Kramon: Izrađuju se kaznene mere za BG, možda neće biti uvedene ukoliko sarađuje oko Banjske

U Evropskom parlamentu se razgovara o mogućem uvođenju mera, a ne sankcija, Srbiji zbog dešavanja u Banjskoj, one se izrađuju. Na Beogradu je da osigura da se sprovede adekvatna istraga, krivično gonjenje, transparentnost o tome kako se sve dogodilo, a ukoliko je saradnja zadovoljavajuća, postoji šansa da se mere i ne uvedu, kazala je izvestiteljka EP za Kosovo, Viola fon Kramon.

Za razliku od prištinskih zvaničnika koji su događaje u Banjskoj protumačili kao pokušaj izazivanja rata, Kramon smatra da Srbija nema interes da započne veći vojni napad. Tvrdi i da nema indikacija da je postojao plan za aneksiju Severa Kosova.

Sada se čeka da Beograd uradi „domaći zadatak“, a potom je neophodan povratak dijalogu. Kramon očekuje da se neka pitanja, poput Ohridskog sporazuma i ZSO finalizuju pre pokretanja kampanje za Evropski parlament i izbore u SAD. Otkriva i da se radi na novom predlogu o tome kako nastaviti dijalog.

Izvestiteljka Evropskog parlamenta za Kosovo, Viola fon Kramon, govorila je za albanski Euronews, u emisiji Inside Albania, o debati koja je održana ove nedelje u Evropskom parlamentu, u vezi sa događajima u Banjskoj kada je u sukobu naoružane grupe i Kosovske policije ubijen jedan službenik i trojica pripadnika grupe srpske nacionalnosti.

Kramon kaže da postoji zabrinutost za bezbednost na Zapadnom Balkanu, te da je na zasedanju postojalo „ograničeno strpljenje prema Vučiću i Srbiji“.

Naglašava da se u Evropskom parlamentu razgovara o mogućim merama koje bi se uvele Srbiji, ali ne i o sankcijama.

„Bilo je jasno da će biti odgovarajućih mera, ne bih ih nazvala sankcijama. Sankcije znače da imate režim sankcija koji mora da bude odobren od strane Saveta Evrope. Ovo nije slučaj za Kosovo i to neće biti slučaj za Srbiju. Razgovaramo o političkim i ekonomskim merama, razgovaramo o limitiranom pristupu IPA fondu, što će definitivno naškoditi Vladi Srbije. Razgovaramo i o drugim merama, ali ne o sankcijama“, podcrtala je Kramon.

Govoreći o dešavanjima u Banjskoj, izvestiteljka EP za Kosovo kazala je da Vučić kontroliše većinu aktivnosti u Srbiji, te da je „teško zamisliti da on nije bio svestan šta se dešava u vezi sa kupovinom vojne opreme, sastavljanjem grupe napadača…“

Ipak, podcrtava da je sada na Vučiću da osigura da se sprovede adekvatna istraga, krivično gonjenje, transparentnost o tome kako se sve dogodilo.

„Potrebna nam je jasnoća… zato smo zatražili da dobijemo činjenice – šta se dogodilo, kako su ova vozila i teška vojna oprema završili na Kosovu, ko je iza toga, koja organizovana banda, koje su kriminalne veze na Severu, da li je ovo organizovala srpska država, ili je, kako je Milan Radoičić rekao – bila to samo njegova odgovornost. Nemamo jasnoću“, naglasila je.

Konstatuje da evroposlanici žele da vide rešenje, a to znači – da se načine prvi koraci pre nego što se vratimo redovnim aktivnostima.

A prvi koraci, ponavlja, odnose se na zahtev da se razjasni šta se dogodilo u Banjskoj i da se pravično vodi sudski postupak protiv odgovornih.

U tom slučaju čak navodi da postoji mogućnost da neće biti uvedene kaznene mere prema Srbiji.

„Ukoliko je saradnja Vlade u Srbiji, vlasti, pravosuđa dovoljna, postoji šansa da neće biti nikakvih mera, ali svakako mere se sada izrađuju – mogu biti političke, finansijske, u pogledu pregovora za priključenje, i tako dalje. Imamo dosta alata u rukama i znamo da definitivno nije u interesu predsednika Vučića, dok je on već najavio izbore u decembru, da mu stvari iskliznu iz ruke. Nadam se da ćemo videti konstruktivan stav i korak po korak pristup“, rekla je Kramon.

Srbija nema interes da započne rat

Za razliku od navoda prištinskih zvaničnika koji su događaje u Banjskoj protumačili kao pokušaj izazivanja rata, Kramon smatra da Srbija nema interes da započne veći vojni napad ili rat.

Ipak, poručuje da je, usled straha da bi jedna provokacija mogla da izazove drugu, više poslanika u Evropskom parlamentu, uključujući i nju, zatražilo od KFOR-a da poveća svoje prisustvo.

To je već učinila Velika Britanija, isto je najavila i Rumunija, a Kramon se nada da će i Nemačka i druge članice NATO-a poslati dodatne trupe.

Kada je reč takođe o tvrdnjama Prištine – da je Srbija navodno planirala da izvrši aneksiju Severa Kosova, Kramon poručuje da „nema indikacije da je postojao veći plan za aneksiju“.

Podcrtava da je neophodno da se prvo završi istraga i nakon toga donese odluka.

„Za sada bih bila veoma oprezna sa bilo kakvim trenutnim pretpostavkama“, naglasila je Kramon.

Novi predlog za dijalog, ali prvo da Srbija uradi domaći zadatak

Sa druge strane, kada je Kosovo u pitanju, Kramon poručuje da je u interesu EU da se u jednom trenutku vrati konstruktivnom načinu dijaloga, ali samo nakon što Srbija „uradi domaći oko toga šta se dogodilo 24. septembra“.

Ipak očekuje da se neke stvari završe pre pokretanja kampanje za Evropski parlament i izbore u SAD.

„Da se finalizuju pitanja o Ohridskom sporazumu i ZSO“ kazala je.

Kramon ujedno otkriva da „mnoge diplomatske snage“ sada sastavljaju novi predlog o tome „kako nastaviti“, ali i kaže da ne može da saopšti detalje.

Upitana da li će biti primenjen balansirani pristup, Kramon poručuje da se nada da će biti, ali:

„Srbija je upropastila sve što se moglo upropastiti“, kazala je Kramon, te ponavlja da je neophodno da se pozabavi sa onim što se dogodilo u Banjskoj i da ćemo tada videti „prave korake ka dijalogu“.

Sa druge strane, traži od EU da zahteva od srpskog predsednika da potpiše sporazum, kako bi i EU i Priština mogli da poveruju da postoji politčka volja.

Sa druge strane, podcrtava da Kosovo mora da ispuni ono na šta se obavezalo 2013. i 2015. godine, odnosno da formira Zajednicu srpskih opština.

O svim dešavanjima vezanim za najnovije tenzije na Severu Kosova čitajte na našoj tematskoj stranici:

Kriza na Severu



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.