Piše: Anđela Milivojević
Srpska delegacija pri Parlamentarnoj skupštini NATO (NATO PS) izdala je saopštenja kojima kritikuje nedavno glasanje o unapređenju statusa Kosova u status pridruženog člana. Međutim, analiza saopštenja pokazuje da su određene tvrdnje srpske delegacije netačne i izgledaju kao pokušaj da se obmane javnost o tome ko je odgovoran za ishod glasanja i neuspeh Srbije da spreči da Kosovo postane pridruženi član.
Delegaciju Srbije u Parlamentarnoj skupštini NATO čine narodni poslanici sve četiri parlamentarne stranke, ali su Srbiju u Sofiji prethodnog vikenda predstavljali samo poslanici SNS: Goran Rakić, nekadašnji šef Srpske liste, gradonačelnik, ministar i zamenik premijera „Vlade Republike Kosovo“, kao i Nataša Jovanović, nekadašnja članica radikala i Zoran Dragišić.
Nakon sednice NATO PS, delegacija je izdala saopštenje kojim pokušava da ukaže na proceduralne propuste koji treba da stvore utisak kod građana da odluka nije donešena potpuno u skladu sa pravilima kao i da je postojala namera da se glas Srbije ne čuje tokom zasedanja.
Ovo izgleda kao način da se skrene pažnja sa pitanja – zašto Srbija nije uspela da spreči pozitivan ishod glasanja u pravcu razgovora o “lošoj” proceduri.
Prva tvrdnja srpske delegacije nakon zasedanja NATO PS, u Sofiji od 25-27. maja, je da delegacija „nije bila konsultovana tokom procesa donošenja ove odluke“.
Ova tvrdnja nije potpuno tačna, jer Stalni komitet NATO PS ne mora da konsultuje pridružene članice poput Srbije o pitanjima vezanim za status drugih pridruženih članica.
Pored toga, Stalni komitet NATO PS odlučio je da kosovsku skupštinu unapredi iz parlamentarnog posmatrača u pridruženog člana u martu ove godine, na godišnjicu početka bombardovanja SR Jugoslavije.
Delegacija Srbije je takođe saopštila da njenim predstavnicima “nije bilo omogućeno da se jave za reč pre glasanja o dodeljivanju statusa pridruženog člana tzv. ‘Skupštine Kosova’ niti nakon potvrđivanja ove odluke.”
Međutim, pravila NATO PS dozvoljavaju pridruženim delegacijama poput Srbije samo da „govore i predlažu tekst i amandmane“ – ona ne daju pravo javljanja za reč i komentarisanja neposredno pre ili posle glasanja.
Ni Malta ni Kosovo, koji su dobili status pridruženog člana, nisu imali mogućnost da se jave za reč.
Snimak celokupnog zasedanja, koji je javno dostupan, pokazuje da je glasanje o unapređenju statusa Kosova i Malte u pridružene članice pratilo protokole navedene u dnevnom redu skupštine.
Kao pridružena članica, Srbija takođe nema pravo glasa o takvim pitanjima, što je informacija koju srpska delegacija nije jasno objasnila u saopštenju.
U saopštenju nije pomenuto ni da je Goran Rakić, kao predstavnik srpske delegacije, održao trominutni govor prvog dana zasedanja NATO PS, 25. maja, kada se razgovaralo o bezbednosnim izazovima Zapadnog Balkana.
Sam Rakić je podelio snimak tog obraćanja sa svojim pratiocima na Fejsbuku. Tokom tog obraćanja Rakić je govorio o lošem položaju Srba na Kosovu i bezbednosnim problemima sa kojima se suočavaju.
Saopštenje srpske delegacije nije spomenulo ni da je dan pre glasanja održan sastanak sa francuskom i rumunskom delegacijom gde su imali priliku da iznesu svoje stavove. Na tom sastanku, Srbija je apelovala na predstavnike dve zemlje da ne podrže unapređenje statusa Kosova, upozoravajući na opasne posledice po Srbe.
Dok je Rumunija rekla da neće glasati protiv stava Srbije, Francuska nije dala nikakve garancije.
Kako su sve ove informacije izostavljene iz saopštenja, građani mogu da stvore sliku da srpska delegacije nije imala ni jednu mogućnost da iznese svoje stavove kao i da je to pravo uskraćeno suprotno pravilima.
Sledeća tvrdnja delegacije Srbije se tiče pitanja konsenzusa.
Iako se 14 zemalja uzdržalo od podrške Kosovu, uključujući Francusku i Italiju, srpska delegacija je to prikazala kao nedostatak konsenzusa: “Rezultati glasanja pokazuju da nije bilo konsenzusa u okviru Parlamentarne skupštine NATO,” iako to nije uticalo na konačni ishod glasanja.
Ovako formulisana rečenica kod građana može da dovede do pogrešnog razumevanja šta se tačno desilo i kako je usvojena odluka ako nema konsenzusa.
Iako politički nije bilo konsenzusa, u proceduralnom smislu glasanje je bilo u skladu sa pravilima jer proces odlučivanja NATO PS, zahteva samo prostu većinu, a ne konsenzus svih članica da bi odluka bila usvojena.
U političkom smislu, očigledno nije postojala univerzalna podrška članica NATO PS za Kosovo, za razliku od Malte kojoj je jednoglasno dodeljen status pridruženog člana tokom iste sednice.
Ovakvim selektivnim predstavljanjem informacija i iznošenjem obmanjujućih tvrdnji o tome da nije bila konsultovana ili da joj nije bilo dozvoljeno da govori, srpska delegacija izgleda da pokušava da manipuliše javnim mnjenjem i prikaže proces glasanja kao nelegitiman.
Ovome su dodatno doprineli mediji koji su preneli saopštenje delegacije bez provere da li su tvrdnje tačne što je posledica nepoznavanja pravila i procedura unutaa NATO PS.
Neki od naslova:
ALO: DVE NATO SILE ODBILE PRIŠTINU Odluka PS doneta BEZ KONSENZUSA – Srpskoj delegaciji uskraćena reč
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
