Bisljimi: „945 miliona za Kosovo“ -E.Komisiji smo poslali tabelu reformske agende o Planu rasta

„Nakon obimnog i intenzivnog rada, Kosovo je poslalo Evropskoj komisiji nacrt narativa i punu usaglašenu tabelu reformske agende o Planu rasta“, saopštio je večeras zamenik kosovskog premijera, navodeći ujedno da će vlada uskoro odobriti ovaj nacrt.

Bisljimi tvrdi da je Kosovo prvo u regionu poslalo ovaj dokument. Kaže da to dokazuje „visok nivo pripremljenosti, posvećenosti u unapređenju procesa evropskih integracija i iskorišćavanja mogućnosti koje nudi ova inicijativa EU“.

„Ključni sektori na koje se stavlja fokus su dobro upravljanje i javna uprava, prelazak na obnovljive izvore energije i digitalizaciju, razvoj privatnog sektora i okruženja za poslovanje, razvoj i očuvanje ljudskog kapitala i vladavina prava, gde je predviđena realizacija oko 30 reformi i preko 100 aktivnosti, raspoređenih u periodu od 3 do 4 godine“, naveo je Bisljimi.

Naglašava da je sledeći korak finalizacija liste projekata na kojima se nastavlja rad u pregovorima i konsultacijama sa institucijama Evropske unije.

„Očekuje se da će naša zemlja imati koristi od Plana rasta u iznosu od oko 945 miliona evra, koji će poslužiti za sprovođenje reformi i investicionih projekata“, dodao je Bisljimi.

Na kraju ocenjuje da Kosovo „kontinuirano pokazuje svoju volju ne samo za punu integraciju, kao i do sada, u evropsku porodicu, zasnovanu na normama meritokratije, već i svoju spremnost da postigne evropske standarde i ispuni neophodne reforme“.

Šta je sa dodatnim uslovom?

I dok govori o slanju dokumentacije EU, te pominje „koristi od 945 miliona“, zamenik kosovskog premijera se u svojoj objavi nije osvrnuo na posebni uslov koje su institucije EU predstavile Kosovu i Srbiji kako bi stekli pravo na finasiranje iz Plana rasta, a koji se odnosi na normalizaciju odnosa.

Podsetimo, Plan rasta za region Zapadnog Balkana predložen je još novembra prošle, a formalno su ga institucije EU usvojile ove godine. Predstavljen je kao najambiciozniji finansijski paket Evropske unije za region.

Očekuje se da će se njime u periodu od 2024. godine do 2027. godine obezbediti do 2 milijarde evra grantova i 4 milijarde evra zajmova za šest partnera EU sa Zapadnog Balkana.

Kako su u prethodnom periodu pisali mediji, partneri su u obavezi da ispune niz kriterujuma da bi iskoristili paket finansijske pomoći.

Među njima su i osnovni kriterijumi koji podjednako važe za sve članice. Oni se odnose na vladavinu prava, poštovanje principa demokratije, institucionalne reforme i preduzimanje neophodnih koraka kako bi se osiguralo da sredstva ne budu zloupotrebljena. Pored kriterijuma koji se odnose na reforme i vladavinu prava, postoje i kriterijumi političke prirode, pisao je nedavno RSE.

Sa druge strane, kada su Beograd i Priština u pitanju, postoji dodatan uslov koj se odnosi na napredak u procesu normalizacije odnosa.

„Još jedan preduslov je da se konstruktivno angažuju sa merljivim napretkom i opipljivim rezultatima u normalizaciji svojih odnosa u cilju potpunog sprovođenja svih svojih obaveza koje proizilaze iz Sporazuma o putu normalizacije i njegovog Aneksa za implementaciju, kao i sve prethodne sporazume o dijalogu, te da se uključe u pregovore o Sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji odnosa“, saopštio je Evropski savet početkom meseca nakon što je dao zeleno svetlo za uspostavljanje Fonda.

Evropska komisija nedavno je pozvala Beograd i Prištinu da se konstruktivno angažuju na normalizaciji odnosa, upravo kako bi stekli pravo na finansiranje iz Plana rasta.

„Normalizacija odnosa je suštinski uslov na evropskom putu za obe strane. I Srbija i Kosovo rizikuju da izgube važnu priliku u nedostatku napretka“, naveli su.