Kurti i Osmani ponovo o „srpskom genocidu“, najavljuju da će da traže pravdu za „sve žrtve“

Vest je ažurirana

Pred nama je sigurna i bolja budućnost, ali prošlost ne zaboravljamo – poručili su danas kosovski premijer, Aljbin Kurti i predsednica Vjosa Osmani. Još jednom su optužili Srbiju da je počinila genocid na Kosovu 1999. godine, te najavili da će da traže pravdu za „sve žrtve“.

Na Kosovu Albanci i kosovske vlasti danas obeležavaju „dan oslobođenja“ – ulazak međunarodnih vojnih i civilnih trupa 12. juna 1999, nakon 78-dnevnog bombardovanja tadašnje Savezne Republike Jugoslavije.

Ovog jutra najviši kosovski zvaničnici – kosovska predsednica i premijer, odali su počast Ibrahimu Rugovi i aktivisti Ademu Demaćiju, a potom posetili i kompleks posvećen Ademu Jašariju u Prekazu i spomen obeležje palim borcima NATO-a tokom služenja na Kosovu.

Vjosa Osmani kazala je da je bivši predsednik Kosova, Ibrahim Rugova „arhitekta nezavisnosti“ i neko ko je „izgradio mostove prijateljstva koji i danas služe Kosovu“.

Naznačila je da su na današnji dan, nakon povlačenja srpskih snaga, NATO trupe ušle na Kosovo i vratili se civili koji su ga napustili usled, kako navodi Osmani, „masovne deportacije i etničkog čišćenja“.

„Ovaj dan simbolizuje mnogo toga za sve naše građane, sav narod Kosova koji je decenijama bio ugnjetavan od strane genocidnog režima Miloševića“, ocenila je Osmani, prenosi Koha.

Kurti je kazao da se danas Kosovo seća onih koji su „doprineli oslobođenju, miru i slobodi“, te ujedno, kao i Osmani, optužio Srbiju za genocid.

Ibrahim Rugova je dao veliki doprinos Kosovu i „internacionalizaciji albanskog i kosovskog pitanja, a tokom divlje okupacije od strane Miloševićevog aparthejda, koja je kulminirala genocidom nad našim narodom“, poručio je Kurti.

Naznačio je da kosovske institucije „ne zaboravljaju prošlost“, kao i da su posvećene „pravdi za žrtve, štete i patnje naroda Kosova“.

„Mi, kao institucije Republike Kosovo, prošlost sigurno nikada nećemo zaboraviti, insistiraćemo i radićemo na pravdi za sve žrtve, za svu štetu, patnje koje su nam naneli i na ovaj način zajedno sa narodom Kosova…pred nama je sigurna i mnogo bolja budućnost“, naglasio je Kurti, prenosi prištinska Koha.

Nakon što su odali počast Ibrahimu Rugovi i aktivisti Ademu Demaćiju, Osmani i Kurti su posetili „Memorijalni kompleks Adem Jašari“ u Prekazu.

Kosovska predsednica je kazala da je u Prekazu „zapečaćena sloboda žrtvom i hrabrošću legendarnog komandanta Adema Jašarija i njegove porodice“.

Poručila je da prošlost neće da bude zaboravljena, već da će da služi kao „svetionik u svakom koraku ka jačanju Kosova“.

„Odavde izražavamo poštovanje za sve mučenike OVK, koji su vrednost slobode stavili ispred svog života i dali ono najdragocenije, svoje živote da bismo svi mi danas uživali u ovom danu“, istakla je ona.

U međuvremenu je u popodnevnim satima započelo održavanje centralne manifestacije pod nazivom „Od egzodusa do slobode“ u vozu-muzeju u Blacu kod Đeneral Jankovića.

Na krajnjem jugu Kosova prištinski zvaničnici ponovili si zahtev za kažnjavanje onih koji su počinili zločine na Kosovu 1999. godine.

„Kosovo je naš najvažniji projekat izgrađen na velikim žrtvama, ali i najvažniji projekat američko-evropske politike, kao i svih onih koji su stali uz nas, uz slobodu i demokratiju“, poručila je Vjosa Osmani.

Kazala je da je Blace pre 23 godine bilo utočište i nada za narod Kosova.

„Čuvaćemo živim priče svih onih koji su dali doprinos i žrtvu, koji su pali za slobodu i čija sudbina ostaje talac, ali smo orijentisani i gledamo napred“, rekla je Osmani, uz poruku da je put Kosova ka evroatlantskim integracijama.

Ona je ujedno sa ovog mesta zatražila liberalizaciju viznog režima za Kosovo, što je pre moguće.

Kosovski premijer je u svom obraćanju poručio da je pre 23 godine u Blacu stotine hiljada Albanaca boravilo danonoćno, nadajući se da je njihov „spas van granica“

Kurti je kazao da njegova vlada naporno radi na „institucionalnom suočavanju sa prošlošću“, te da poziva Srbiju na „odgovornost za zločine počinjene na Kosovu“.

Događaju u Blacu prisustvovali su i predsednik kosovske skupštine, Gljauk Konjufca, kao i međunarodni predstavnici, među kojima je bio ambasador SAD-a u Prištini, Džefri Hovenijer.

Hovenijer se u međuvremenu oglasio na Tviteru navodeći da mu je bila čast da proslavi „Dan mira“ na granici sa Severnom Makedonijom, a u društvu prištinskih zvaničnika i članova diplomatske zajednice.

„Pre 23 godine ovde su se mnogi građani Kosova vratili kući. NATO je doneo stabilnost i prosperitet za Kosovo i region“, poručio je Hovenijer.

Međutim, kako piše prištinska Koha, predstavnici opozicije odbili su poziv Vjose Osmani da prisustvuju obeležavanju godišnjice u Blacu.

Iz kabineta Osmani saopštili su za ovaj medij da su pozivi upućeni i liderima PDK, LDK i AAK.

Predstavnici opozicije su se, sa druge strane, još u prepodnevnim satima oglašavali na društvenim mrežama.

Predsednik Alijanse za budućnost Kosova, Ramuš (Ramush) Haradinaj, poručio je da je „Kosovo slobodno zahvaljujući krvi boraca OVK i intervenciji NATO-a“.

„Nasleđe onih koji su pali za slobodu koju danas uživamo obavezuje nas da u potpunosti čuvamo i razvijamo Kosovo! Kosovo, čestitam ti Dan oslobođenja“, poručio je Haradinaj na Fejsbuku.

Oglasio se i Predsednik Demokratske partije Kosova (PDK), Memlji Krasnići (Memli Krasniqi), navodeći da je pre 23 godine „stavljena tačka na viševekovno zatočeništvo i stradanje naroda Kosova“.

Tada je, ocenjuje ovaj opozicionar, počela „nova era slobode, koja je utrla put za izgradnju i razvoj Kosova“.

Lider AKR, Bedžet Pacoli, takođe je 12. julu. posvetio objavu na društvenim mrežama.

On se zahvalio „demokratskom svetu predvođenim SAD-om, koji je zaustavio istrebljenje čitavog jednog naroda“.

Pacoli je ujedno kazao da se nada da će sledeća godišnjica da bude obeležena u prisustvu bivših boraca OVK koji se nalaze u Hagu, a koji se, tvri Pacoli, nepravedno tamo drže.

Na današnji dan, pre 22. godine, ušle su prve NATO trupe na tadašnju teritoriju Savezne Republike Jugoslavije. Ulasku trupa kojima je mandat dat na osnovu Rezolucije 1244, prethodilo je potpisivanje vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu, tri dana ranije, koji je označio kraj NATO bombardovanja SRJ.

Sporazum je usledio nakon 11 nedelja bombardovanja i pet dana pregovora.

Srbi se ovog dana sećaju kao dana povlačenja srpskih snaga koje je pratilo i oko dve trećine srpskog stanovništva, najviše iz Metohije i intenziviranja etnički motivisanih zločina protiv stanovništva koje je ostalo. Većina se nije više vratila u svoje kuće.