„Naša opasnost ne dolazi od Srba na Kosovu“, poručio je Aljbin Kurti u intervjuu za francuski podkast „Quartier Général“, ocenjujući da problem vidi u „zastarelom hegemonističkom nagonu u Beogradu“. Govoreći o Zajednici opština sa srpskom većinom, ponovio je protivljenje modelu za koji tvrdi da bi predstavljao „Republiku Srpsku“ unutar Kosova i služio potkopavanju njegove „državnosti i funkcionalnosti“. Srbiju je istovremeno opisao kao zemlju koja je „nominalno“ okrenuta Briselu, a „suštinski Moskvi“.
Kurti je intervju dao penzionisanom francuskom generalu Dominiku Trenkandu (Dominique Trinquand), autoru podkasta „Quartier Général“, posvećenog geopolitici, bezbednosti i međunarodnim odnosima.
Trenkand je stručnjak za međunarodne odnose i nekadašnji francuski general. Tokom krize u bivšoj Jugoslaviji, od 1993. do 1995. godine, bio je savetnik dvojice komandanata snaga Ujedinjenih nacija, a kasnije je obavljao više dužnosti u NATO-u, EU i UN.
Razgovor je protekao u nekonfrontirajućem tonu, uz malo kritičkih potpitanja na Kurtijeve ocene o Srbiji, ZSO i odnosima Beograda sa Moskvom.
Kurti o ZSO: „Beograd želi entitet poput Republike Srpske“
Na pitanje o Zajednici srpskih opština, Kurti je najpre podsetio na Osnovni sporazum Beograda i Prištine iz februara 2023. godine i Ohridski aneks koji je usledio mesec dana kasnije.
„Mi poštujemo ovaj sporazum i tražili smo da bude potpisan. Srbija krši ovaj sporazum i odbila je da ga potpiše“, kazao je.
Prema njegovim rečima, deo tog okvira su i sporazumi koje su prethodne kosovske vlade postigle u dijalogu sa Beogradom.
„I sporazum na koji vi mislite deo je 39 sporazuma koje su postigli moji prethodnici. Svi ti sporazumi biće razmatrani kao važeći i pravno obavezujući, kako je predviđeno odgovarajućim članom Osnovnog sporazuma.“
Potom se direktno osvrnuo na ZSO – očekivano u negativnom svetlu, odbijajući ovu obavezu.
„Kosovo ima asocijaciju svojih opština. Svih 38 opština je u njoj. Naš Ustavni sud je pre više od deset godina zaključio da je monoetnički karakter Zajednice opština u koliziji sa duhom Ustava, čiji je arhitekta bivši finski predsednik Marti Ahtisari.“
Kurti je rekao da nije protiv saradnje opština, ali da ona, kako je naveo, treba da služi pružanju boljih javnih usluga „u okviru Republike Kosovo“.
„Teškoća koju imamo jeste u tome što Beograd želi da unutar Republike Kosovo, koju ne priznaje, ima određeni entitet koji bi bio poput Republike Srpske u Bosni i Hercegovini, kako bi iznutra potkopavao državnost, nezavisnost i funkcionalnost. I tu leži razlika.“
„Ko god želi asocijaciju opština, mi je već imamo. Ali ono što Srbija naziva asocijacijom zapravo nije za srpsku zajednicu, već protiv nezavisnosti Kosova.“
„Naša opasnost ne dolazi od Srba na Kosovu“
Kurti se kasnije u razgovoru ponovo vratio na odnose sa Srbijom, odgovarajući na pitanje o mogućnosti evropske integracije zemalja Zapadnog Balkana i nasleđu sukoba u regionu.
Ocenio je da u regionu više nema „nacionalizma masa kao goriva za ratnu mašineriju diktatora“, već da problem predstavljaju „određene strukture i određene elite“ koje, kako je kazao, ne žele da ostave 20. vek iza sebe.
„Naša opasnost ne dolazi od Srba na Kosovu, niti od bilo koje nacionalnosti, etničke pripadnosti, religije ili naroda. Ona dolazi od tog zastarelog hegemonističkog nagona u Beogradu, koji ne želi da prihvati da Srbi bilo gde mogu biti manjina“, rekao je Kurti.
Nastavio je tvrdnjom da zbog toga „moraju da imaju svoju republiku u Bosni i Hercegovini“, da Beograd „ne priznaje crnogorski identitet“ i „nastavlja da odbija priznanje nezavisnosti Kosova“.
„Mislim da problem nisu ljudi i etničke razlike, već političke elite koje instrumentalizuju njihove razlike radi političke koristi“, kazao je.
„Srbija nominalno ka Briselu, suštinski ka Moskvi“
Govoreći prethodno o odnosima Beograda i Prištine, Kurti je kazao da želi „dobre evropske susedske odnose“ i „punu normalizaciju“, ali uz međusobno priznanje u njenom središtu.
Potom je napravio razliku između evropskog opredeljenja Kosova i Srbije.
„Mi smo orijentisani prema Briselu, suštinski i formalno, dok je Srbija povremeno, nominalno, orijentisana prema Briselu, ali suštinski prema Moskvi“, rekao je.
Kurti je potom kritikovao Srbiju zbog odnosa prema ratnoj prošlosti, tvrdeći da Beograd nije priznao niti izrazio žaljenje zbog zločina iz 1998. i 1999. godine.
„Još važniji element jeste to što oni nikada nisu priznali niti izrazili žaljenje zbog zločina počinjenih u prošlosti, posebno tokom 1998. i 1999. godine, kada su zverstva, masakri, zločini protiv čovečnosti, genocid i ratni zločini primorali NATO da interveniše“, kazao je Kurti.
Podsetio je potom na NATO bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine.
„U proleće 1999. godine 19 država članica NATO-a udružilo se i bombardovalo Srbiju. Mora da je bilo veoma loše, jer je danas veoma teško da se 19 zemalja dogovori čak i oko saopštenja za javnost“, rekao je.
Prema njegovoj oceni, Srbija se i dalje „nerado suočava sa sopstvenom prošlošću“.
ZSO je u tom kontekstu predstavio kao posledicu šireg problema u odnosu Beograda prema Kosovu.
„Pitanje Zajednice samo je epifenomen veoma problematičnog stava koji nastavlja da opstaje na najvišim nivoima njihove države“, kazao je Kurti.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
