Dve su ključne stvari navedene u današnjem zahtevu koji je poslat Ustavnom sudu Kosova, od kog se traži da nedavno donešenu Uredbu Centralne banke Kosova proceni sa tačke ustavnosti. Prvo – skrenuta je pažnja na to da je Ustavom i zakonom o Centralnoj banci propisano da se upotreba valute propisuje samo zakonom, a ne Uredbama. Drugo – naznačen je i efekat primene Uredbe, odnosno člana 35. – na građane i na njihova osnovna ljudska prava, kazao je danas za KoSSev, pravnik Dragutin Nenezić.
On je jedan od četvoročlanog advokatskog tima koji je sastavio danas predat zahtev Ustavnom sudu za procenu ustavnosti Uredbe Centralne banke Kosova koja je stupila na snagu početkom ovog meseca.
Osim što je i Uredba sama po sebi neustavna, kažu, glavna njihova zamerka je na članu 35. Uredbe koji predviđa evro kao jedinu valutu za transakcije gotovinskim plaćanjem i platne sisteme na Kosovu.
U zahtevu koji je danas podnet objašnjava se to da ova odredba protivreči ustavnoj odredbi da to pitanje mora biti jasno regulisano zakonom, a ne aktom CBK, potom da se primenom člana 35. krše osnovna ljudska prava – na imovinu, rad, obavljanje profesije, zdravstvenu i socijalnu zaštitu.
U zahtevu je naznačeno i to da član 35. Uredbe ukazuje na indirektnu diskriminaciju, budući da pogađa najpre srpsku zajednicu, a podseća se i na to da je upravo sa Srbima izostala konsultacija o ovom pitanju.
Najzad, u njemu su naznačili i to da donošenjem uredbe nisu stavljene van snage postojeće odredbe UNMIK regulative.
Advokati traže da se Uredba suspenduje, sve dok sud ne donese konačnu odluku i pripremi rezultate procene ustavnosti.
Jedini način da se izađe iz situacije
Ovo je bio jedini način da se izađe iz ove situacije u koju se došlo ovom zabranom korišćenja dinara na Kosovu, smatra Nenezić.
Ključ danas podnetog zahteva je to da se radi o materiji koja se ne može urediti odlukom:
„Ustavom i zakonom o Centralnoj banci propisano je da se upotreba valute propisuje samo zakonom. Znači potreban je zakon, a nije ga moguće doneti jer je skupština nefunkcionalna, a i taj zakon spada u zakone za koji moraju glasati i nevećinske zajednice što trenutno nije opcija. Na kraju, taj zakon bi morao da predvidi jednostranu upotrebu evra bez saglasnosti Evropske centralne banke“.
Ni u Ustavu ni u zakonu o CBK se evro kao takav ne spominje
Osim toga, ono zbog čega je takođe ovaj zahtev podnet, jeste i efekat primene Uredbe na same građane i to ne samo na Srbe – već na sve one koji ostvaruju primanja iz Srbije.
„Krše se njihova osnovna ljudska prava – na rad, imovinu…Ljudi ne mogu da ostvaruju prihode, koriste ušteđevinu, prime stečene penzije. To su sve primeri kako primena Uredba utiče i kako se narušavaju ljudska prava, jer, iako se priča o tom prelaznom periodu, vidimo da se ona već primenjuje – dinari se oduzimaju i ne mogu da uđu“.
Građani nemaju nikakvu alternativu
Posebno je, ističe Nenezić, problematično to što se platni promet u dinarima ukinuo, a nije napravljena alternativa.
To je ono, ističe, što i Centralna banka Kosova i kosovski premijer – uporno zaobilaze.
Taj se problem, ukazuje Nenezić, zaobišao i u merama za prilagođavanje koje je nedavno izlistala Centralna banka Kosova.
„Deset tačaka koje je Centralna banka utvrdila kao mere su takođe problematične, a zato što se prenevregava osnovni problem, a to je da se sada trenutno dinarski platni promet ne može pretvoriti u platni promet u evrima. Sve što se isplaćuje u dinarima, zakonski se (po srpskim zakonima) još uvek ne može isplaćivati na drugi način. To je ono što Kurti i CBK uporno zaobilaze“.
Zbog svega smatra da Priština nije adresa sa kojom može da se razgovara. Kako je i podnetom zahtevu navedeno, izostala je konsultacija sa srpskom zajednicom:
„Priština da je htela da razgovara, a po Ustavu su bili obavezni, razgovarali bi sa prethodno sa Srbima“.
I sam duže vreme, kroz tekstove, ukazuje na pravne nedostatke koje odluka sadrži, ali bezuspešno.
„Nisam primetio da je to naišlo na neki odziv“, poručuje
Sam čin podnošenja zahteva, kaže Nenezić, je jedan vid pobede:
„Nešto se konkretno uradilo, a ukoliko sud bude presudio onako kako treba – to će svakako biti pobeda. A ukoliko se Kurti ne bude obazirao na sud – i to će biti svojevrsna pobeda jer će se pokazati da su sve njegove priče o vladavini prava zapravo samo njegova fasada“.
Teško do dogovora; Mnogo bi bilo bolje da se zadržala Komercijalna banka, kao već licencirana na Kosovu
Dogovor je jako teško postići u ovim uslovima, jer bi on podrazumevao da se ili odustane od primene Uredbe ili da se nađe način da se u okviru kosovskog sistema vrši dinarski platni promet, poručuje pravnik.
„Za prvo mislim da za Kurtija uopšte nije opcija trenutno, a za drugo mislim da je moguće jedino ukoliko bi se preko noći Banka Poštanska Štedionica licencirala. To nije nemoguće, ali to zahteva određeno vreme, a sve do tada Uredba će se sve vreme primenjivati i na samu Poštansku Štedionicu“, smatra.
A kada bi se Poštanska registrovala, objašnjava, mogao bi da se vrši paralelan platni promet – da se novac dobija u dinarima, a isplaćuje u evrima, itd.
To je svojevremeno, dodaje, radila Komercijalna banka (NLB), koja je, smatra on, trebala da se zadrži jer je već bila licencirana.
„Najbolje je bilo rešenje da se na Kosovu zadržala jedina srpska banka koja je tu bila licencirana, a to je NLB Komercijalnoj banki, koja je nedavno zatvorila sve filijale na Kosovu. Svako drugo rešenje je teško dostižno, jer bi podrazumevalo ono što Priština i hoće, a to je da se sav platni promet vrši preko njihovog trezora“, objašnjava.
Dinar samo povod da se otvori mnogo veća priča – institucije
Advokat ujedno smatra i da je suština svega to da Priština želi iz Beograda da prima evre u svoj trezor, a da bi to mogla – podrazumeva se da i institucije koje funkcionišu u okviru dinarskog platnog prometa pređu pod okrilje Prištine.
„Vid skrivenog ubacivanja institucija u kosovski sistem. Da bi Priština vršila tu distribucije, to podrazumeva da su te institucije prištinske odnosno kosovske. I škole, i bolnice, i opštine i sve druge – da budu u kosovskom sistemu“.
Zbog toga, smatra da je sve ovo zapravo i samo uvod i priprema za to.
„Da bi CBK zaposlenima u bolnici uplatila novac koji joj je stigao iz Ministarstva zdravlja Srbije, bolnica bi morala da bude u kosovskom sistemu. To je ono čega se ja bojim da bi moglo da stoji iza odluke. Dinar je samo povod da se otvori priča o institucijama, zato i mislim da je rešenje koje može da se postigne samo tehničke prirode, a sve drugo bi bilo otvaranje krupnije priče o gašenju preostalih institucija, što mislim da nije realno za Beograd, a za Prištinu bi bio prevelik zalogaj“, naveo je dalje Nenezić.
O danas podnetom zahtevu Ustavnom sudu Kosova, čitajte u:
Tim advokata podneo zahtev za ocenu ustavnosti Uredbe CBK i zatražili suspenziju do odluke suda
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
