Kosovski Albanci traže dalje smanjivanje misije UNMIK-a i izmenu Rezolucije 1244

Predstavnici Vlade Kosova i civilnog društva veruju da UNMIK više nije potreban na Kosovu, nakon više od šest godina od proglašenja nezavisnosti Kosova, a pošto je veliki deo svojih nadležnosti ova misija prenela na EULEX, piše kosovski list "Kosova Sot". Zamenik kosovskog premijera, Hajredin Kuči je u razgovoru za ovaj list rekao da je potrebno izmeniti Rezoluciju 1244, a UNMIK transformisati u kancelariju UN-a. Kosovski ministar spoljnih poslova, Enver Hodžaj, na sednici Saveta Bezbednosti 29. avgusta je u svom govoru vrlo biranim diplomatskim rečnikom istakao da je "od kritične važnosti" da Savet bezbednosti razmotri zatvaranje misije UN-a na Kosovu, te njeno transformisanje u "misiju političke kancelarije", koja bi imala ulogu podrške kosovskih institucija, i odgovornost u angažovanju Kosova u ovoj organizaciji. Potvrda da se od 2008. godine, nastoji završiti misija UN-a na Kosovu indirektno se mogla protumačiti i kroz izlaganje srpskog ministra spoljnih poslova na istoj sednici, kada je naglasio da Srbija "sa zabrinutošću gleda na pokušaje marginalizacije UNMIK-a", a da se nadležnosti Specijalnog predstavnika Generalnog sekretara UN mogu preneti na kosovske institucije samo uz ovlašćenje samog Generalnog sekretara.
 
Nakon više od šest godina od proglašenja nezavisnosti Kosova, uprkos tome što je veliki deo svojih nadležnosti prenela na misiju Evropske unije – EULEX, misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) i dalje je prisutna na Kosovu. Predstavnici Vlade Kosova i civilnog društva veruju da UNMIK više nije potreban na Kosovu, ali takođe i da će biti teško da se ova misija zatvori, jer bi to zahtevalo odluku Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i izmenu Rezolucije 1244, piše kosovski list "Kosova Sot".
 
Zamenik kosovskog premijera, Hajredin Kuči je za ovaj list izjavio da je potrebno da se UNMIK, kako je rekao, transformiše u kancelariju UN-a, ali i da je potrebno izmeniti Rezoluciju 1244.
 
"UNMIK-u je potrebna transformacija u kancelariju UN-a na Kosovu i da više ne deluje kao misija. Rezolucija 1244 je bila osnova za raspoređivanje UNMIK-a i ovu rezoluciju treba menjati," izjavio je Kuči. 
 
Hodžaj: Od kritične važnosti razmotriti zatvaranje misije UNMIK-a 
 
Pitanje zatvaranje UNMIK-a, naglasio je i krajem avgusta kosovski ministar inostranih poslova, Enver Hodžaj, na sednici Saveta Bezbednosti koja je i bila posvećena stanju na Kosovu i Metohiji. On je u svom govoru vrlo biranim diplomatskim rečnikom istakao da je "od kritične važnosti" da Savet bezbednosti razmotri zatvaranje misije UN-a na Kosovu, te njeno transformisanje u "misiju političke kancelarije", koja bi imala ulogu podrške kosovskih institucija, te odgovornost u angažovanju Kosova u ovoj organizaciji. 
 
“Dok EU dobija veću ulogu u regionu, od kritične je važnosti da Savet razmotri završetak prisustva UNMIK-a na Kosovu, dok bi to bilo u pravo vreme, sa efektivnom cenom i u skladu sa naporima OUN-a, radi jačanja lokalne imovine i uspešne izlazne strategije. Mi uopšteno preporučujemo ovom Savetu da ponovo potvrdi prisustvo UNMIK-a, od aktuelne misije – u misiju političke kancelarije na Kosovu, koja bi imala jednu novu ulogu podrške u jačanju unutrašnjih institucija, veću odgovornost u angažovanju Kosova u ovoj međunarodnoj organizaciji," rekao je Hodžaj tokom svog izlaganja. 
 
Dačić: Srbija sa zabrinutošću gleda na pokušaje marginalizacije UNMIK-a
 
Sa druge strane, ministar spoljnih poslova Srbije, Ivica Dačić je u svom govoru na istoj sednici, ocenio da UNMIK ima ključnu ulogu u stvaranju uslova za miran suživot stanovnika Kosova i Metohije, bezbedan život svih zajednica i poštovanju njihovih ljudskih prava, da Srbija ceni napore koje čini Farid Zarif na planu implementacije mandata UNMIK-a, ali i da Srbija sa zabrinutošću gleda na pokušaje marginalizacije UNMIK-a.
 
"Sa zabrinutošću gledamo na pokušaje marginalizacije UNMIK-a, odnosno na smanjenje njegovog obima, kako po broju međunarodnog substantivnog osoblja, tako i po aktivnostima na terenu," rekao je Dačić. 
 
On je istom prilikom podsetio da se nadležnosti Specijalnog predstavnika Generalnog sekretara UN-a mogu preneti na kosovske institucije samo uz njegovo ovlašćenje, te da poveravanje nedležnosti Specijalnom predstavniku EULEX-u, ne umanjuje njegovu odgovornost.
 
"Želeo bih da podsetim uvažene članice Saveta bezbednosti, kao tela koje je usvojilo rezoluciju 1244 (1999) kojom je doneta odluka o uspostavljanju UNMIK-a na čelu sa Specijalnim predstavnikom Generalnog sekretara UN-a, da se nadležnosti rezervisane za Specijalnog predstavnika Generalnog sekretara UN, mogu prenositi na privremene institucije samo uz njegovo ovlašćenje. Činjenica da su te nadležnosti bile poverene EULEX-u ne umanjuje ovlašćenja i odgovornost Specijalnog predstavnika Generalnog sekretara UN-a," objasnio je Ivica Dačić. 
 

Uloga UNMIK-a je od leta 2008. godine, od kada je ova misija “rekonfigurisana”, a nekoliko meseci posle unilateralnog proglašenje nezavisnosti Kosova – u potpunosti marginalizovana na terenu i od tada se uglavnom svodi na pripremu redovnih kvartalnih izveštaja o situaciji na Kosovu koji se šalju u Savet bezbednosti.

Uprkos zvaničnim demantijima, tokom godina dolazilo je do neslaganja između kancelarije UNMIK-a u Mitrovici i štaba u Prištini u vezi sa načinom viđenja i rešavanja situacije na Severu, kao i uloge UNMIK-a u tome. Kancelarija UNMIK-a u Mitrovici, kao i opštinske administrativne kancelarije pod supervizijom UNMIK-a u severnim opštinama, poslednjih godina su bile izložene jakom pritisku da izgube uticaj koji su imale na Severu Kosova, što se u međuvremenu i dogodilo. Iako misija UNMIK-a i dalje formalno postoji na osnovu važeće rezolucije 1244 i formalno deluje kao statusno neutralna misija, proces “rekonfiguracije”, to jest, drastičnog smanjenja broja osoblja UNMIK-a, mnogi su tada na terenu razumeli kao de fakto priznanje proglašenja nezavisnosti Kosova, tim pre što su u međuvremenu počele da deluju i druge misije, poput Međunarodne civilne kancelarije, osnovane prema neprihvaćenom Ahtisarijevom planu, a potom i EULEX-a. Trenutno, na Kosovu radi oko nekoliko stotina lokalnog i međunarodnog civilnog osoblja, od čega je najveći broj obezbeđenje i tehničko osoblje, dok je u regionu Mitrovice ostalo da radi njih oko četrdesetak.


 

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.