Kosovski strani borci: Suočavanje sa posledicama, a ne uzrocima

(Tekst je izvorno preveden sa engleskog)

"Statistika iz 2015. godine je pokazala da Kosovo ima 125 stranih boraca po glavi stanovnika na svakih milion stanovnika, što ga čini najviše rangiranom zemljom među 22 navedenih država. Ovi podaci su alarmirali lokalne vlasti i međunarodnu zajednicu, ukazujući na potencijalnu radikalizaciju kosovskog društva i pomeranje ka verskom konzervativizmu koji bi mogao da zapreti da destabilizuje čitav region.

Od tada je vlada sprovela niz politika i zakonskih mera koje imaju za cilj da se poveća svest, dok se u isto vreme gone lica koja imaju vezu sa terorističkim aktivnostima i borbama u inostranstvu.

Ipak, u julu 2016, 140 kosovskih državljana živelo je u zonama sukoba, od čega je 70 kosovskih boraca koji su aktivni u Siriji i Iraku.

Špend Kursani (Shpend Kursani), istraživač Kosovskog centra za sigurnosne studije, 2015. godine sproveo je istraživanje na terenu u kojem je ispitivao uzroke nasilnog ekstremizma na Kosovu. Do danas, to je najobimniji i najdetaljniji izveštaj o militantnom ekstremizmu na Kosovu. Putem e-mail prepiske, gospodin Kursani je dao kratak pregled trenutnog stanja na Kosovu i objasnio mere koje su preduzele Vlada Kosova i međunarodna zajednica.

Pre svega, Kursani razlikuje dve vrste strategija koje je Vlada Kosova preduzela u nastojanju da suzbije nasilni ekstremizam – s jedne strane – prinudne, i pravne i političke dopune – s druge strane. Naime, on ističe da su bezbednosne strukture na Kosovu, od 2014. godine, uhapsile više od 130 osoba, dok je Parlament u aprilu 2015. godine usvojio zakon koji pojedincima zabranjuje da služe kao strani borci u sukobima na drugim mestima. Ipak, on naglašava da su izvan toga, pokušaji meke reintegracije i rehabilitacije povratnika i dalje slabi.

Štaviše, u izveštaju iz 2015., Kursani je istakao moguće uzroke na makro nivou, kao što su siromaštvo, visok stepen nejednakosti u prihodima i korupcija, a koji bi mogli da igraju ulogu u uticaju na određene pojedince da postanu strani borci. Pa sada on zaključuje da se ti uslovi na makro nivou nisu promenili i da bi bilo veoma teško videti da se to dešava u trenutno uspostavljenom sistemu i politikama. Međutim, on ukazuje da, uprkos tome, niko od stranih boraca koji su se vratili, odnosno verski radikalizovani pojedinci, nisu preduzeli nikakve nasilne akcije protiv bilo koje druge grupe, ili državne institucije, a na način na koji su druge nereligiozne grupe to činile.

Dalje, neefikasnost kosovskih javnih institucija doprinela je povećanju poverenja koje građani imaju u verske lidere/ predstavnike. Ovaj istraživač smatra da verske vlasti na Kosovu provode više vremena na terenu sa različitim lokalnim stanovništvom i neki od njih su mnogo više povezani sa lokalnim društvima, nego zvanični državni predstavnici. Ipak, on navodi da je važno imati na umu da biti religiozan ne znači biti i ekstremniji. Drugim rečima, za ovo ne postoji empirijski dokaz, a često se uzima zdravo za gotovo. Stoga, Kursani naglašava da, ukoliko verska vlast dobija veći legitimitet u nekim delovima društva, to nipošto ne znači da ljudi postaju nasilni ekstremisti.

Dodatno, nove tehnologije i društveni mediji olakšavaju prekograničnu komunikaciju na Fejsbuku, Tviteru i Skajpu, i to je besplatno. Kako Kursani ukazuje, ovo je posebno igralo veliku ulogu, jer je Kosovo jedna od najbolje povezanih zemalja u Evropi u pogledu dostupnosti i pristupačnosti Internetu. Tako, dok državni organi često ne prodiru do najudaljenijih i najizolovanijih mesta, Internet i džihadističke ideje to čine.

I na kraju, Kursani je veoma kritičan prema Zapadnoj spoljnoj politici na Bliskom istoku. On smatra da su akcije zapadnih zemalja početno stvorile uslove za pojavu bez presedana nasilnih ekstremističkih grupa u tom regionu. Bez njihove pojave, ne bi bilo nikoga da se bori.

Dakle, istraživač zaključuje da u vezi sa nasilnim verskim ekstremizmom, Kosovo i balkanske zemlje treba da razmotre politike zapadnih zemalja za Bliski istok kao pretnju njima i njihovom lokalnom muslimanskom stanovništvu, a ne obrnuto."

Ovaj članak je nastao uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju. Sadržaj ovog članka i izneti stavovi isključiva su  odgovornost portala European Western Balkans i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenje Balkanskog fonda za demokratiju, niti German Marshall Fund Sjedinjenih Američkih Država.

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.