Kurti podsetio na Bujansku konferenciju: Kosovo i Dukađini (Metohija) uvek hteli da se ujedine sa Albanijom

Kurti Bujanska konferencija
FOTO: Aljbin Kurti/Fejsbuk

„Bujanska konferencija se oslanjala na pravo naroda na samoopredeljenje i artikulisala je političku volju Albanaca u ključnom trenutku“, na 80. godišnjicu ovog događaja koji je rezultirao usvajanjem rezolucije o ujedinjenju Kosova i Albanije, oglasio se kosovski premijer, Albjin Kurti. Navodi da je reč o „istorijskom susretu koji je imao odlučujuću ulogu u političkom statusu Kosova“.

Kosovski premijer, Aljbin Kurti, izvestio je da se danas sastao sa, kako je naveo, istoričarima i istraživačima različitih generacija.

Razgovarali su o Bujanskoj konferenciji koja je održana pre 80 godina, odnosno, kako je to Kurti naveo, „značajnom događaju za savremenu istoriju Kosova“.

Osim Kurtija, sastanku su prisustvovali predsednik kosovske skupštine, Gljauk Konjufca i istoričari i istraživači – Ljiman Rušiti (Liman Rushiti), Gazmend Rizaj, Bejtulah (Bejtullah) Destani, Durim Avdulahu (Abdullahu), Mrik Ljimani (Limani) – Mirtaj i Aljban (Alban) Dobruna.

„Dopunjujući jedni druge, razgovarali smo o sudbini Albanaca i Kosova tokom Drugog svetskog rata, o različitim političkim strujama i o političkim ličnostima tog vremena. Razgovarali smo i o stanju, trendovima i perspektivama istorijskih proučavanja albanske istoriografije“, poručuje Kurti.

Dotakli su se i konferencije koja je pre 80 godina održana u mestu Bujan, na Severu Albanije.

„U ovo vreme, pre tačno 80 godina, 31. decembra 1943. godine i tokom naredna dva dana, 1. i 2. januara 1944. godine, održana je Bujanska konferencija“, naveo je Kurti.

Podseća na rezoluciju koja je zaključena na istom događaju, a u kojoj se govori o težnji Albanaca sa prostora Kosova i Metohije da se „pridruže“ Albaniji.

„Sa ove konferencije proistekla je rezolucija koju je potpisalo 49 delegata učesnika, u kojoj je pisalo da je: ‘Kosovo i Dukađinska ravnica pokrajina naseljena većinom albanskog naroda, koji, kao i uvek, i danas, želi da se pridruži Albanija“.

Kurti konstatuje da je ova konferencija postala referentni događaj do danas.

„Bujanska konferencija se oslanjala na pravo naroda na samoopredeljenje i artikulisala je političku volju Albanaca u ključnom trenutku. Kao takav, ovaj istorijski susret imao je odlučujuću ulogu u političkom statusu Kosova i postao je referentni događaj u narednim periodima do danas za proučavanje političke istorije Kosova i za negovanje istorijske dimenzije politike“, poručio je Kurti.

Na Bujanskoj konferenciji koja je održana pre 80 godine među delegatima je bilo 42 Albanaca, 1 Musliman i 6 Srba i Crnogoraca. Petnaest delegata je bilo sa teritorije Albanije.

O ovom događaju pisao je u svojoj knjizi „Kosovsko pitanje od 1974 do 1989“ istoričar Petar Ristanović.

„Na konferenciji je usvojena rezolucija kojom je između ostalog zatraženo da se Kosovo i Metohija na osnovu prava na Samoopredeljenje ujedine sa Albanijom. Takođe, odlučeno je da Oblasni komitet za Kosovo i Metohiju preraste u Pokrajinski komitet, čime bi se izjednačio sa pokrajinskim komitetima za Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Vojvodinu. Centralni komitet KPJ je već u martu 1944. ove odluke praktično suspendovao, naglašavajući u pismu da će se o razgraničenju Jugoslavije i Albanije razgovarati tek nakon pobede nad okupatorom. Takođe, odbačena je odluka partijskog rukovodstva za Kosovo i Metohiju iz novembra 1943. da Metohija ubuduće nosi albanski naziv Dukađin, čime je naglašavan njen albanski karakter“, stoji u knjizi ovog autora.

Kosovski premijer, Aljbin Kurti, u prethodnim godinama je u više navrata govorio o „jedinstvu“, tačnije – o ujedinjenju Kosova i Albanije, mada mnogo češće dok je bio u opoziciji, nego nakon preuzimanja vlasti.

Kurti je juna meseca ove godine, spominjao „nacionalno jedinistvo“, odnosno „ujedinjenje“, navodeći da je ono „glavni cilj“, prenela je tada Gazeta Express.

„Ne zaboravljamo važnost istorije i ujedinjenja”, poručio je Kurti.

On je ujedno pre dve godine, kada je takođe vršio funkciju premijera, izjavio da bi na referendumu glasao za ujedinjenje sa Albanijom, samo ako bude predstavljeno na demokratski način, ali i da to nije prioritet u ovom mandatu njegove Vlade.

Aljbin Kurti se pred dolazak na premijersku funkciju, javno zalagao za izmenu prvog člana kosovskog ustava kojim se nalaže da Kosovo „ne može da se pripoji drugoj državi“.

„Imamo prepreku kada je u pitanju Ustav Republike Kosovo, ali to nije nepremostiva prepreka. Radom i zalaganjem, uz političku volju i volju naroda, moramo doneti zakon o referendumu i jednog dana promenimo Ustav Kosova. Kosovo i Albanija kao dve države iste nacije mogu se integrisati i ujediniti“, poručio je on u martu 2021 godine.

U prošlosti je više drugih političara na Kosovu, ali i iz Albanije, govorilo u prilog – svi Albanci u jednoj državi.

Novembra 2021 godine, i to nakon zajedničke sednice Vlada Kosova i Albanije, albanski premijer, Edi Rama, izjavio je takođe da bi glasao „Za“ ujedinjenje, te da će do ujedinjenja doći, ali i da ne zna kada bi referendum o tom pitanju mogao da se održi.

Samo dva dana kasnije je i Ljiburn Aljiu govorio o ujedinjenju, navodeći da se sve vreme radi na tome „na prirodan način“, te da je granica „samo veštačka podela dve zemlje“, prenela je EkonomiaOnline.

Aljiu je ujedno početkom decembra ove godine kazao da je „Kosovo privremeni projekat i prelazni proces u pravcu spajanja sa Albanijom“. Navodi ovog ministra izazvali su brojne negativne reakcije kosovske opozicije.

Prethodno je predsednik kosovske skupštine, Gljauk Konjufca, koji je takođe član Samoopredeljenja, januara meseca prošle godine poručio da ova stranka ima dugoročan koncept za postizanje nacionalnog ujedinjenja.

Ujedinjenje je „istorijsko odredište“, a opcija federacije je jedna od mogućnosti, naveo je tada Konjufca.

Pored članstva Kosova u NATO i EU, ujedinjenje sa Albanijom bila je okosnica spoljne politike koju je u predizbornoj kampanji početkom 2021. godine vodio lider AAK, Ramuš Haradinaj. Izrazio je čak uverenje da bi „saveznici Kosova“, podržali ovakav korak.

„Američki vojnici nisu se borili – a neki od njih poginuli – da bi stvorili Veliku Srbiju i Veliku Albaniju na Balkanu“, odgovorio mu je potom bivši ambasador SAD u Prištini, Filip Kosnet.

SAD ne podržavaju ni „Veliku Albaniju“ ni „Veliku Srbiju“, krajem leta je u razgovoru sa novinarima u Prištini poručio aktuelni američki ambasador Džefri Hovenijer.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.