Kosovska vlada uputila je predsednici Ustavnog suda Arti Rama-Hajrizi odgovor na zahtev 11 poslanika u kosovskom parlamentu, od kojih su deset iz Srpske liste, za ocenu ustavnosti odluke Skupštine o imenovanju vlade. Vlada je demantovala navode o nedostatku konsultacija i da je ustav prekršen time što je ovoj stranci – tj. srpskoj zajednici dato samo jedno ministarsko mesto. Zatražili su od suda da utvrdi da je vlada formirana u skladu sa ustavom i poručili da su podnosioci žalbe „pogrešno protumačili“ odredbe.
Kosovska vlada u svom odgovoru navodi da je 21. marta premijer, Aljbin Kurti, uputio pismo predsedniku Srpske liste, Goranu Rakiću, kojim ga je obavestio da će, „u skladu sa Ustavom“ ova stranka imati u novoj vladi jednog ministra i tri zamenika ministara, te da je odluka doneta na osnovu predloga Srpske liste.
Dalje dodaje da je 22. marta održana konstitutivna sednica kosovske skupštine, a da je potom i Kurti održao sastanke sa predstavnicima poslaničkih grupa, uključujući i sa predstavnikom Srpske liste.
Tog istog dana kada je formirana skupština, samo u večernjim satima, Kosovo je dobilo i novu vladu.
Predvođena Aljbinom Kurtijem, nova vlada je izglasana sa podrškom 67 glasova, a čine je još tri zamenika premijera i 15 ministra, od kojih su tri iz nevećinskih zajednica, a jedan iz Srpske liste.
Poslanci Srpske liste su već istog dana izrazili nezadovoljstvo zbog toga što im je pripalo samo jedno ministarsko mesto, dok su već 29. marta uz podršku jednog poslanika Jedinstvene goranske partije, podneli žalbu Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti oduke Skupštine o izboru kosovske vlade.
Vlada u svom pismu Ustavnom sudu sada navodi da su 11 poslanika koji su uputili zahtev Ustavnom sudu bili u obavezi da pruže dokaze na osnovu kojih osporavaju ovu odluku, ali i da iste nisu predstavili.
„U vezi sa navodima i konačnim zahtevom podnosilaca zahteva, Vlada smatra da se treba pozvati na ustavne odredbe koje utvrđuju postupak za izbor vlade i one koje garantuju prava manjina da budu zastupljene u njoj, radi procene da li je odluka koja se osporava doneta po ustavom predviđenom postupku i da li je ista sadržinski u skladu sa Ustavom“, navode iz Vlade.
Podsetili su na član kosovskog ustava kojim je predviđeno da bi srpska zajednica trebalo da ima barem jednog ministra i da bi barem jedan takođe trebalo da bude iz neke druge nevećinske zajednice. Ovim članom takođe se navodi da, ukoliko vlada ima više od 12 ministarstva, da bi i treći ministar trebalo da bude iz nevećinske zajednice.
„Ustav ne predviđa da treći ministar koji zastupa manjinske zajednice mora nužno da bude predstavnik srpske zajednice. Ustav je u ovom slučaju jasan i sadrži preciznu formulaciju koja ne ostavlja prostora za dvosmislenost“, podcrtali su u svom odgovoru.
Prema važećem zakonodavstvu pojam ‘nevećinska zajednica’ ne odnosi se samo na srpsku zajednicu, već i na druge nevećinske zajednice koje žive u Republici Kosovo
Vlada smatra da su podnosioci zahteva „pogrešno protumačili stavove 3 i 5 člana 96 kosovskog ustava“, jer su, kako dodaju, mesta nevećinskim zajednicama u Kurtijevoj vladi dodeljena u skladu sa ustavom.
Tri zamenika ministara Srpskoj listi
Kosovskim ustavom predviđeno je da u vladi budu najmanje dva zamenika ministara iz srpske zajednice i dva zamenika iz drugih nevećinskih zajednica. Ali, ukoliko vlada ima više od 12 ministara, treći zamenik ministra u nekom ministarstvu predstavljaće srpsku zajednicu i, uz to još jedan zamenik ministra ostalih nevećinskih zajednica na Kosovu.
Kosovska vlada prenela je u svom odgovoru deo teksta kosovskog ustava koji se odnosi na imenovanje zamenika i poručila:
„Dakle, Ustav predviđa još jednog zamenika ministra za srpsku zajednicu u slučaju da postoji više od 12 ministarstava, a ne predviđa još jednog ministra“.
Srpska lista predložila Rakića, ispunjena ustavna obaveza o konsultacijama
Vlada takođe dodaje da su poslanici Srpske liste u svojoj žalbi Ustavnom sudu naznačili da nisu konsultovani u vezi sa odabirom ministara koje su predložili predstavnici manjina na Kosovu.
Međutim, kako dodaje, potpisnici žalbe su potvrdili da su 21. marta imali prepisku sa tadašnjim kandidatom za premijera, Aljbinom Kurtijema, da su se dan kasnije i sastali sa njim, nakon formalnog davanja mandata od strane v. d. predsednice.
„Shodno tome, ustavna obaveza vođenja konsultacija sa njima, kao predstavnicima srpske manjine je iscrpljena. Takođe potvrđuju da je g. Goran Rakić izabran za ministra na predlog njihove poslaničke grupe“, tvrdi vlada u pismu predsednici Ustavnog suda.
„Kao da je bio ignorisan njihov predlog i da je na mesto g. Rakića, na poziciju ministra zagarantovanu za predstavnika srpske manjine, bilo izabrano drugo lice. U tom slučaju bi tvrdnja podnosioca imala osnovu. Međutim, isti ne spore izbor g. Rakića“, dodaje se u pismu.
Srpska lista osporava imenovanje Krasnićija, traže rekonstrukciju vlade i još jednog ministra
Vlada takođe tvrdi da potpisnici žalbe poslate ustavnom sudu, osim što smatraju da je odluka o imenovanju vlade neustavna, takođe traže od suda da obaveže premijera da izvrši rekonstrukciju vlade i da imenuje još jednog ministra iz srpske manjine.
„Tačnije, podnosioci zahteva izričito osporavaju sam izbor g. Eljberta Krasnićija na mesto ministra u Ministarstvu lokalne samouprave i administracije, tvrdeći da ih kandidat za premijera nije kosultovao u vezi sa svojim izborom“, navode iz vlade.
Poručuju ujedno da „ne stoji“ da je imenovanje Eljberta Krasnićija, koji predstavlja egipćansku zajednicu, neosnovano.
„S obzirom na to da su ministri g. Fikrim Damka (ministar ispred turske zajednice prim. red.) i Eljbert Krasnići pre izbora za ministre bili poslanici u Skupštini Kosova, nije bilo potrebno formalno odobrenje većine poslanika koji imaju rezervisana mesta“, poručuju
Navode da je Krasnići izabran za poslanika u osmom zakonodavnom telu kao kandidat IRDP, odnosno poslanik koji predstavlja nevećinsku zajednicu na Kosovu, te zaključuju da ne postoji kršenje Ustava, odnosno da prava srpske manjine na predstavljanje u Vladi nisu ugrožena.
Vlada takođe navodi da to što je Krasnići bio član parlamentarne grupe Samoopredeljenja u prethodnom sazivu parlamenta ne „poništava činjenicu da je on zapravo bio poslanik koji je dobio mandat kao predstavnik nevećinske zajednice“.
U svom pismu predsedniku Ustavnog suda, zaključuju da je zastupljenost zagarantovana ustavom za predstavnike srpskih manjina poštovana prilikom formiranja vlade, te da je odluka koja se osporava u skladu sa Ustavom.
Koji su zahtevi vlade?
Na kraju svog pisma, a s ozbirom na to da, kako navodi vlada, podnosioci zahteva „nisu podneli nijedan argument koji bi opravdao izricanje privremenih mera“ – predložili su da se ovakav zahtev odbije.
Kako dodaju, u suprotnom bi to „bilo u sukobu sa javnim interesima“ i nanelo „nepopravljivu štetu u trenutku kada je zemlji potrebna funkcionalna vlada u obezbeđivanju vakcina protiv koronavirusa i upravljanju pandemijom“.
Takođe, traže da se odbaci zahtev za sednicu za saslušanje, da Ustavni sud donese presudu kojom se proglašava zahtev prihvatljivim, ali i utvrđuje da je odluka skupštine o izboru vlade u skladu sa Ustavom.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
