažne poruke zvaničnika – pre svega Aljbina Kurtija i predsednice Vjose Osmani.
Kurti je i ranije danas govorio o NATO intervenciji kao ključnom trenutku koji je „okončao genocid Miloševićevog režima“ i otvorio put ka nezavisnosti. Upozorio je da Beograd i Moskva pokušavaju da „prepišu istoriju“ i relativizuju NATO intervenciju poredeći je s agresijom na Ukrajinu.
26 godina od ulaska NATO na Kosovo i povlačenja srpske vojske: Priština slavi, u Beogradu tišina
Predsednica Osmani ulazak NATO snaga opisala je kao trenutak kada je „nada sletela na spaljenu zemlju Kosova“. Obećala je da se istorija „napisana krvlju“ neće izbrisati lažima.
Nemačka i američka ambasada podsetile su da je cilj intervencije bio povlačenje srpskih snaga i povratak izbeglica. NATO misija KFOR obeležila je godišnjicu u kampu Film City uz poruku da ostaje garant bezbednosti i mira na Kosovu.
U Beogradu – tišina. Zvaničnici se nisu oglašavali povodom godišnjice. Povlačenje srpskih snaga s Kosova okončano je 20. juna 1999. godine.
Ahtisari po drugi put među Samoopredeljenjem
Inače ovo je drugi put u jednom danu da se kosovske vlasti pozivaju na Martija Ahtisarija. Nakon što je početkom ove nedelje Aljbin Kurti održao odvojene sastanke sa čelnicima opština na severu i jugu Mitrovice, kada je i naglasio da je sa njima razgovarao o međuopštinskoj saradnji – danas je to i zvanično formalizovana. U pitanju je Ahtisarijeva ideja za opštine Severna i Južna Mitrovica, odnosno predviđeno formiranje zajedničkog odbora kojim bi predsedavao Međunarodni civilni predstavnik (ICO – International Civilian Office). Odbor će sada biti pod nadzorom predstavnika premijera. Odijum prema Ahtisarijevim naporima za razvoj specijalnih mehanizama zaštite nealbanskog, odnosno srpskog naroda na Kosovu u planu tzv. nadzirane nezavisnosti Kosova bila je osnova delovanja Samoopredeljenja kao opozicionog pokreta, a kritike prema ovom planu koji je inkorporiran u zakone i ustav Kosova ostale su i kada je Samoopredeljenje došlo na vlast.
https://kossev.info/ahtisari-po-potrebi-formiran-zajednicki-odbor-severne-i-juzne-mitrovice-nadzire-ga-premijer/
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
