Krš ispred Ibarskog mosta je metafora za dijalog Beograda i Prištine

Nova faza dijaloga Beograda i Prištine najavljuje se kao manje tehnička, a više kao strateška i politička. Ona bi dugoročno mogla da definiše uzajamne odnose. Ipak, iako nova, u njoj za sada ima mnogo nepoznanica. Prethodna faza pregovora je daleko od toga da bude zaključena i kompletirana. Avgust 2015. je prekretnica u dinamici dijaloga. Dobra metafora za stanje dijaloga Beograda i Prištine je onaj krš ispred Ibarskog mosta. Dijalog je doveo do mnogih 'papirnatih' sporazuma koji ne vode pomirenju iako je sve to bio proklamovani cilj. Ponovo je prepakovan status kvo i kao da smo našli način da ne uradimo ništa. To mi sada deluje kao situacija do daljnjeg – rešenje bez rešenja – ovako dijalog u Briselu između Beograda i Prištine, ali i zonu oko glavnog Ibarskog mosta, vidi dugogodišnji izveštač Radio televizije Srbije u Briselu – Dušan Gajić. Ovog puta je svoje utiske opisivao neposredno sa terena – upravo iz Kosovske Mitrovice u kojoj je nedavno boravio. Sa glavnog mosta bi zvaničnike koji razgovaraju u Briselu pitao koliko oni imaju veze sa realnošću na terenu i da li zapravo znaju kakve posledice sporazumi koji se tamo prave proizvode na terenu. U intervjuu za KoSSev govorio je o tome kako je biti izveštač iz Brisela, o profesionalnim izazovima sa kojima se susreće, ali i kako on vidi budućnost Evropske unije. 

Prošetali ste do glavnog mosta, ovde – u Kosovskoj Mitrovici.  Kako Vam stvari izgledaju odavde, a kako izgleda ono što vidite i čujete u Briselu?

Ponekad je teško razumeti iz te perspektive o čemu se zapravo ovde radi. U jednom trenutku je kao jedan od rezultata u dijalogu bilo predstavljeno to što je srušen deo potpornog zida, a da nije bilo jasno zašto je i napravljen i šta sve stoji iza toga. Za novinara i, za mene lično, vrlo je korisno da proverim situaciju, da sa tog diplomatskog i političkog nivoa siđe na tzv. teren i vidi kako stvari tamo izgledaju.

Kako izgledaju?

Ovde sam bio začuđen ovim – trenutnim izgledom. Očekivao sam da je došlo do rekonstrukcije, do urbanog uređenja, ali se čini da je ovde ponovo prepakovan neki status kvo i da smo našli način da ne uradimo ništa i da mi to sad deluje kao da je to situacija do daljnjeg – rešenje bez rešenja. Nekad je najbolje ne rešiti. Dobra metafora za stanje dijaloga Beograda i Prištine je onaj krš tamo ispred mosta, ali vi to znate bolje nego ja zašto je to tako.

Da li ste imali bilo kakav emotivan utisak dok ste to posmatrali?

Emotivni utisak je žaljenje i razočaranje. Ali to je moj privatni utisak, možda je merodavniji utisak ljudi koji ovde žive. Samo se ja pitam koliko oni imaju pravo na svoje lične utiske a koliko im politika – lokalna i šira – nameće da stvari vide na ovaj ili onaj način. Ja nisam mnogo vremena proveo u Mitrovici, ali, ipak, jesam u više navrata i koliko god se trudio da razumem lokalnu osetljivost, ipak se sećam da je taj most u jednom periodu bio otvoren i da to nije bila tolika drama i toliki bezbednosni rizik, a da onda, već nekoliko godina unazad se menjaju forme barikade. To ne izgleda lepo, ali nije na meni da sudim.

Od Nobelove nagrade do voza; ključni element sporazuma – da Srbija izađe sa Kosova

"Načelno, ključni period u dijalogu je bio od kraja 2012. do sredine 2013. godine. To je momenat kada je došlo do promene vlasti u Srbiji i kada je postojao zamajac da se uradi nešto potpuno novo i drugačije. Bila je to atmosfera u kojoj je delovalo da su moguće neke stvari koje su do juče delovale kao nemoguće. Ako pogledate na koji način su učesnici tog dijaloga pravdali odluke i svoje učešće u tom dijalogu, počev od onog, prvog koraka da se tamo uopšte dođe, do rukovanja sa onim ko je s druge strane stola,  pa do samog potpisivanja i formiranja Zajednice, to je bila potpuno drugačija atmosfera i suština od onog što imamo danas. Danas je to potpuno zaboravljeno. Pre četiri godine, i u periodu posle, govorilo se da je to nešto za Nobelovu nagradu za mir, a sada pre nekoliko meseci smo sprečavali novi rat zbog nekakvog voza. Mnogo je lakše izgleda bilo potpisati načelni sporazum – a ključni element je bio da Srbija izađe sa Kosova, to je bilo glavno da se postigne – da Srbija izađe sa Kosova, sve drugo bilo je – lako ćemo i videćemo kad izađe na dnevni red. U međuvremenu je oslabio i fokus EU za sam dijalog. Ovo su postale sada neke mukotrpne dosadne stvari,  čak  i za nas koji pratimo. Kad pogledate koliko tu ima temu, to je sada zaista kompleksno štivo."

Da ste bili u prilici da sa mosta postavite pitanje sagovornicima u Briselu sa kojima imate kontakte, šta biste ih pitali?

To bi bilo koliko oni imaju veze sa realnošću na terenu i da li oni znaju zapravo kakve posledice sporazumi koji se tamo prave proizvode na terenu. Dok sam prolazio tamo, setio sam se momenta kada je Federika Mogerini došla. Ona je došla zaista da na licu mesta vidi ono o čemu je raspravljano u Briselu. Zapravo ne znam zašto na mostu izgleda tako kako izgleda; da, na primer, ne postoji makar kružni tok. Zašto postoji jedna velika, zapuštena rupa i zašto to nije urađeno?

Rekli bi Vam verovatno da su radovi u toku. Ne bi demantovali da su rokovi probijeni, ali bi i podsetili da će to biti najlepše šetalište na Balkanu, kako je već rečeno. Šta biste ih potom pitali?

Pa jedan deo, most i okolina mosta, možda i izgledaju tako, ali se to naglo prekida kada se dođe u severni deo grada.

Kako biste u najkraćem opisali šta za Vas predstavlja Briselski dijalog?

Ako hoću da budem pozitivan, za mene je osnovna ideja i potencijalna vrednost dijaloga u tome što je on koncipiran tako da razminira to pitanje neslaganja oko statusa, da njega nekako ukloni sa puta i omogući funkcionisanje odnosa, da odnosi srpske i albanske zajednice i Srbije, Beograda i Prištine, nekako funkcionišu, bez obzira na to što se ne slažemo oko statusa. I sada tu ima čitava serija pitanja koja se u skladu sa tim rešava. Da bi to funkcionisalo, potrebna je ona vrsta političke volje koja je postojala, ili je bila simulirana na najvišem političkom nivou 2012. i 2013. godine. Ona se zagubila u međuvremenu i u prvi plan su ponovo izbila sva neslaganja i sve prepreke koje se pojavljuju na dnevnom nivou. Osnovna ideja da je moguće funkcionisanje a da Srbija formalno ne prizna nezavisnost Kosova – ja mislim da je to bila ideja dijaloga, koju nedovoljno cene i u Srbiji i na Kosovu.

Netransparentan dijalog donekle opravdan sve dok se postižu rezultati. Briselski odavno na mrtvoj tački

"Dijalog ima od početka problem sa transparentnošću koji se na različite načine manifestuje. Teško je oslanjati se samo na Evropljane u traganju za informacijama, važno je poznavati i lokalni kontekst, poznavati i prikupljati informacije od strana i institucija koje se bave tim pitanjem. Mada su informacije koje dobijamo od Evropljana najtačnije i najobjektivnije. Oni nisu transparentni u tome zato što misle da to ne pomaže. Ja to mišljenje ne delim. Mogu da razumem da se pregovori ne vode pred kamerama. To je pragmatičan pristup, ali mislim da taj stav donekle može da se brani sve dok taj dijalog i pregovori nešto postižu. Taj dijalog nije bio transparentan ni u prvoj fazi ali je tada moglo da se tvrdi da postiže neki rezultat. Sada vidite da se stvari godinama ne pomeraju i mnogo je primera za tu netransparentnost."

Kad kažete da ste pozitivni, jeste li realni? I šta bi bila onda negativna strana?

Negativna strana toga je da je dijalog doveo do mnogih papirnatih sporazuma koji nisu popravili situaciju na terenu, koji nisu olakšali živote, koji nisu normalizovali odnose u dovoljnoj meri, koji ne vode pomirenju iako je sve to bio proklamovani cilj.

Od rušenja zida, i međunarodni zvaničnici počeli su da javno govore da je potrebno formirati ZSO. To na terenu ne znači mnogo. Ljude interesuju rokovi. Kakva su Vaša saznanja u vezi sa, pre svega, dinamikom u realizaciji formiranja Zajednice srpskih opština? Pominje li se neki rok, ili je i dalje njeno formiranje 'na ledu'?  Šta se od nove kosovske vlade u tom pogledu očekuje?

Očigledno mnogo toga zavisi od toga kada će dijalog uopšte moći da bude nastavljen, a trenutno je mnogo nepoznanica. Ne znamo koja će vlada biti formirana, kako će ona da izgleda, kakav će njen stav da bude prema dijalogu. Mislim da tu evropski zvaničnici u Briselu koji se bave dijalogom, a i ovi ovde, imaju još mnogo posla da bismo uopšte mogli dođemo u situaciju da govorimo o rokovima. Da vas podsetim, imali smo situacije gde su formati i sagovornici bili vrlo jasni, pa su rokovi probijani i odlagani. Nema potrebe da govorimo o rokovima u ovom trenutku. Ono što je možda relevantnije, imajući u vidu političke stavove koje su neke političke partije imale na Kosovu – kao što je Samoopredeljenje i Haradinajeva stranka, treba videti gde tu one u vezi sa ZSO jasno stoje.

To se može videti, na primer, u nedavnoj platformi Aljbina Kurtija od devet tačaka, u kojoj jasno saopštava da traži pauzu u dijalogu od najmanje godinu dana, započinjanje dijaloga Kosova sa EU u cilju, kako navodi, stabilizacije Kosova, a onda promenu formata razgovora sa Srbijom i gde, u argumentima protiv nastavka stare forme dijaloga za ZSO, navodi da je upravo ona "ozloglašen proizvod" tog starog dijaloga?

O tome se radi. Kada sve to imate u vidu, onda je nezahvalno razgovarati o rokovima. Sećate se 25. avgusta 2015.? Tada je potpisan drugi sporazum o ZSO koji nije primenjen, ni pokrenut sa mrtve tačke do dan danas.

Kada se vratimo na događaj koji spominjete, tadašnji premijer je zvučao vrlo optimistično da će Zajednica srpskih opština biti odmah formirana? Jeste li i Vi imali isti utisak? Da li je stvarno postojao taj optimizam u Briselu ili je pre bio u pitanju nastup za medije?

Ako pogledate šta tamo piše – sve je jasno. Svaki detalj opisan je vrlo jasno, put do formiranja ZSO, čak su opisane – ne tako detaljno, ali načelno – njene nadležnosti, date su indikacije šta bi ona trebalo da ima, ko bi je činio, kako bi se formirali organi uprave, itd. Delovalo je kao jedan vrlo konkretan korak napred u odnosu na onaj početni načelni sporazum. Meni je delovalo da je to korak napred i da će se to i ostvariti. Međutim, očigledno da je to postalo glavna meta za svaki oblik nekog nacionalističkog diskursa i mislim da to nije dobro. Moj je utisak da su otišli predaleko u tome i da onom ko hoće da formira vladu i da vodi politiku – da mu takođe predstoji mali sudar ili susret sa realnošću. Moraće da prilagode svoja viđenja koja su dobra za kampanju, po mom mišljenju – malo populističku kampanju, ali nisu dobre za realnost, jer sve što se govori o ZSO svodi se na to je da je to jedan suvišan ustupak o čemu bi moglo da se govori u slučaju da Srbija pristane da prizna nezavisnost Kosova, a drugi problem sa ZSO, iz albanske perspektive, je to što tu postoji jedan novi sloj oblika vlasti, novi oblik koji postoji između centralnih i lokalnih i da to postaje jedna nova Republika Srpska. 

Ali je to u samom dokumentu vrlo jasno izbegnuto i tu nema mesta ni za kakvo dvostruko tumačenje da to može da bude paralelni organ vlasti, odnosno, izvršni organ vlasti?

Televizijski dopisnik – retkost u eri društvenih mreža i alternativnih izvora informisanja

Kako je biti dopisnik iz Brisela? Da li Vam je ovaj posao u profesionalnom smislu bio dosadan, ili je bio pun izazova i da li ste imali prostor za novinarsku kreativnost?

Ono što vidim kao rizik u mom poslu tamo – nije činjenica da sam većinom u Briselu i da pratim ono što se dešava tamo, bilo da su to evropska pitanja, regionalne teme, briselski dijalog ili proces pristupanja Srbije. To, samo po sebi, nije profesionalni rizik, u smislu da je neinspirativno i dosadno. Ono što jeste potencijalni rizik za svakog novinara je to da se predugo bavite jednom temom, jer vam se onda čula i refleksi malo uspavaju, pa nešto prođe preko vas i vi to ne pepoznate, ili mu ne pridate važnost. Tako dođete u određeni raskorak sa realnošću. Zato je dobro menjati, ali sa druge strane, ovo je za mene bila pre šansa, nego nešto drugo. Bilo je zanimljivo biti pravi televizijski dopisnik. Toga u našim medijima nema – jedan pravi televizijski servis koji podrazumeva živa uključenja sa lica mesta, a to je možda postala i jedna od glavnih vrednosti televizije u eri društvenih mreža i alternativnih izvora informisanja – jedan kvalitetan televizijski video i audio materijal koji se šalje. Uz to, Brisel je postao mesto u kojem imate lepezu tema, od, na žalost, evropskih kriza – terorizma, emigracija, ekonomske krize, do tema koje su vezane za nas – dijalog Beograda i Prištine i poslednje, ali ne i najmanje važno, je proces pristupanja Srbije – to mene jako interesuje, i dalje mi pričinjava profesionalno zadovoljstvo.

Mislim da ZSO – kada i kako bude formirana, neće biti Republika Srpska, između ostalog, i zato jer ona neće biti teritorijalna jedinica unutar uređenja Kosova i neće imati ono što Republika Srpska ima, a to je mogućnost da utiče na odluke na centralnom nivou. Ako Republika Srpska neće da prizna nezavisnost Kosova, onda Kosovo neće biti priznato. ZSO neće imati oblik da na takav način utiče ali će imati jedan oblik autonomije.

Koji ste trenutak u briselskom procesu prepoznali kao prekretnicu – da će se briselski dijalog okrenuti u drugačiji tok i da li ste mogli da predvidite zastoj? Imali smo dve faze o kojima ste i sami govorili ovde u Kosovskoj Mitrovici, početni optimizam i sadašnju frustraciju zbog zastoja?

To je dobro pitanje. Ne znam da li sam ga u tom trenutku prepoznao, ali mislim možda da je to upravo avgust 2015, u kojem je postalo jasno da je taj neki momenat izgubljen. Sve posle toga je bio napor koji je učinila Mogerini da pokrene stvari kada ih je okupila, ali je zapravo, jedini rezultat koji se desio u poslednje dve godine, a i taj sa zakašnjenjem, bio potom sporazum o telekomunikacijama. O energetici se uopšte i ne govori. U drugoj polovini prošle godine, postignuti su još sporazumi u okviru sporazuma o slobodi kretanja, ali se ne pomera sa mrtve tačke.

U toku su napori da se formira vlada Kosova. Na čijoj su strani simpatije Brisela za formiranje vlade na Kosovu? Imate li konkretne informacije, odnosno kako osećate tu situaciju, da li su više za Haradinaja ili za Samoopredeljenje čiji su lideri nedavno bili više dana u Briselu?

Vidljivi znaci oporavka EU 

"Posle potencijalno katastrofalne 2017., kada je prvi put od osnivanja EU – izgledalo da bi perspektiva njenog raspada izgledala konkretna i opipljiva, sada, na polovini godine imamo znake oporavka i konsolidacije. Glavni poraz populističkih stranaka na svim ključnim izborima, iako se očekivalo da pobede ili ostvare mnogo bolje rezultate, porast evropskog raspoloženja, blagi, ali porast u većini zemalja posle Bregzita, bolji ekonomski pokazatelji što se tiče ekonomskog rasta i zaposlenosti u većini zemalja članica – što stvara uslove za dovršetak debate o budućem finalizovanju evropskih reformi monetarne i ekonomske unije. To sve otvara prostor da konsolidovana Evropa u jednom optimističnijem scenariju ima više energije i prostora da se bavi balkanskim pitanjem na bolji način i da pomogne nama da rešimo neke probleme ove i u okviru dijaloga, ali i da istinski počne u pomaganju i popravljanja naših društava u boljem pridruživanju Srbije Evropskoj uniji."

Ne znam koliko je Samoopredeljenje u stanju da formira vladu, odnosno, koaliciju. O preferencijama njihovim ne mogu da svedočim iz prve ruke u insajderskom smislu, ali ono što sam video tamo jeste da su oni sugerisali da nova vlada treba da bude proevropska. Pretpostavljam da je taj neki signal upućen Samoopredeljenju koje se pokazalo, u prethodnim mesecima i godinama, kao neko ko može da pravi opstrukciju u parlamentu i drugim nivoima tako da je viđen kao neko ko je malo kooperativan, ali da li je kooperativnost danas glavna vrlina i da li je to proevropsko obeležje – to nisam baš siguran. Mislim da su oni zapravo spremni da rade sa bilo kim i verujem da postoje i planovi za saradnju sa Samoopredeljenjem.

U međuvremenu, posle više meseci pauze desio se susret, potom i ovonedeljni sastanak Vučića i Tačija – na gotovo – iznenađenje javnosti. Ništa o njemu nismo znali kada smo razgovarali krajem prošle nedelje. Kako to komentarišete?

Izjave posle sastanka Vučić – Tači – Mogerini sugerišu da je u pripremi nova faza dijaloga, uprkos tome što  je prethodna faza daleko od toga da bude zaključena i kompletirana. Nije jasno ni da li predsednik Kosova može da bude sagovornik u toj novoj fazi, s obzirom na to da se ne zna kada i kakva vlada će biti formirana u Prištini, i da je Tačijev legitimitet da vodi dijalog sporan za druge stranke koje su dobile više glasova od njega. U svakom slučaju, očito je da se nova faza najavljuje kao manje "tehnička", a više kao strateška i politička faza u dijalogu, koja bi mogla da definiše dugoročno odnose Beograda i Prištine. U tom slučaju bi to zaista bila nova faza dijaloga, ali faza u kojoj za sada ima jako mnogo nepoznanica.

Hvala što se govorili za KoSSev.



Dušan Gajić je 13 godina dopisnik iz Brisela, od čega 10 godina radi kao dopisnik za Radio televiziju Srbije. Osim dopisničkog posla, aktivan je u nezavisnim projektima u okviru sopstvene produkcije SEETV – (South East Europe TV Exchanges)



    

 

 

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.