Promena vlasti na Kosovu uticala je na promenu politika koje nisu pokazale doslednost u rešavanju izazova pandemije; prvobitne mere bile su nesrazmerne i bez plana uravnoteženja podrške i štete prouzrokovane potpunim ograničenjem kretanja; paketi ekonomske podrške za oporavak nisu održali socijalnu ravnotežu, ocenio je kosovski Ombudsman u izveštaju o radu ove institucije za 2020. godinu. U ovoj godini je Ombudsmanu poslato više od 1.300 žalbi građana, dok su od 178 preporuka Ombudsmana, za sada samo 32 bile prihvaćene od strane institucija.
U godini koja će se sutra u ponoć završiti, prema rečima ombudsmana Naim Ćeljaja (Qelaj), najveći izazovi, kada je u pitanju poštovanje ljudskih prava, predstavljale su zakonodavne promene, promene vlada i uticaj pandemije.
On je naglasio da su formiranje jedne vlade, pa potom njeno svrgavanje i formiranje druge, kao i promene u skupštini, dovele do kašnjenja u izradi i usvajanju zakona.
„Zakonodavac je u ovogodišnjem planu predvideo pregled i usvajanje 129 nacrta zakona, a usvojio je samo 14 zakona“, poručio je Ombudsman.
Sa druge strane, pohvalio je usvajanje Istambulske konvencije.
Osim na usvajanje zakona, promena vlada takođe je uticala na promenu politika koje nisu pokazale doslednost u rešavanju izazova pandemije, ocenjuje ombudsman.
„Prvobitnim merama koje su preduzete nedostajao je princip zakonitosti, bile su nesrazmerne i bez plana uravnoteženja podrške i štete prouzrokovane potpunim ograničenjem kretanja i paralizom ekonomskih aktivnosti“, dodao je.
Navodi i da paketi ekonomske podrške za oporavak nisu održali socijalnu ravnotežu, problem neformalnosti i tolerancije upravo za najsiromašnije slojeve stanovništva.
Kancelarija Ombudsmana ujedno je pokrenula slučaj po službenoj dužnosti s ciljem analize Zakona o ekonomskom oporavku koji je nedavno usvojen, a u međuvremenu je ovoj instituciji uručeno više pojedinačnih žalbi u vezi sa ovim zakonom.
Tokom 2020. godine Instituciji kosovskog ombudsmana poslato je 1.349 žalbi građana, dok je od ukupnog broja, povodom 686 slučajeva otvorena istraga. Kosovski Ombudsman je u ovom periodu ujedno pokrenuo 43 slučaja po službenoj dužnosti.
Najveći broj žalbi građana odnosio se na rad ministarstava u kosovskoj vladi – čak 390, na račun sudova upućeno je 360, a tužilaštava 62 žalbe. Protiv opština na Kosovu podneto je 230 žalbi, a Kosovske policije 62.
Od ukupnog broja podnetih žalbi, a povodom kojih je Ombudsman pokrenuo istragu, 594 je podneto od strane Albanaca, 47 su uputili Srbi, 17 Bošnjaci, 10 Turci, 5 Aškalije, pa onda slede Romi i Egipćani sa po tri, Goranci dve, i pet je građana iz ostalih zajednica.
Prema polu, veći broj žalbi uputili su muškarci – 72,5 procenata, naspram 27,5 procenata.
Institucija ombudsmana u ovoj godini zaključila je ukupno 973 predmeta, od kojih je 460 rešeno pozitivno – u skladu sa zahtevom podnosioca žalbe, dok se 156 slučajeva smatralo neprihvatljivim jer, kako je navedeno, nisu pronađena kršenja ili loše upravljanje.
144 slučaja zatvoreno je izveštajem, 108 nije prihvaćeno zbog toga što su slučajevi u tom periodu bili u toku korišćenja pravnih sredstava, a 48 slučajeva je bilo neprihvatljivo, zato što nisu korišćena pravna sredstva.
41 slučaj je zatvoren zbog nezainteresovanosti podnosioca žalbe, a 12 drugih slučajeva je odbijeno zbog toga što predmet nije bio u nadležnosti ove institucije.
Kosovski Ombudsman je u 2020. godini izdao 178 preporuka odgovornim vlastima od kojih je 34 prihvaćeno od strane nadležnih institucija, 12 preporuka nije sprovedeno, a 132 preporuke čekaju na primenu.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
