Dok se lokalni izbori planirani za jesen polako približavaju, kosovski premijer u ostavci, Aljbin Kurti, sve češće pominje Sever Kosova. Isotvremeno pominje i Srbiju i to u negativnom kontekstu, odnosno kao „pretnju“. Sa druge strane, odlazeću vladu predstavlja kao nekog ko je „odstranio spoljni uticaj“, poboljšao bezbednosnu situaciju, uključujući, tvrdi, i na Severu Kosova, kao i svuda gde žive Srbi.
Nakon što je u subotu odlučio da posveti objavu na Fejsbuku osobama koje su u prethodnih godinu dana uhapšene za špijunažu na Kosovu, zbog navodne saradnje sa BIA-om, uz tvrdnju da Srbija „ulaže kontinuirane napore za destabilizaciju situacije“, Kurti je u nedelju odlučio da proširi temu.
Ipak, suština je ista Beograd – „loš“, Priština – „dobra“, pa čak toliko dobra da je, prema Kurtijevom viđenju, poboljšaja bezbednosna situacija na Severu Kosova.
„Zahvaljujući institucionalnoj koordinaciji, profesionalnoj saradnji i operativnoj interakciji obaveštajnih, bezbednosnih i pravosudnih organa naše države, nacionalna bezbednost Republike Kosovo je značajno poboljšana jer se proširila svuda i po celoj teritoriji i povećala se kao nikada ranije“, poručio je Kurti u objavi na Fejsbuku.
„Najproruskija lokacija“
Tvrdi da je, kao rezultat preduzetih mera i akcija, bezbednost „kontinuirano jačana poslednjih godina, posebno u četiri opštine na severu gde su bezbednosni problemi bili najizraženiji“.
Bezbednosna situacija na Severu je, kaže Kurti, bila teška zbog uticaja i uloge Srbije, ali i „zbog mera institucija Republike Kosovo u prošlosti koje su bile asimetrične nivou pretnje“.
„Napredak tokom godina u smanjenju uticaja Srbije, poboljšanju bezbednosne situacije u četiri severne opštine, garantovanju slobodnog kretanja, poslovanja, jačanju vladavine zakona i reda tamo, doprineli su bezbednijem okruženju, ne samo u četiri severne opštine, već i u drugim naseljima sa srpskom većinom“, tvrdi Kurti.
I dok je sada navodno stabilizovan, Sever Kosova je nekada, kako to vidi Kurti, bio region sa „prisustvom ne samo srpskih terorista i kriminalaca, već i jedne od najproruskijih lokacija“.
Kao glavne aspekte u kojima je navodno postignut „kontinuirani i značajan napredak“ Kurti izdvaja „smanjenje destabilizujućih kapaciteta Srbije na Kosovu“, poboljšanje bezbednosne situacije, uklanjaje barikada i sprečavanje njihovog ponovnog uspostavljanja, borbu protiv kriminala i terorističkih grupa, neutralisanje ilegalnih mehanizama koje kontroliše Srbija, širenje ekonomije na Severu, borba protiv šverca i zatvaranje ilegalnih puteva, proglašavanje Civilne zaštite i Severne brigade za terorističke grupe, „uspešno suprotstavljenje agresoru i terorističkom napadu u Banjskoj“, „efikasno upravljane štetom usled terorističkog napada na kanalu Ibar-Lepenac“, hapšenje i procesuiranje onih koji su umešani u krivična i teroristička dela na Severu, objavljivaje poternica za osumnjičenim za napade, „razotkrivanje agresivnih/provokativnih aktivnosti Srbije duž granične linije – kretanje vojske i vojne opreme, postepeno smanjenje incidenata i napada na Severu“.
U nastavku hvalospeva na račun Prištine, Kurti poručuje da se „visoka pretnja Srbiji na terenu postepeno smanjena, kao rezultat neutralizacije njenih destabilizujućih mehanizama“.
„Kontinuirane i efikasne mere dovele su do bekstva preko granica Kosova pripadnika terorističkih grupa ‘Civilna zaštita’ i ‘Severna brigada’, kao i pripadnika ilegalnih struktura, snaga bezbednosti, članova kriminalnih grupa i ekstremističkih organizacija povezanih sa Srbijom i Rusijom. Lokalizacija i konfiskacija značajnog oružja na severu pozitivno je uticala na bezbednost“, dodaje Kurti.
„Od ubistava i fizičke brutalnosti prema političkim protivnicima do finansijskog uslovljavanja“
Kurti tvrdi i da je na nedavnim parlamentarnim izborima prikazan porast političkog pluralizma među srpskim političkim subjektima.
„Intervencija Srbije (zbog ograničenih mogućnosti za delovanje) promenila je oblik – od ubistava i fizičke brutalnosti prema političkim protivnicima i biračima do finansijskog uslovljavanja i drugih blažih pritisaka. To je takođe rezultiralo izbornim rezultatom, gde više od 20% Srba više nije glasalo za ‘Srpsku listu’, kao instrument Beograda, a u Skupštini Republike Kosovo više ne kontroliše 10 rezervisanih mandata“, naveo je Kurti.
On tvrdi da je Srbija sada „izgubila destabilizujuću silu koju je ranije imala“, međutim:
„Srbija i dalje predstavlja veliku pretnju za Kosovo kao neprijateljska država koja koristi bezbednosne mehanizme, terorističke i kriminalne grupe, kampanje dezinformacija i propagande i druge hibridne pretnje kako bi potkopala bezbednost i interese Kosova“.
„Pretnja iz Rusije ostaje visoka“
A zatim se ponovo vratio na Rusiju.
„Uprkos intenziviranju hibridnog rata od strane Srbije i Rusije, nadležne institucije su povećale saradnju i koordinaciju aktivnosti, suprotstavljajući se njima. Kontinuirano se sprovode operacije sa ciljem otkrivanja i sprečavanja raznih napada na severu i drugim delovima zemlje“, poručuje Kurti.
Dalje tvrdi da se „sprečava maligni uticaj neprijateljskih država i krugova poput Rusije, Kine i Irana“.
„Njihov uticaj na Kosovu je najmanji u regionu i šire. Na spoljašnjem planu, visoko prisustvo Rusije u Srbiji, kao i sinhronizacija aktivnosti protiv Kosova, konvergencija interesa između njih radi destabilizacije regiona, utiču na to da pretnja iz Rusije ostane visoka“.
Sa druge strane, poručuje da su službe i institucije na Kosovu unapredile međusobnu saradnju, te da se nastavlja i „tesna saradnja sa strateškim partnerima“.
Unapređenje kapaciteta odbrambenih, obaveštajnih i bezbednosnih institucija (ljudskih, tehničkih, tehnoloških) pozitivno je uticalo na jačanje nacionalne bezbednosti, uspešno suočavanje sa bezbednosnim izazovima, otkrivanje i sprečavanje pretnji, kao i istraživanje različitih slučajeva sa uticajem na bezbednost“, dodaje Kurti.
„Radikalizam, ekstremizam i terorizam sa verskim motivima uspešno suzbijeni“
U nastavku hvalospeva poručuje da su „radikalizam, ekstremizam i terorizam sa verskim motivima uspešno suzbijeni“.
„Nivo pretnje od takvih terorističkih napada je nizak, bez zabeleženih napada. U međuvremenu, nivo pretnje od širenja radikalnih struja ostaje srednji, sa tendencijom rasta, kao rezultat delovanja nekoliko ‘ilegalnih džamija’, napora da se konsoliduju neke grupe, radikalizacije novih generacija od onlajn radikalizma, radikalizacije naših građana u dijaspori, radikalizacije u zatvorima, kao i angažovanja neprijateljskih država i krugova u širenju radikalnih struja i propagande protiv Kosova“, dodaje Kurti.
Kurti je u sklopu objave izneo seriju odluka kosovskih vlasti i akcija realizovanih od 2021. godine pa sve do danas.
Među njima su odluke koje se odnose na tablice, brojne akcije policije i carine na Severu, zabranu održavanja referenduma Srbije na Kosovu, pa sve do poslednjih akcija poput zatvaranja vodovoddnog preduzeća Ibar u Severnoj Mitrovici, i brojnih pripvremenih organa.
Kurti o hapšenjima za špijunažu: Uspeh u demontaži srpskih obaveštajnih mreža na Kosovu
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
