„Situacija nastala u opštinama na severu zemlje, nakon ostavke srpskih predstavnika na njihovim radnim mestima; prevremeni izbori za četiri opštine na severu zemlje; protesti zbog nezadovoljstva izborima za predsednike opština; nasilje demonstranata; napad na novinare, izveštače i pripadnike KFOR-a; kao i teroristički napad na pripadnike Kosovske policije, u septembru 2023. godine, stvorili su ozbiljnu situaciju i tenzije u ovom delu zemlje, što je uticalo i na povećanje broja žalbi građana, pripadnika srpske nacionalnosti“, ovo je delić godišnjeg izveštaja Ombudsmana na Kosovu za proteklu 2023. godinu.
Ombudsman je u 2023. godini primio 1,660 žalbi. Od toga, Albanci su podneli 1,409, Srbi 154, Bošnjaci 23, Aškalije 22, Romi 19, Turci 11, Egipćani 7, Goranci 2, i ostali 13. U većini su muškarci – 1162, dok je 498 žena.
Najveći broj žalbi odnosi se na pravo na pravično i nepristrasno suđenje, pravo na pravni lek, pravo na rad i obavljanje profesije, zdravstvenu i socijalnu zaštitu, zaštitu imovine, jednakost pred zakonom, pravima optuženog.
Na rad suda podneto je 474 prijava, ministarstava – 448, opština – 235, protiv policije – 59 i javnih preduzeća – 48, protiv privatnih lica – 45, privatnih kompanija – 32, stranih vlasti – 11, kosovske Agencije za privatizaciju – 11, i ostalo 340.
Večina žalbi na uskraćivanje prava na pravično suđenje zbog odugovlačenja postupka
Odugovlačenja sudskih postupaka i nepostojanje pravnog mehanizma za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, koji bi omogućio strankama nadoknadu pričinjene materijalne štete, uticali su da i ove godine broj većine žalbi koje je kancelarija ombudsmana primila, odnose se na uskraćivanje prava na pravično suđenje, a zbog odugovlačenja sudskog postupka.
Ipak, Ombudsman tvrdi i da je ove godine kosovska vlada prihvatila predlog Ombudsmana i usvojila nacrt dokumenta za ostvarivanje građanskih prava, uključujući i pravo stranaka
na suđenje u razumnom roku i to sa mogućnošću da se donese poseban zakon.
„To bi značilo i određivanje posebnih (delotvornih) pravnih lekova za zaštitu ovog prava“, navodi se dalje,
Za ono što se opisuje kao zabrinjavajućom situacijom u pravosuđu, ombudsman se u izveštavaju opredelio da kao primere za to navede:
„Trenutno postoji mnogo sličnih slučajeva koji mogu da opterete sud sa enormnim brojem predmeta, kao što je nesprovođenje usaglašavanja visine penzija, kako to nalaže odredba člana 14. Zakona br.04/ L-131; zatim neispunjavanje obaveza po presudi za obeštećenje građana za račun utrošene energije u opštinama severa itd.“
Ukupan broj završenih i zatvorenih žalbi je 553, (uključuje i žalbe iz prethodnih godina). Od toga 216 njih je rešeno u skladu sa zahtevom podnosioca žalbe, dok je ostalo odbijeno kroz više obrazloženja.
Od slučajeva koji su razmotreni tokom 2023. godine nadležnima je upućeno 836 preporuka, od kojih 300 su preporuke iz istraga koje su okončane ove godine, dok je 536 preporuka preneseno iz prethodne godine, čiji je rok za primenu bila upravo 2023.
I za 2023, velik je broj zakona koji su upućeni na ocenu Ustavnom sudu. Kako ombudsman to objašnjava: „Ovo je rezultat nedostataka javnih konsultacija, nedostataka komunikacije i ne obuhvatanje komentara u zakone predložene za usvajanje, kao i ne upućivanja zabrinutosti zainteresovanih strana u fazi njihove izrade“.
Na koju vrstu diskriminacije su se građani žalili
Tokom 2023. godine Ombudsman je nastavio da prima žalbe u kojima se navodi diskriminacija.
Osnovi diskriminacije koji se navode u primljenim žalbama odnose se na nacionalnu pripadnost, pol, starosnu dob, ograničenu sposobnost, politička mišljenja, jezik, zdravstveno stanje, diskriminaciju na radnom mestu, obavljanje profesije…
Narodni advokat je u izveštaju posebno apostrofirao prava osoba sa ograničenim sposobnostima, uz konstataciju da se oni i dalje se suočavaju sa nedovoljnim politikama za poboljšanje poštovanja njihovih prava; prava deteta, navodeći da je zabrinjavajuće to što postoji veliki broj dece sa ograničenim sposobnostima koja su van obrazovnog procesa, zatim nizak nivo kvaliteta obrazovanja; nasilje u porodici i rodno zasnovano nasilje usled velikog broja prijavljenih slučajeva; zabrinutost za zaštitu imovinskih prava žena.
Ombudsman se ove godine posebno bavio i pitanjem tranzicione pravde, odnosno ratne nepravde – uključujući i pitanje „ratnog silovanja“.
Ocenio je da su kosovske institucije daleko u ispunjavanju obaveza u vezi sa zločinima počinjenim tokom rata na Kosovu i obezbeđivanju pravde za žrtve ovih zločina.
Institucije nisu ispunile svoje obaveze prema žrtvama u obezbeđivanju pravde za ratne zločine protiv čovečnosti, navodi.
„Takođe, država nije ispunila svoje obaveze prema žrtvama kada je u pitanju prikupljanje i dokumentovanje činjenica o ratnim zločinima. Dakle, nije ispunjeno pravo da se zna o svojim građanima – žrtvama rata na Kosovu“, navodi se takođe u ovom izveštaju.
Ombudsman se posebno bavio pitanjem „ratnog silovanja“
Prema podacima Komisije kosovske vlade „za priznavanje i verifikaciju statusa
osoba silovanih tokom Oslobodilačkog rata Kosova“, razmotrili su 1.961 prijavu, od kojih je taj status priznat njima 1.598. Odbijeno je 305 zahteva, dok se 19 zahteva još uvek razmatra.
Ombudsman je podsetio na to da je kosovska skupština u 2023. usvojila Zakon br.08/L-219, kojim je rok za podnošenje zahteva za priznavanje statusa žrtve seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu prolongiran do 15. maja 2025. godine, uz mogućnost produžavanja za dodatni mandat od dve godine.
Nevladine organizacije koje su licencirane da primaju ove zahteve za priznavanje i verifikaciju statusa seksulane žrtve kritikovale su prvobitno postavljanje rokova, uz obrazloženje da se:
„Ograničenje roka za podnošenje zahteva smatra problematičnim i suprotnim međunarodnoj praksi i principima, polazeći od činjenice da krivična dela iz rata ne zastarevaju, uz zahtev da se poštuje praksa koja se primenjuje u zemljama regiona u kojima je ovaj rok neograničen“.
Podsetio je i na to da je Specijalno tužilaštvo Kosova 2023. godine pred Osnovnim sudom u Prištini pokrenulo prve optužnice za suđenje u odsustvu, protiv optuženih za nasilje tokom rata na Kosovu.
„Prva optužnica podignuta je 02.05.2023.godine. Takođe, Vrhovni sud Kosova odlučio je o prvom slučaju kažnjavanja za seksualno nasilje tokom rata, odbijajući kao neosnovane
zahteve za odbranu zakonitosti branioca osuđenog Z.V., podnete protiv presude Osnovnog suda u Prištini – Specijalnog departmana, PS.br.28/2022 od 11.11.2022. godine i presude Apelacionog suda Kosova – Specijalno odeljenje APS – br.50/2022 od 15.02.2023. godine“.
Srbi u povišenom broju podnosili žalbe
Problemi sa kojima se suočavaju pripadnici nevećinskih zajednica i dalje su isti kao i prethodnih godina, što bi za narodnog advokata trebalo da bude jedan od pokazatelja da vlasti imaju obavezu da se doslednije bave pitanjima o kojima on izveštava – „o problemima zajednice iz godine u godinu“.
„Problemi sa kojima se susreću nevećinske zajednice mogu se sagledati ne samo kroz žalbe podnesene Ombudsmanu, već i sagledavanjem celokupne situacije na terenu, koju Ombudsman kontinuirano prati i izveštava javnost i organe javne vlasti putem godišnjeg izveštavanja i posebnim izveštajima“, takođe detektuje izveštaj.
Kao i prethodnih godina, problemi sa kojima se suočavaju nevećinske zajednice odnose se na povratak i sigurnost, integraciju, imovinska prava, obrazovanje, upotrebu službenog jezika, zapošljavanje itd.
I u ovom izveštaju se konstatuje ono što je sam Ćaljaj već izneo na kraju godine: Najviše žalbi na diskriminaciju podneli su Srbi.
„Tokom 2023. godine povećan je broj pritužbi podnetih od strane pripadnika nevećinskih zajednica u odnosu na 2022.godinu. Do kraja 2023. godine Ombudsman je primio
251 žalbu, od kojih je 161 otvorena za istragu. Najveći broj žalbi podneli su pripadnici srpske zajednice (154 žalbe)“.
To što je povećan broj podnosilaca žalbi sa srpske strane, ombudsman objašnjava na sledeći način:
„Situacija nastala u opštinama na severu zemlje, nakon ostavke srpskih predstavnika na njihovim radnim mestima; prevremeni izbori za četiri opštine na severu zemlje; protesti zbog nezadovoljstva izborima za predsednike opština; nasilje demonstranata; napad na novinare, izveštače i pripadnike KFOR-a; kao i teroristički napad na pripadnike Kosovske policije, u septembru 2023. godine, stvorili su ozbiljnu situaciju i tenzije u ovom delu zemlje, što je uticalo i na povećanje broja žalbi građana, pripadnika srpske nacionalnosti“.
Srbi su žalbe podnosili uglavnom zbog ugrožavanja imovinskih prava, integracije povratnika, trajanje sudskog postupka, nepotpune primene Zakona o upotrebi jezika, problemima u vezi sa obezbeđivanjem lične dokumentacije za lica koja su živela na Kosovu do 1999. godine, za njihove supružnike i njihovu decu; pitanja iz radnih odnosa i ostvarivanja prava na penziju itd.
„Neke od ovih pritužbi sadrže navode da je bilo diskriminacije uglavnom na osnovu etničke pripadnosti, u odnosu na obrazovanje, zdravstvene usluge itd“.
Inače, Ćaljaj se krajem godine, ogradio da ne može da kaže koja je etnička zajednica tokom 2023. bila najdiskriminisanija, u intervjuu za albanski servis Radio Slobodne Evropa.
Na Kosovo se za godinu dana vratilo 17 povratnika nevećinskih zajednica a to je skoro duplo više nego prošle
Prema ovom izveštaju, „izazovi“ sa kojima se suočavaju raseljena lica i povratnici su: uzurpacija imovine i lišavanje imovinskih prava; neizvršenje sudskih odluka, koje se najčešće odnose na nekretnine; nedostatak pristupa obrazovnim institucijama; ekonomska situacija; nezaposlenost; problemi infrastrukture; loše socijalno stanje; stabilnost povratka; problemi sa ostvarivanjem jezičkih prava itd.
Međutim, izveštaj detektuje to da je baš u ovim pitanjima postignut napredak.
„Reagovanje centralnih i lokalnih institucija i Policije Kosova u slučaju incidenata u kojima bi mete napada mogli biti kosovski Srbi i njihova imovina, pokazuje napredak tokom godina. Javna osuda ovakvih pojava, preduzimanje adekvatnih ciljanih mera i češće posete relevantnih predstavnika centralnih i lokalnih institucija sistema pogođenim osobama su veoma važni, a sve u cilju izgradnje međusobnog poverenja“.
Još jedna od brojki koju je Ombudsman odlučio da izdvoji kao bolji rezultat je to što se, prema podacima Visokog komesarijata za izbeglice (UNHCR), 2023, na Kosovo vratilo 17 osoba iz nevećinskih zajednica:
Što je skoro duplo više od broja povratnika u odnosu na prošlu godinu
Podsetivši na to da kolektivni centri na Severu i dalje funkcionišu, uprkos planovima o raspuštanju i trajnom rešenju za raseljene, potvrđuju da još 137 raseljenih od 1999. godine žive u četiri kolektivna centra na severu Kosova, te da i dalje čekaju na trajno stanovanje i stvaranje boljih mogućnosti.
„Raseljena lica, povratnici koji su se sada i ranije vratili na Kosovo i dalje navode da su njihova najveća zabrinutost integracija i ekonomska perspektiva, nerešena imovinska pitanja, infrastrukturni problemi, nepoznavanje jezika većinske zajednice i nedostatak mogućnosti da uče albanski jezik, poteškoće u dobijanju ličnih dokumenata itd“, tvrdi se u ovom izveštaju.
Pri tom, u ovom se izveštaju konstatuje da je Ministarstvo za zajednice i povratak „pomoglo i pružilo podršku svim povratnicima i zajednicama na Kosovu, u skladu sa svojim mandatom i ovlašćenjima“.
„Ombudsman ceni rad MZP-a na povećanju kapaciteta za pomoć nevećinskom stanovništvu, ne samo u pružanju pomoći povratnicima, već i u realizaciji velikog broja projekata u koje su uključene organizacije civilnog društva iz svih zajednica. Vlada Kosova izdvojila je 3.000.000 evra, za projekte koji su uglavnom uključivali zapošljavanje, angažovanje pripravnika u organizacijama, kao i organizaciju realizacije obuka fokusirane na ranjive grupe društva, kao što su žene, mladi, ljudi sa posebnim potrebama kao i druge marginalizovane grupe unutar nevećinskih zajednica. Projekti su takođe uključivali povećanje kapaciteta NVO za promociju i zaštitu prava zajednica, kao i jačanje saradnje i partnerstva NVO sa ndrugim akterima“.
Ombudsman, štaviše, pohvaljuje mere koje je, kako tvrdi, kosovska vlada preduzela za pomoć više od 100 porodica iz nevećinskih zajednica u građevinskom materijalu, kućnim
aparatima, nameštajem, kao i prehrambenim i higijenskim paketima.
Takođe, dodeljena su sredstva za 42 organizacije civilnog društva, za realizaciju projekata vezanih za jačanje kapaciteta u oblasti obrazovanja, kulture, sporta, zdravlja i verskih manifestacija, tvrdi se u ovom izveštaju.
PI: Tužilaštvo istražuje navode o zloupotrebi grantova u programima za zajednice na Kosovu
Policija: 31 potencijalni incident na nacionalnoj osnovi, od toga četiri mogućih protiv Srba. OEBS kaže – 120
U izveštaju posle pohvala, sledi i deo sa lošijim rezultatima.
Prvi je da tokom 2023. godine nije bilo konkretnih pomaka i nije održan sastanak radnih grupa Međuinstitucionalne inicijative za raseljena lica i izbeglice sa Kosova, poznatije kao „Skopska inicijativa“.
Ova je inicijativa tokom 2023. godine samo nastavila proces civilne registracije raseljenih lica sa Kosova u Severnoj Makedoniji, odnosno za 24 raseljena lica iz redova romske zajednice, kojima su krajem 2023. godine izdati lični dokumenti.
Registrovao je ombudsman i incidente na nacionalnoj osnovi, bez većih udubljivanja, i poređavši brojeve od viših ka nižim.
„Prema podacima OEBS-a, tokom 2023. godine zabeleženo je oko 120 incidenata između pripadnika srpske i albanske zajednice, od kojih se velika većina dogodila na severu Kosova. No, prema podacima Kosovske policije, tokom 2023. godine prijavljen je 31 mogući međuetnički slučaj, od kojih su četiri slučaja protiv srpske zajednice“.
Eksproprijacija će se sprovesti, Ombudsman monitoriše
Takođe je primetio da su kod nealbanskih zajednica problem i imovinska prava.
„Na osnovu primljenih žalbi i zabrinutosti pripadnika nevećinskih zajednica, uočava se da i dalje postoje poteškoće u ostvarivanju imovinskih prava, uzimajući u obzir genezu imovinsko-pravnih problema u posljednje 24 godine. Jedan od uzroka koji otežava ostvarivanje imovinskih prava je neefikasnost pravosuđa i odugovlačenje sudskih postupaka“.
Potvrdio je ombudsman da je primio dve žalbe građana iz Leposavića i Zubinog Potoka, u vezi sa eksproprijacijom. Srbi tvrde da prilikom eksproprijacije nisu poštovane predviđene procedure koje se zahtevaju u slučaju eksproprijacije.
Ombudsman je otvorio istragu o ovom slučaju, a iz dosadašnjih informacija proizilazi da se slučaj vodi na sudu, ali i da će se sa eksproprijacijom i nastaviti.
„No, prema odgovoru primljenom od Vlade, saznaje se da u vezi sa ovim pitanjem nije doneseno pravosnažno rešenje za eksproprijaciju, već je izdato (preliminarno) rešenje za obaveštavanje da će se postupci eksproprijacije sprovesti. Ombudsman nastavlja da monitoriše slučaj, kako bi se u ovom procesu poštovali principi i zakonske procedure definisane Zakonom o eksproprijaciji nepokretnosti“.
Ove godine, Ombudsman je primio i 59 žalbi protiv Kosovske policije, od kojih je 25 otvoreno za dalju istragu. Žalbe se uglavnom odnose na navode o prekomernoj upotrebi sile i nedelotvorne istrage od strane policije.
Još uvek bez primene dogovora o diplomama
„Funkcionisanje u dva odvojena obrazovna sistema je izazov ne samo za sistem, već i za one koji direktno rade u obrazovanju, kao i za studente koji pohađaju nastavu“, smatra ombudsman.
„Situaciju otežava činjenica da ni ove godine nije počeo da se primenjuje sporazum o priznavanju diploma između Republike Kosovo i Republike Srbije. Kao rezultat toga dolazi do nemogućnosti nastavka školovanja na Kosovu i zapošljavanja mladih koji pohađaju osnovno i srednje obrazovanje, prema sistemu Republike Srbije“.
Pozdravio je to što je MONT započeo sa verifikacijom diploma, ali i konstatovao da je prema organizacijama civilnog društva, proces verifikacije spor.
Verifikovano je svega 50 diploma tokom 2023. godine.
„Takođe, treba istaći da su preduzeti značajni koraci u pravcu verifikacije diploma osnovnog i srednjeg obrazovanja za učenike koji pohađaju škole po obrazovnom sistemu Republike Srbije. Ova inicijativa omogućava integraciju nevećinskih zajednica u obrazovni sistem Kosova i motivisanje mladih ljudi da izaberu visoko obrazovanje u okviru obrazovnog sistema Kosova nakon srednje škole“, navodi se u izveštaju, a potom i dodaje:
„Ombudsman pozdravlja i pozitivno ocenjuje ovakve inicijative i poziva nadležne da
doslednije pristupe rešavanju problema u obrazovnom smislu, kako bi svi građani imali
koristi i integrisali se u društvo u kojem žive bez razlike“.
Pozitivno je ocenjen i nastavak rada Odseka za balkanistiku, za studije albanskog i srpskog jezika na Filološkom fakultetu Univerziteta u Prištini, na koji je u akademskoj 2023/24. godini upisano 17 studenata.
Poteškoće u ostvarivanju prava na jezik
Iako Kosovo ima napredan zakonodavni okvir za ravnopravnu upotrebu albanskog i srpskog jezika kao dva službena jezika, uz jezike drugih zajednica u službenoj upotrebi, u praksi poštovanje jezičkih prava se teško prenosi.
Narodni advokat stalno nadgleda sprovođenje i poštovanje jezičkih prava, tvrdi isti, uz opasku da o tome redovno izveštava u svojim godišnjim izveštajima.
„Iz ovog monitoringa proizilazi da pripadnici srpske zajednice i drugih zajednica koje koriste srpski jezik, koji žive u područjima sa većinskim albanskim stanovništvom i Albanci koji žive na severu Kosova i opštinama u kojima živi većina pripadnika srpske zajednice, imaju poteškoća u ostvarivanju jezičkih prava. To daje do znanja da imaju ograničen pristup službenim dokumentima i informacijama koje se odnose na pitanja zdravstvene zaštite, obrazovanja, socijalnih usluga itd“.
Ombudsman je uočio jezičke nedoslednosti i probleme u pogledu kvaliteta prevoda pravnih
akata, posebno prevoda sa albanskog na srpski jezik.
I dok je primećivao kod drugih, to nije izgleda primetio u sopstvenom izveštaju. Verzija na srpskom obiluje pravopisnim i gramatičkim greškama, ali i nečemu što je zamenik ove institucije prošle nedelje okvalifikovao kao „albanizovanim srpskim“.
S tim u vezi, Ombudsman je izveštajem ex officio utvrdio da se u nizu zakonskih i podzakonskih akata, kao i u samom Ustavu, nalaze neidentične verzije odredaba u jezičkom smislu.
U pitanju su razlike koje uključuju suštinske, terminološke, gramatičke, pravopisne i štamparske greške, koje podrazumevaju potpuno ili delimično neodgovarajući prevod reči sa albanskog jezika na srpski jezik, nedostatak prevoda delova teksta, kao i dopunu delova teksta i rečenice koje ne postoje u originalnom tekstu.
Ombudsman je stoga preporučio kosovskoj skupštini i vladi da usvoje Nacrt zakona o pravnim aktima i na taj način obezbede pravni osnov za usklađivanje i ispravljanje jezičkih ili tehničkih grešaka u pravnim aktima u slučaju nesaglasnosti.
Iastaknuta je i saradnja sa Kancelarijom Poverenika za jezike u cilju bolje koordinacije i promocije jezika i prava, kao i bržeg rešavanja podnetih žalbi, te da će se nastaviti i u narednom periodu.
Napadi na novinare i medijska slika
Znatan deo izveštaja posvetio je i nasilje prema medijima. Ombudsman je sa zabrinutošću pratio verbalne pretnje i fizičke napade na novinare i druge medijske radnike tokom ove godine.
„Posebno zabrinjavajuća situacija nastala je u četiri severne opštine nakon vanrednih izbora. Ombudsman je ovom prilikom skrenuo pažnju javnim institucijama da treba da budu u mogućnosti da pruže sigurnost i zaštitu novinarima kako bi mogli slobodno da obavljaju njihovu profesiju“.
Svoje tvrdnje poduprli su i izveštajem Udruženja novinara Kosova (AGK), koje je prijavilo 74 pretnje i napade na novinare, što predstavlja jednu od godina sa najviše slučajeva od osnivanja 2002.
„Od ovog broja, 30 slučajeva su se desili prilikom izveštavanja novinara sa severa zemlje u mesecu maju i junu 2023. godine, gde je veći broj novinara i snimatelja fizički napadnut od strane tamošnjih demonstranata, a oštećena su i nekoliko medijskih imovina, poput kamera i automobila. Pretnje i drugi fizički napadi na novinare dešavali su se i na drugim sferama, a sprovodili su ih građani, službenih lica, pripadnici bezbednosti i javne ličnosti.“
Ombudsman je reagovao u dva slučaja koji su se odnosili na slobodu medija i bezbednost
novinara. Prva reakcija bila je protiv fizičkog napada na novinara Valjona Silju (Valon Syla) u aprilu 2023. Drugi je slučaj povodom odluke Agencije za registraciju biznisa na Kosovu
(ARBK) o suspenziji sertifikata o poslovanju kompanije “Klan Kosova Sh.P.K”, ističući
ustavne i zakonske garancije koje garantuju nepovredivost sloboda izražavanja i sloboda
medija kao demokratske vrednosti u na Kosovu.
Prema Nezavisnoj komisiji za medije, organu nadležnom za regulisanje, upravljanje i nadzor frekvencijskog spektra emitovanja, na Kosovu postoji 19 televizijskih stanica: jedna
javna televizija (koja emituje program na svim jezicima zajednica), 13 TV stanice licencirane su na albanskom jeziku i 4 TV stanice na srpskom jeziku) i 83 radio stanice. Ovo telo rešava žalbe trećih lica protiv televizijskih i radio stanica u slučaju kršenja etičkog kodeksa.ovaj savet ipak prihvata žalbe trećih lica protiv
portala. Ne postoji tačan broj onlajn novina i portala, ali SŠK ima 47 članova registrovanih
u ovom savetu, čiji se urednici sastaju jednom mesečno kako bi rešavali žalbe o navodnom
kršenju etičkog kodeksa od strane portala.
„Zabrinjavaju i dalje portali čiji su vlasnici nepoznati i nedostaju im osnovne informacije
kao što su adrese i opšti kontakti, a preko kojih se stvara prostor za distribuciju lažnih
vesti i dezinformacija. Takođe, ovakvi portali ne objavljuju imena novinara, što predstavlja
nedostatak za stranke koje žele da se žale na članke navodeći da se dogoodilo kršenje
Etičkog kodeksa“, navedeno je u najnovijem izveštaju.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
