Krstarice kajak trek stigle i na Gazivode!


Do skoro su se mogli videti samo kako u regati krstare Dunavom do Crnog mora, ili nekom velikom rekom i mirnom vodom. A od nedavno i na Gazivodskom jezeru.

Mitrovčanin Vladislav Lazarević i Zvečanci Mišo Gvozdić i Slobodan Đorđević, prvi su doneli kajak trek na ibarske vode. Sva je prilika da u tome neće ostati dugo usamljeni. Kao što je Vladislav bio inicijator da njegova dva prijatelja kupe isti čamac, tako i drugi, posmatrajući njih, već bacaju oko na crvenopalubne glajdere.

„Tokom korone sam sedeo i razmišljao, šta bih sada. S obzirom na to da skijam, vozim bicikl, trčim, shvatio sam da mi u stvari još nedostaje taj dodir sa vodom. Ja imam slobodnog vremena, a za vreme korone sam ga imao još više“, objašnjava Vladislav kako je usred epidemije kupio kajak.

Ovako su iz doba korone na Gazivodskoj vodi izronile tri crvene lepotice. Preko četiri metara dugačke, poput pera slepljene uz vodenu površinu, izlivene gotovo jednim potezom, atrakcija su kad se pojave u nekom od gazivodskih rukavaca, ili kada njihovi vlasnici zaveslaju sredinom jezera.

Vladislav je strastveni skijaš. Preskijao je skoro celu bivšu Jugoslaviju. Sezonama unazad sa nekoliko njemu sličnih prijatelja skija na francuskim Alpima za koje kaže da mu uz dobru organizaciju budu jeftinije nego da je otišao na obližnji Kop, na kojem bi izgubio dan čekajući u redu za ski pass, za staze koje ga ne privlače. Ipak, ostao je zaljubljen u Šaru i njene ekstremne skijaške staze.

Na kraju, ipak je dete Ibra. Maštao je o malom kajaku upravo za sportsku plovidbu ibarskim brzacima.

Međutim, pogled na izvitopereno rečno korito i prljavo priobalje, kao i samu reku ga rastužuje, te je svoje želje vrlo brzo skrenuo na mnogo veću, dublju, ali i mirniju i čistiju vodu – ibarsku i dalje – jezero Gazivode.

„Korito Ibra je sada veoma nesigurno, a ti kratki kajaci su lako prevrtljivi i začas može doći do incidenta i neželjenih posledica. Tako da sam za sada odustao od ideje da kupim kratki kajak za brze vode i zamenio sam ovom varijantom“, objasnio je.

Vladislav koji kao ekonomista i zagriženi sportista dobro poznaje tržište, znao je kako da ispita i proceni trendove.

Tako je kupio krstaricu – kajak trek, dugačak 4.20 m, a uz njega su odmah isto učinila i još dvojica drugara. Kajak je namenjen mirnim, jezerskim vodama i morskim priobaljima, ali je i vrlo brz, te rekreativac prosečne kondicije, bez većeg napora može dnevno da odvozi između 20 i 30 km.

„Ovim tipom kajaka voze se regate od Nemačke do Crnog mora i idealan je za višednevna krstarenja“, kaže Vladislav.

Ali je i Gazivodsko jezero idealno za ovu krstaricu, dodaje.

Dugačko 24 km, okruženo zelenim brdima, uvalama, Mokrom, sjajan je vodeni poligon za ovaj jednosed, dok njegovi veslači mogu da po čitav dan uživaju na vodenoj površini i u pogledu na okoliš.

„Pokazao se kao odličan za naše jezero koje obiluje i rukavcima. Kajak ima izuzetno plitko gazište, njemu je dovoljno i 10 – 15 cm vode da se pokrene i kao takav ima pristup celom jezeru i svim rukavcima, gde običan čamac ne može da priđe“, objašnjava Vladislav dalje.

 

Čamac je otporan na habanje, napravljen je od vrlo kvalitetnog materijala, i kako njegov vlasnik s ponosom ističe, njegova cena ne pada. Sa težinom od svega 28 kilograma, lako se transportuje, što je još jedan od razloga za njegovu praktičnu primenu.

Sport je bezbedan. Kajakaši nose zaštitnu opremu, prsluke, dok čamac ima zaštitu da ne ulazi voda u njega.

Kakav je osećaj na vodi?

„Tišina. Ptice, ljuljaškanje vode, šuškanje lišća, po neki fijuk vetra. Okružen intenzivno zelenom, na zeleno-plavičastoj i intenzivno plavo nada mnom“.

Veslači retko kada razgovaraju dok voze. Udaljeni su.

„Osećaj je svako za sebe. Ne čuje se ništa. Ni naše veslo, ni čamac. Slušamo prirodu“.

S obzirom na to da su tek počeli da se bave ovim sportom, veslaju najviše do četiri sata, a obično u više dnevnih tura po dva, između kojih odmaraju.

„Kada plovimo sredinom jezera ka brani, klizimo, ide lako, a kada treba da se vratimo po sredini, onda jasno osetimo struju. Osetimo rečno koristo Ibra, jer Ibar protiče i dalje kroz jezero, pravi struju i malo nam je otežan povratak uzvodno. Čim stanemo, odmah nas okreće, kao kompas. Na primer, kod Ribarića, čim stanem okreće me nazad prema brani“.

Na pitanje da li postoji strah, s obzirom na količinu vode a pre svega to što su tek sveži veslači, Vladislav kaže da je skoro imao neprijatan osećaj, „nešto nalik blagoj panici“, kada je duvao jači vetar a talasi se stvorili po sredini jezera.

„Ali, to što nosimo zaštitne prsluke i to što preko toga imamo zaštitu koja sprečava da voda uđe u čamac je dovoljno da se osećam bezbedno“.

Vožnja kajaka je vrlo popularna u svetu. Kajaci su se vozili Ibrom kroz Kosovsku Mitrovicu pre pola veka, a starije generacije posvedočiće da smo imali i svoj klub i organzovali prvenstva.

I planovi ovih pionira za slične inicijative postoje. Oni već imaju svojevrstan neformalni klub zaljubljenika u rekreativne sportove i prirodu, a sada razmišljaju čak i o svom „mini prvenstvu“ za neko buduće vreme.

Trener kajakaške reprezentacije Srbije, Milenko Našagaćin, od koga su Vladislav, Mišo i Slobodan i kupili kajake, spreman je da pomogne, otkriva Vladislav.

„Za njega je ispunjenje da neko hoće da se bavi kod nas ovim sportom, spreman je da nam pomogne da omasovimo i raspoložen je i da dođe i pomogne u organizaciji nekog mini događaja“, kaže.

Momci polako prave planove da obiđu i Uvačko jezero, pa potom i da skijaške staze u regionu „prošaraju“ sa vodama.

Do tada, ako sa nekog od mostova vidite crvene čamce koji klize gazivodskom vodom, znajte da njihovi veslači tik nad vodom osluškuju prirodu, upijaju plavetnilo i zelenilo i punim plućima udišu kisonik. Malo li je da se malo osamite i probate nešto slično?

Vladislav i dalje ne odustaje od sna da se brzim sportskim kajakom spusti niz Ibar, u gradu u kojem je rođen.

„Maštam da vozim mali brzi kajak našim rečnim koritom i čekam zdrave strukture u našem gradu koje će od ušća Sitnice u Ibar do Trepčine ograde da naprave šetalište, očiste korito, da to bude prava dolina sporta, gde će se i mlađe i starije generacije rekreirati. To je moja želja“.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.