„Kada politički proces doživi krah, nasilje, demagozi i propali svet preuzimaju mesto“, ovako deo situacije sagledava Enver Hasani, univerzitetski profesor, bivši predsednik Ustavnog suda Kosova i rektor Univerziteta u Prištini.
S obzirom na razmere izbornih manipulacija, praćeno i policijsko-pravosudnim akcijama, da li je trebalo ponoviti izbore, ili je i ovo regularan proces?
Ovi izbori nisu bili ni fer ni pravični – ne samo zbog neregularnosti i manipulacija glasovima, već pre svega zbog proste činjenice da je oko četiri stotine miliona evra podeljeno svim slojevima birača na Kosovu. Vlast to nije ni pokušala da sakrije. Tolika količina novca plasirana u društvo neposredno pred izbore značajno je deformisala političku volju birača.
Ne postoji nijedno drugo logično objašnjenje za toliku nesrazmeru između rezultata izbora u februaru i onih ostvarenih u decembru 2025 godine. Korisnici tih novčanih davanja bili su istovremeno i građani Kosova koji žive u zemlji i oni koji žive u inostranstvu. U tom smislu, ovo predstavlja najveću kupovinu glasova u posleratnoj istoriji Kosova.
Takođe, formirana je skupština u kojoj su poslanici oni čiji su mandati, u najmanju ruku, upitni? Da li su ovime prekršeni zakon i ustav?
Takvi mandati su, bez ikakve sumnje, nemoralni. Ti poslanici bi trebalo da se stide i da uopšte ne ulaze u Skupštinu. Međutim, sa pravnog stanovišta, nije dokazano u toj meri da bi moglo doći do poništenja mandata. Takav zakonski standard nema nikakve veze sa moralnošću procesa i samog mandata dobijenog na krajnje nemoralan način. I to se odnosi na sve partije, bez obzira na količinu krađe.
Predviđate li nove izbore ove godine?
Ne. To bi bilo političko samoubistvo za Kurtija.
Kurtiju je za predsednika potrebna apsolutno odana osoba, a to nije Osmani
Šta predviđate za predsedničke izbore? Hoće li g-đa Osmani dobiti nov mandat? Kako će se Srpska lista ponašati?
Čisto sumnjam da bi gospodin Kurti podržao osobu koja predstavlja trajan izazov njegovoj vlasti i autoritetu. Gospođa Osmani se pokazala kao neko na koga se Kurti ne može pouzdano osloniti. Njemu je potrebna osoba koja mu je apsolutno odana ili neko ko poseduje snažan i dubok politički i moralni kredibilitet – osobine koje, u slučaju gospođe Osmani, izostaju.
Osmani postupila ispravno priklonivši se Odboru za mir
Šta mislite o tome da se kosovska predsednica odmah priklonila Odboru za mir? Da li će Kosovo plaćati i sa kojim novcem učešće u ovom Odboru? Ima li Kosovo resurse da KBS bude u Gazi? I kakva je sudbina samog Odbora?
Kosovo nema luksuz da odbije jednu takvu inicijativu američke vlade. U tom poduhvatu nema ničeg spornog i gospođa Osmani je postupila ispravno. Smatram da postoje finansijski resursi, dok su ljudski kapaciteti vojne prirode veoma pogodni, budući da su Kosovske bezbednosne snage veoma dobro obučene za takve misije.
Nedavno je g. Veton Suroji (Surroi) predložio da Kosovo zatraži mišljenje Venecijanske komisije o Odboru za mir. Ima li to smisla?
Taj predlog je besmislen, jer su ustavne nadležnosti jasne kada je reč o prirodi i načinu sklapanja međunarodnih ugovora. Sve je jasno kao dan, što bi se reklo. Politički posmatrano, takav korak Kosova značio bi konfrontaciju i sukob sa Sjedinjenim Američkim Državama, kao i svrstavanje uz antiamerički sentiment koji u Evropi postoji u odnosu na politiku Trampa.
Nije bilo udruženog zločinačkog poduhvata OVK
Novi-stari premijer je svoj ekspoze u skupštini započeo glorifikacijom OVK. Potom, 17. Februara se slično ponovilo na svečanoj sednici vlade i skupštine. Premijer je čak kazao da su vođe OVK kojima se trenutno sudi u Hagu „predstavnici 17. februara“, dok je predsednica Kosova uzela učešće u maršu podržavalaca OVK. Promoviše se klima osuda na račun specijalizovanih komora i opravdanja OVK i njegovih vođa. Ne ulazeći u sam ishod presude, da li vidite išta problematično u tome da se na ovom nivou glorifikuju vođe OVK, dok je u toku proces suđenja za teške ratne zločine?
Nema tu ništa sporno ili problematično, i to iz dva razloga. Prvo, kao što znate, postoji prezumpcija nevinosti za svakog, i to je najsvetiji postulat prava u evroatlantskoj civilizaciji. Drugo, Specijalni sud poseduje sve mehanizme samoodbrane koji ga imunizuju od bilo kakvog spoljnog uticaja.
Kakav ishod ovog sudskog procesa očekujete? I šta mislite o optužnici i samom procesu?
Mnogo toga je bilo redigovano, tako da je teško spekulisati o ishodu procesa u odnosu na individualnu krivičnu odgovornost za specifične radnje svakog pojedinca. Međutim, kada je reč o dimenziji krivične odgovornosti za udruženi zločinački poduhvat, prilično sam siguran da se to nikada ne može dokazati, jer takvog poduhvata jednostavno nije bilo. To se jasno videlo tokom celog procesa.
Da bi postojao udruženi zločinački poduhvat, ne bi smelo da bude prekida u tom poduhvatu tokom celog perioda navedenog u optužnici, koja počinje negde sredinom 1980-ih godina. Takvo nešto nije postojalo. Iskazi i svedočenja zapadnih vojnih, bezbednosnih i diplomatskih zvaničnika visokog ranga odlučujući su po tom pitanju, budući da su oni imali punu kontrolu nad kritičnom situacijom tokom 1998–1999. godine, koja je od suštinskog značaja za optužnicu.
Vlada spremna da primeni sve obaveze iz Ohridskog sporazuma
Šta vidite kao najveće probleme na Kosovu?
Snovi mladih, koji su sve manje perspektivni, pogođeni su zato što su prosvetni i ekonomski sistemi gotovo u kolapsu u poređenju sa ostatkom sveta, naročito sada kada je veštačka inteligencija duboko prodrla u društvo, dok Kosovo nije bilo spremno ni za digitalni svet.
Uz to dolazi i naš odnos sa lokalnim Srbima i ostalim nealbanskim zajednicama, naročito romskom, egipatskom i askalijskom, i njihovo integrisanje u društvo, što je uslov za naše civilizacijsko orijentisanje ka Evropi i Zapadu.
Ministar spoljnih poslova Gljauk Konjufca saopštio je juče da će dijalog sa Srbijom da se odvija preko ministarstva spoljih poslova? Da li je to realno i zakonito?
Ne radi se ovde samo o zakonitosti i real-politici, nego o prostom propagandnom stilu komuniciranja s glasačima koji Aljbin Kurti i njegovi potčinjenici neguju.
Takva izjava u javnosti zvuči kao hrabrost i čvrst stav Vlade Kosova prema Srbiji, u smislu jednakog tretmana stranaka u sporu. U suštini, radi se o spremnosti Vlade da primeni sve obaveze iz Ohridskog sporazuma.
Kurti Srbe doveo u panično stanje
Šta primećujete problematično u ponašanju prethodne vlade prema srpskoj zajednici? A šta sa aspekta dominantne stranke Srba sa Kosova – Srpske liste?
Najproblematičnije i neoprostivo je protivustavno i nezakonito linčovanje političkih predstavnika Srba. To je bio neverovatno nizak udarac, jer je populističkom retorikom srpska zajednica na Kosovu homogenizovana po nacionalnoj osnovi i dovedena u panično stanje, što je štetno za evroatlantski put Kosova.
Predstavnici Srba su pogrešili što su naredili ljudima da izađu iz institucija sistema, jer uvek postoje mogućnosti pritiska na vladu preko sistema radi zaštite interesa srpske zajednice. Takav korak trebalo je koristiti kao krajnje rešenje, a ne kao prvi korak.
Takvi postupci kasnije su ohrabrili razne huligane iz srpske zajednice i ljude sa kriminalnom prošlošću da se predstavljaju kao realni predstavnici Srba, što je dovelo do nasilja i, na kraju, terorističkog upada u Banjsku. Kada politički proces dođe do kraha – nasilje, demagozi i propali svet preuzimaju mesto.
Srbi s Kosova da ne budu glasnogovornici Beograda
Šta bi bilo rešenje?
Srpska zajednica na Kosovu, direktno i preko svojih predstavnika, treba da istraje i da se bori do kraja za svoja ustavna prava i da ne prihvata ulogu glasnogovornika interesa beogradskog režima.
Ustav i zakoni Kosova su dovoljni za zaštitu interesa srpske zajednice, i potrebno je da se oni late njih, a ne da prenose poruke Beograda. Dijalog u Beogradu je između Kosova i Srbije, a ne između lokalnih Srba i kosovskih vlasti. Ono što je dogovoreno u dijalogu, sprovodi se preko pritiska iz Brisela i Vašingtona, ne preko leđa lokalnih Srba i njihovih interesa.
Sramno da se srpska zajednica primorava da piše pismom koje nije njihovo
Prethodne lokalne vlasti (Samoopredeljenje) i centralne su uklanjale ćirilične napise, isticali napise prvo na albanskom, pa na srpskom u opštinama na Severu. Još ozbiljnije, kod većinske zajednice je ohrabrivan odijum prema ovom pismu zajednice Srba. Doneto je više odluka koje je lokalno stanovništvo prepoznavalo kao protivne njihovim osećanjima i interesima. Do koje mere su kosovske vlasti radikalizovane prema svojim građanima srpske nacionalnosti? Do koje mere većinsko javno mnjenje upija takve poruke i samo se radikalizuje?
Ustavom Kosova, albanski i srpski su ustavni jezici, koji se trebaju poštovati u svakom trenutku i na celoj teritoriji Kosova. Srpski jezik nema latinično pismo, već ćirilično. Ko to ne zna, treba da nauči, i sramno je da se srpska zajednica primorava da piše pismom koje nije njihovo. To bi bilo isto kao da se albanski piše ćirilicom. Potrebno je da se takva neustavna i protivzakonita praksa prekine.
Kurtijevo ponašanje legalizovalo zahtev Srba za autonomijom
Da li je izvesno formiranje tela koje se do sada nazivalo Zajednica opština sa srpskom većinom? I šta je to? Kakvo je to telo, ili organizacija?
Kao što sam rekao, Kurti traži da za šefa države Kosova bude osoba koja je lojalna i koja ima jake moralno-patriotske osobine. To se odnosi na formiranje Zajednice srpskih opština, tj. političke autonomije Srba na Kosovu, koju je sam prihvatio u Ohridu 2023.
Ne samo da je to izvesno, već je više nego sigurno da će to i učiniti. Zbog toga će birati za predsednika osobu koja ima jak patriotski kredibilitet stečen tokom rata, a koje gospodinu Kurtiju nedostaju, iako se retorički predstavlja kao veliki albanski patriota.
Da li smatrate da Samoopredeljenje radi na ukidanju Ahtisarijevog paketa koji je inkorporira unutar Ustava Kosova?
Apsolutno, ali ne u smislu unapređivanja interesa Kosova kao države, nego u pravcu stvaranja dva Kosova — jednog albanskog i drugog srpskog. Ahtisari je, po slovu i duhu, a to je preneseno i u Ustav Kosova, bio orijentisan ka integrisanju lokalnih Srba u kosovske institucije i društvo.
Ono što Kurti radi vodi ka dezintegraciji Ahtisarijevog Kosova i demantuje staru srpsku izreku: ‘Srbi dobijaju u ratu, a gube u miru’
„Sva ponašanja Kurtijeve vlade u poslednjih nekoliko godina potpuno su legitimisala i legalizovala na međunarodnom planu zahteve lokalnih Srba za autonomiju i odvojeni politički život na Kosovu, i to na asimetričnim institucionalnim osnovama“, zaključio je profesor Enver Hasani.
Intervju je vođen pisanim putem. Autor: Tatjana Lazarević
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
