Šabiju: Govor mržnje vladinih zvaničnika prema novinarima, medijima i civilnom društvu je opasan

FOTO: Human Rights Network/FB

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog; sinoćno izdanje)

Marigona Šabiju (Shabiu), izvršna direktorka YIHR-Kosovo (Inicijativa mladih za ljudska prava), u emisiji „Tempus“ na KTV, rekla je da je opasan govor mržnje zvaničnika Vlade Kosova prema novinarima, medijima i civilnom društvu.

„Veoma smo zabrinuti zbog ove raspirivačke retorike mržnje prema medijima, ali i prema brojnim organizacijama civilnog društva, prema aktivistima za ljudska prava uopšte, što je veoma opasno za ovaj građanski prostor, koji pokušavamo da zaštitimo od takvog fanatizma i pokušavamo da uradimo što je više moguće da poboljšamo živote građana, posebno ovih grupa koje su diskriminisane, koje su na najmarginalizovanijim pozicijama u našem društvu, ali i u javnosti uopšte“, rekla je Šabiju.

Ona je navela i linč napade vladinih zvaničnika, tačnije izjavu ministra finansija Hekurana Muratija u slučaju kada se 2. maja raspravljalo o nalazima Izveštaja američkog Stejt departmenta.

„Drugog maja, kada se raspravljalo o još jednom veoma važnom izveštaju o stanju ljudskih prava, koji je objavio Stejt department SAD, gde je jedan od ministara – ministar Murati u govornici Skupštine opisao neke od nalaza ovog izveštaja, pod uticajem dezinformacija koje dolaze iz civilnog društva, iz medija, koji su prema njemu zarobljeni strukturama prošlih vlasti, i da je to veoma opasna izjava jer umanjuje poverenje građana u organizacije civilnog društva i minimizuje ulogu i važnost koju NVO imaju u praćenju, izveštavanju i zaštiti demokratije“, rekla je Šabiju.

Prema njenim rečima, ovako otvoreno etiketiranje i linč su uznemirujući, ali smo takve izjave viđali i u prošlosti nakon izveštaja i izjava koji su kritični prema Vladi, a koje su okarakterisane kao tendenciozne i sa određenim agendama.

„Takav govor mržnje prema novinarima, medijima i civilnom društvu je veoma opasan“, rekla je Šabiju.

Ona kaže da smo videli govor mržnje i diskriminatorski jezik prema marginalizovanim grupama: LGBTIK+ zajednici, nevećinskim zajednicama i drugima.

Šabiju je rekla da Skupština nije preduzela nikakve korake za razrešenje poslanice Dude Balje iz Komisije za ljudska prava po pitanju diskriminacije LGBTIK+ zajednice. Ona kaže da ne postoji politička volja za rešavanje ovog pitanja.

Šabiju je naglasila da se u nekim slučajevima politički pogađa sa pravima građana, posebno sa ranjivim grupama, i najavila da su tužili Skupštinu koja nije kaznila poslanike koji su širili diskriminatorski jezik ili jezik mržnje, kao i poslanika Ljabinote Demi-Murtezi zbog diskriminacije.

Poslanica koja je pozvana da štiti Ustav, da štiti ljudska prava, da štiti ravnopravnost, građane od diskriminacije, radi upravo suprotno“, rekla je Šabiju.

Situacija sa stanjem ljudskih prava na Kosovu tokom 2023. godine nije zabeležila značajan napredak

Izvršna direktorka YIHR-Kosovo rekla je da stanje ljudskih prava na Kosovu u smislu povećanja standarda života građana nije zabeležilo značajan napredak.

Pozvana u emisiji „Tempus“ na KTV-u, Šabiju je rekla da i ove godine Izveštaj civilnog društva o ljudskim pravima na Kosovu za 2023. godinu otkriva najveće probleme, izazove i kršenja ljudskih prava.

Prema njenim rečima, Izveštaj je sa posebnim akcentom na grupe koje su u ranjivijem položaju u našem društvu, kao što su žene, deca, osobe sa invaliditetom, pripadnici nevećinskih zajednica, kao i LGBTIK+ osobe.

„Kao i prethodnih godina, kroz ovaj izveštaj mi, kao organizacija civilnog društva, na osnovu procena koje smo dali, zaključili smo da stanje ljudskih prava na Kosovu tokom protekle godine nije zabeležilo značajan napredak u pogledu povećanja standard blagostanja života građana, u mnogim tačkama je čak došlo do stagnacije, došlo je i do nazadovanja“, rekla je Šabiju.

Ona je rekla da je nazadovanje obeleženo u pogledu poštovanja osnovnih prava i sloboda definisanih Ustavom, upravo za grupe koje su najugroženije.

„Jedna od glavnih zabrinutosti koje je izneo izveštaj je rodno zasnovano nasilje, nasilje nad ženama, veliki broj slučajeva femicida. Nažalost, i prošle godine smo imali veliki broj, prošle godine su zabeležena četiri slučaja femicida“, naglasila je Šabiju.

Kazala je da je povećan broj prijava slučajeva nasilja u porodici. Takođe, rekla je da je veoma uznemiruje to što Kosovo ima visoku smrtnost dece u poređenju sa standardima EU.

Šabiju je kazala da je u pogledu pristupa zdravstvenim uslugama utvrđeno da je ovo sektor sa najviše prekršaja. Ona je dodala da se kršenje povećava u pogledu osoba sa invaliditetom, LGBTIK+ zajednice i pripadnika nevećinskih zajednica, zbog diskriminacije.

Međutim, on je naglasila da je pravo na pravično suđenje u razumnom roku jedan od glavnih nalaza.

„Na osnovu prijave to se pokazalo kao jedno od najčešćih kršenja prava građana. To je veoma važno pravo, ali koje, čak i na osnovu naših dnevnih izveštaja, nastavlja da bude jedna od glavnih briga koja odražava neefikasnost, kršenje prava na pristup pravdi za građane Kosova“, rekla je Šabiju.

Ona je navela i političke napore da se putem javnih izjava interveniše u pravosuđu.

„Smatramo da je to jedan od najvažnijih izveštaja koji prezentuje situaciju ljudskih prava sa pristupom, sa vrlo kritičkim i vrlo realnim pregledom. To je peti po redu izveštaj gde se mi kao organizacije civilnog društva koje rade u različitim oblastima ljudskih prava, sa raznim marginalizovanim grupama na Kosovu, okupljamo i svi doprinosimo sastavljanju ovog izveštaja“, rekla je Šabiju.

Izveštaj civilnog društva o ljudskim pravima: Problemi veliki, aktivnost Vlade nedovoljna



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.