Vlasnik Alta banke Davor Macura sumnjiči se da je iz trezora banke izneo više od 380 miliona evra. Javnost postavlja pitanje – da li može da se uđe u trag tom novcu, dok su pojedini ekonomisti zabrinuti da bi pretvaranje tih para u kriptovalutu moglo da prikrije tragove. Suvlasnik kriptomenjačnice ECD Marko Matanović objašnjava da li je moguće kroz kriptovalute izneti toliki novac i sakriti tragove.
Narodna banka Srbije oduzela je dozvolu za rad Alta banci, a Tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo je da se vlasnik ove banke Davor Macura sumnjiči da je iz trezora Alte izneo 45 milijardi dinara, što je više od 380 miliona evra.
Postavlja se pitanje – da li je moguće taj novac izneti iz zemlje, a da se nikada ne utvrdi ko ga je i kada izneo?
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić kaže da je novcu ipak moguće ući u trag preko međudržavnih saradnji, saradnji centralnih banaka i saradnji komisija za sprečavanje pranja novca, ali da je skeptičan kad su u pitanju – kriptovalute.
Da li je i kako moguće da neko preko kriptovaluta iz države iznese toliku količinu novca?
Marko Matanović, suvlasnik kripto menjačnice ECD, koja je jedna od tri koje imaju dozvolu za rad Narodne banke Srbije, objašnjava za portal N1 na koje sve načine je moguće izneti novac iz Srbije u inostranstvo.
Jedan od tih načina je, kako kaže, preko stranih kripto platformi, druga je preko ulice i ilegalnih kanala, a treće preko kompanija koje imaju dozvolu za pružanje usluga povezanih za digitalnom imovinom tj. kriptovalutama.
Kripto platforme su digitalni servisi koji korisnicima omogućavaju da kupuju, prodaju, menjaju i bezbedno čuvaju kriptovalute na jednom mestu. Jedna od najvećih je Binance.
Kompanije koje u Srbiji imaju dozvolu za pružanje usluga povezanih sa kriptovalutama su Vescon DOO, MCM 965 DOO (ECD) i AX Crypto DOO,pokazuju podaci Narodne banke Srbije.
Da bi se trgovalo preko stranih digitalnih platformi, kao što je Binance, korisnik mora da ima registrovan nalog, objašnjava sagovornik N1. Trgovina preko ulice ili ilegalnih kanala je, navodi, trgovina za keš.
Međutim, suvlasnik ECD kriptomenjačnice kaže da nije tako lako “sakriti tragove” ovog novca.
“Što se tiče stranih kripto platformi, slanje veće količine novca na stranu platformu je izuzetno teško. A transferi nisu uvek mogući, ali kada jesu, mogući su samo kroz bankarski sistem i to može da se prati“, navodi naš sagovornik.
Što se tiče trgovine na ulici i preko ilegalnih kanala za keš, kako ukazuje, veća količina keša se može privabaviti iz ilegalnih aktivnosti ili povlaćenjem sa bankarskog računa.
„Banka bi trebalo da zna poreklo tog novca, koji je bio prethodno na računu pa se podiže. U trećem slučaju, ECD novac za kupovinu kriptovaluta može od korisnika primiti samo preko bankarskog transfera koji ide direktno sa proverenog bankovnog računa korisnika. U slučaju većih iznosa insistira se na poreklu tog novca”, objašnjava Matanović.
Ukoliko bi neko, pak, fizički novac izneo iz države, a potom kupovao kriptovalute u drugoj državi, to bi se u inostranstvu obavljalo na stranoj kripto platformi ili ilegalno, na ulici, ističe Matanović. Ali, i tu postoji problem.
“Ako je na stranoj platformi, korisnik opet ostavlja podatke i eventualno dokaze o poreklu za veće iznose u skladu sa jurisdikcijom gde platforma posluje. Novac od prodaje ulazi u finansijsku instituciju u inostranstvu gde želi da primi novac od prodaje kripta i opet prolazi provere”, ukazuje on.
“Istorija transakcija se ne može menjati, transferi se lako isprate”
Prema navodima našeg sagovornika, šta će se desiti s novcem i da li će mu se ući trag zavisi od funkcionisanja bankarskih sistema država. Za tako nešto bi u Srbiji bile nadležne, između ostalog,Narodna banka Srbije, Uprava za sprečavanje prava novca…
“Ako je došlo do izvlačenja novca to znači da su zakazale neke karike bankarskog sistema ili načina na koji se provere transakcija rade u kripto platformama. Potrebno je da neka finansijska institucija pusti prljav novac u svoj sistem ili da pusti veću količinu novca da izađe iz sistema bez adekvatnih provera. Kripto nije uzrok već samo može biti kanal i to najčešće na kraju tog lanca”, ukazuje suvlasnik kriptomenjačnice ECD.
Naš sagovornik naznačava da blockchain tehnologija, koja je u infrastruktura za sve kripto transakcije, ostavlja neizbrisiv trag svih transakcija.
“Istorija transakcija se ne može menjati… Bankarski transferi novca iz banke na kripto platforme i dalje sa kripto platformi u banke se lako isprate”, ističe on.
“Nemoguće legalno izneti veliku sumu novca”
Sagovornik N1 napominje da je tako veliku količinu novca, kao što je 380 miliona evra, nemoguće legalno izneti, ali je moguće deo – “ako bi kriptomenjačnica propustila da isprati regulatorne obaveze oko pribavljanja dokaza o poreklu sredstava”.
“Nije moguće. Ne postoji tolika dostupnost i likvidnost kriptovaluta u našim legalnim kanalima. Pretpostavljam da ne postoji ni na ilegalnom “uličnom” tržištu dovoljna dubina da se takva suma brzo i neprimećeno pretvori u kripto i na taj način skloni. Da bi se toliko novca preko kripto platformi pretvorilo u kriptovalute, neko mora taj novac prvo da deponuje u banke”, istakao je Matanović.
Čak i kada bi uspeo, kako navodi, kada bi se “delilo” na manje iznose, ti delovi su i dalje ogromni iznosi koji bi upali u oči i transakcije bi mogle biti blokirane, a onaj koji transakcije inicira prijavljen.
“Što se ulice tiče, ako bi odgovorni želeli da isprate da li se povećalo interesovanje za kupovinu kriptovaluta na sivom tržištu, mogu doći do takvih informacija. Neki ilegalni pružaoci usluga trgovanja kriptovalutama se prilično javno promovišu”, poručuje on.
Šta je sa korumpiranim sistemima?
Ipak, utvrđivanje odgovornosti i transakcije kriptovalutama moglo bi da bude popustljivije u korumpiranijim sistema, ali da je takvo nešto teško uraditi na prostoru Evropske unije.
“Zavisi od lokalnih regulatornih okvira i infrastrukture, logistike koju oni koji bi izvlačili novac imaju na raspolaganju. Da li to rade kroz kompanije ili kao fizička lica? Da li koriste korumpirane delove sistema u drugim jurisdikcijama ili fleksibilnije regulatorne okvire? Deo ekonomija već duže vreme keš izbacuje iz upotrebe. Izuzetno je teško u bilo kojoj EU zemlji platiti bilo šta novčanicom od 500 ili 200 evra, na primer. Tokovi novca idu kroz finansijske institucije, praćene su papirologijom koja može biti fiktivna ili prilagođena svrsi prikrivanja pravog porekla i prave namene. Što se kripta tiče, regulativa je prisutna u većem delu sveta”, poručio je sagovornik N1.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
