Sedam dana nakon uvođenja poreza od 10 odsto na srpske proizvode, zvaničnici kosovske carine kažu da se može konstatovati pad uzvoza iz Srbije i BiH na Kosovo do 50 odsto.
Direktor Carine Kosova, Bahri Beriša, izjavio je za RSE da je i uvoz iz Srbije i BiH smanjen za pedeset odsto.
„Upoređivanje je učinjeno nedelju dana nakon primene odluke. Ovo pokazuje da smo nedelju dana pre donošenja odluke imali oko 7 milijardi evra uvezenih proizvoda iz ove dve zemlje, Srbije i BiH, dok smo tokom šest sledećih dana, nakon odluke vlasti, imali 3,5 milijardi evra uvoza iz obe zemlje,“ rekao je on za Radio slobodna Evropa.
Ministar trgovine i industrije Endrit Šalja objašnjava da je vlada Kosova ovu meru uvela na zahtev proizvođača sa Kosova, a kaže i da se čak ne isključuje mogućnost zaoštravanja ove mere i da je „do sada u državnoj kasi skupljeno oko tri stotine hiljada evra,“ prenosi N1.
„Odluka je doneta kao rezultat žalbi naših proizvođača, naših izvoznika, u odnosu na tretman koji su imali od Srbije i BiH, koje su obe potpisnice CEFTA-e. Takva odluka je bila neophodna. Ja mislim da ova mera treba biti i oštrija i o tome se trenutno konsultujemo,“ kaže Šalja.
Analitičari su različitih mišljenja kada je reč o uvođenju poreza na srpske proizvode, ali i njegovog eventualnog rasta.
Kosovo je 2011. godine uvelo embargo na srpske proizvode kao odgovor na tadašnju odluku Srbije da zabrani uvoz kosovskih proizvoda, zbog pečata kosovske carine. Uzajamni trgovinski embargo je trajao oko dva meseca, sve do postizanja Briselskog sporazuma o izgledu kosovskog pečata.
„Mislim da se Kosovo ne treba lako predati. Znamo da je Srbija na Kosovo u zadnjih 20 godina izvezla robe u vrednosti oko pet milijardi evra,“ kaže analitičar Iljir Mirena.
„Ne treba da bude rasta, treba očekivati da se ta mera ukine pošto čekamo veliki pritisak Evropske unije. Kao drugo, tu meru Kosovo nikako neće moći da održi na dugotrajne staze, pošto će se suočiti sa velikim pritiskom. Zato je mnogo bolje uopšte ne uvoditi mere, nego uvesti ih, pa ih ukinuti,“ dodaje analitičar Fisnik Haljimi.
Mera se odnosi na srpske proizvode kao što su mleko, voda, pa sve do građevinskog materijala, dok se ona ne odnosi na one međunarodne, koji se proizvode u Srbiji.
Na ovu odluku vlade Kosova reagovala je juče i Američka ambasada na Kosovu naglasivši da ovakav potez vlade stvara nesigurnost za biznise i destabilizuje ekonomsku situaciju.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
