Izvor: BalkanInsight, piše: Serbeze Hađiaj (Haxhiaj)
Specijalni sud je komandantu OVK Saljihu Mustafi, kada je osuđen, naložio da svojim žrtvama isplati preko 200.000 evra odštete. Ali njegova očigledna nemogućnost da odštetu plati za žrtve je frustrirajućа, dok sud razmatra sledeće korake.
Pre godinu dana, Specijalizovana veća Kosova (SVK), čije je sedište u Hagu, naložila su Saljihu Mustafi, bivšem komandantu OVK, osuđenom na 22 godine zatvora zbog ratnih zločina, da isplati 207.000 evra odštete zа osam žrtava.
Ali niko od njih do sada nije dobio novac, niti je jasno kada bi ga i kako mogli dobiti.
Predsednik SVK je naznačio sudiju Gilberta Bitija da nadgleda sprovođenje naloga o reparaciji od strane sekretara suda. Pravni zastupnik žrtava u ovom slučaju je 20. februara zatražio od sudije da se Mustafi odredi rok za isplatu.
Sudija je dao deset dana odbrani da se izjasni u vezi predloga o roku. Ipak, SVK su 15. marta saopštile da odluka o ovom pitanju još nije donesena.
Angela Grip, portparolka SVK, za BIRN kaže da je za odštetu odgovoran osuđeni, a ne sud.
„Nigde u nalogu za reparacije nije naznačeno da će žrtve biti obeštećene iz budžeta SVK. Odgovornost za isplatu kompenzacije je isključivo na gospodinu Mustafi”, istakla je Grip.
Prema navodima u presudi izrečenoj Mustafi, pomenutih osam žrtava je u aprilu 1999. godine držano i mučeno u zatočeničkom objektu OVK u selu Zlaš u opštini Podujevo.
Sedam zatočenika je pušteno, dok jednog Mustafa nije oslobodio. On je ubijen 19. aprila 1999. godine ili oko tog datuma.
Sudije su utvrdile da je Mustafa lično učestvovao u mučenju dvojice zatočenika i da je to što nije naredio da se poslednji zatvorenik pusti direktno dovelo do njegove smrti.
Kosovsko ministarstvo odbilo da učestvuje
Nakon procene Mustafinih finansija, sudije su zaključile da on „nema sredstava da u potpunosti ispoštuje nalog” za obeštećenje žrtava, ali nisu naveli hoće li naložiti da mu se oduzme deo imovine.
Ipak, iz SVK za BIRN naglašavaju da će se „njegova finansijska situacija stalno pratiti“ kako bi se videlo hoće li imati sredstava za isplatu odštete.
Sudije su sugerisale da bi kosovski program obeštećenja žrtava zločina mogao da bude alternativni izvor sredstava za žrtve.
Međutim, kosovsko ministarstvo pravde odbilo je da učestvuje i nadoknadi štetu žrtvama u Mustafinom slučaju.
Odgovarajući na zahtev sudija, Ministarstvo pravde je odgovorilo da sekretar, „da bi se izbegao sukob interesa”, ne može da deluje kao „ovlašćeni zastupnik” žrtava i da podnese zahtev za odštetu u njihovo ime.
Na pitanje BIRN-a o zahtevu za odštetu, odgovor iz Ministarstva je bio isti.
Sudije, međutim, smatraju da sukob interesa ne postoji jer je sekretar neutralan organ SVK koji ima mandat da upravlja i opslužuje sud.
Specijalni sud nema ovlašćenja da naloži Kosovu da isplati odštetu dosuđenu žrtvama.
Međutim, iz SVK kažu da su sudije „podsetile Kosovo na njegove obaveze u vezi sa pravom žrtava na delotvoran pravni lek, kako je to sadržano u (kosovskom) ustavu“.
Sudije su takođe navele obaveze koje Kosovo ima prema Zakonu o statusu i pravima palih boraca, invalida, veterana, pripadnika OVK, civilnih žrtava rata i njihovih porodica.
Ovaj zakon daje indikaciju o tome šta kosovske vlasti smatraju proporcionalnim nivoom obeštećenja za štetu nastalu tokom rata 1998-99 –pomoć od oko 400 evra mesečno.
Međutim, kosovsko zakonodavstvo se ne bavi stradanjem žrtava u Mustafinom slučaju, jer je u fokusu zakona stradanje prouzrokovano akcijama neprijatelja – Vojske Jugoslavije i srpskih policijskih snaga. Žrtve OVK nemaju pravo na kompenzaciju.
Sudije SVK preporučile su osnovanje fonda za dobrobit žrtava zločina koji su u nadležnosti Specijalnog suda i predložili da se finansira iz budžeta Kosova, iz koga se izdvaja finansijska podrška optuženima za odbranu pred ovim sudom, dok „za žrtve zločina nije ništa obezbeđeno“.
Međutim, kosovsko ministarstvo pravde saopštilo je da bi uspostavljanje novog fonda za obeštećenje žrtava zahtevalo od kosovske slupštine da donese „poseban zakon“, kao što je to učinila u vezi finansiranja odbrane i troškova optuženih.
Nezadovoljstvo žrtava u sudskim predmetima na Kosovu
SVK su osnovane 2015. odlukom kosovske skupštine. Deo su kosovskog pravosuđa, ali im je sedište u Holandiji i u njima radi međunarodno osoblje.
Za razliku od SVK, do sada u sudskim procesima koji se za ratne zločine vode na Kosovu nijedan sudija nije doneo odluku za isplatu odštete žrtvama.
Bajram Zulfiju, jedan je od dvojice ljudi koji su preživeli masakar u selu Velika Kruša počinjen 26. marta 1999. godine. Takođe je bio i jedan od svedoka na suđenju Darku Tasiću, bivšem pripadniku rezervnog policijskog sastava srpskih snaga, koji je osuđen na 11 godine zatvora zbog ratnih zločina odnosno ubistava.
„Od onog dana kada sam izvučen iz gomile mrtvih tela više nisam ni fizički ni psihički zdrav. Ali nikada nisam dobio nikakvu podršku ili socijalnu pomoć, a kamoli odštetu”, ističe Zulfiju za BIRN.
„Uvek sam bio na teretu svoje porodice”, dodaje on.
„Više puta su me pozivali da svedočim na suđenju Tasiću, ali niko nije spomenuo odštetu. Mi žrtve nismo imali ni savetnika ni advokata”, naglašava on.
„Nikada nisam čuo ni za kakvu kompenzaciju ili nekakvu komisiju za obeštećenje žrtava zločina”.
Posredstvom kosovske Komisije za naknadu žrtava zločina, organa Ministarstva pravde, na hiljade žrtava raznih zločina dobile su finansijsku pomoć, ali nijedna od njih nije žrtva ratnih zločina.
Zulfiju navodi da pati od PTSP-a, depresije, migrene i da ima i druge zdravstvene probleme, ali da ne prima ništa na osnovu svog statusa invalida koji je preživeo ratni masakr. To je zato što, na osnovu uredbe iz 2016. godine koju je izdalo Ministarstvo finansija i transfera, on ne može dvaputa da koristi državnu penziju.
Ljudi poput Zulfiuja koji su radili i uplaćivali penzijske doprinose ne mogu zakonski, pored državne penzije, primati i penziju zbog ratnih zločina.
Na suđenju Darku Tasiću svedočio je i Agron Ljimani koji je u masakru u Velikoj Kruši izgubio oca, brata i još trojicu rođaka.
„Na ovom suđenju za ratne zločine bilo je deset žrtava i niko ih nije pitao za odštetu“, potencira Ljimani za BIRN.
„Ne znam da li je neko na Kosovu dobio odštetu (u predmetima ratnih zločina). Paradoksalno, kosovsko zakonodavstvo ne pruža jednak tretman žrtvama (zločina)“, kaže on.
Drita Hajdari, bivša čelnica Odeljenja za ratne zločine pri Specijalnom tužilaštvu Kosova, kaže da, govoreći iz svog iskustva, žrtve nisu dovoljno zastupljene pred kosovskim sudovima.
„Bilo je slučajeva kada su optuženi imali tim advokata, a žrtve su dolazile same bez da ih iko posavetuje o njihovim pravima”, ističe Hajdari za BIRN.
Objašnjava da je na prvom suđenju za silovanje tokom rata na Kosovu koje je završilo osuđujućom presudom, žrtva uspela da preko Komisije za naknadu žrtava zločina dobije odštetu od 2.000 evra.
Kosovo je promenilo svoje zakonodavstvo kako bi se osumnjičenima za ratne zločine moglo suditi u odsustvu, što se uglavnom odnosi na pripadnike srpskih snaga koji žive u Srbiji. Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova i ne izručuje ova lica kako bi im se na Kosovu sudilo.
Ali Hajdari upozorava da će ovo doneti dodatne probleme žrtvama koje traže odštetu. „Kompenzacija će zapravo biti nemoguća u suđenjima u odsustvu“, objašnjava ona.
U međuvremenu, žrtve u Mustafinom predmetu i dalje čekaju na odštetu. Hoće li Mustafa moći da je isplati ili će se to rešiti oduzimanjem njegove imovine, ostaje da se vidi.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
