Američki predstavnik Gabrijel Eskobar je bio na Kosovu i poslao je prilično oštre i jasne poruke kosovskom rukovodstvu, rekao je ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil za Euronews Srbija. Iako je pitanje dinara najsvežije, Hil je ukazao da je fundamentalno pitanje koje se mora rešiti Zajednica srpskih opština.
„Eskobar bio na Kosovu i poslao je prilično oštre poruke“
Ako govorimo o evropskim integracijama, naša glavna prepreka je pitanje Kosova i Metohije. Kako vi gledate na odnose Beograda i Prištine? Mislim da su ti odnosi dugo u jednom negativnom ciklusu.
Po povratku u Srbiju posle toliko vremena, voleo bih da je napredak mnogo veći, posebno u pravcu normalizacije. Drago mi je što se koristi izraz normalizacija. To znači da Srbija i Kosovo mogu da koegzistiraju, da upotrebim stari izraz iz Hladnog rata. To znači situaciju da je ta granica, pogranična linija, odnosno linija, kako god to nazvali, nešto što spaja, a ne razdvaja. Problem je u tome što je puno političkog i emotivnog naboja. Nadam se, iako nada ne može da bude osnov politike, verujem da može da dođe do napretka i mislim da je ono što radi Miroslav Lajčak pravi način.
Ali kako? Shvatate da su Srbi na Kosovu zabrinuti, jer žive u sve gorim uslovima. Poslednje što se desilo jeste da je Kurti ukinuo dinar kao sredstvo plaćanja.
To je veliki problem u ovom trenutku. Ipak, ono što je utešno jeste to da svi shvataju da je potrebno da se taj problem reši. Američki pregovarač za Balkan Gabrijel Eskobar je bio na Kosovu i poslao je prilično oštre i jasne poruke kosovskom rukovodstvu. Potrebno je rešiti više problema i pitanje ukidanje dinara je najsvežije i možda i najteže.
Ipak, fundamentalno pitanje koje se mora rešiti i koje je već dogovoreno u prošlosti je Zajednica srpskih opština. Osnivanjem te zajednice, svi ostali problemi, kao što su paralelne strukture ili upotreba dinara, trebalo bi da budu rešeni. Pitanje je samo kada, a ne da li će se to desiti. Logika je veoma jasna, obe strane su to već dogovorile, to želi EU i to će se i ostvariti. Nadam se da će se nešto i preduzeti po tom pitanju.
Onda moram da vas pitam kakva je svrha dijaloga i sporazuma ako jedna strana, u ovom slučaju Priština, nije osnovala Zajednicu srpskih opština? To je problem i zato postoji utisak kod većine ljudi, bez obzira koju političku opciju podržavaju, da Aljbin Kurti, šta god da uradi, nikada ne trpi posledice, uz veliku podršku SAD i EU.
Nije moje da govorim ljudima da ne budu nezadovoljni. Mislim da je logika onoga što Miroslav Lajčak predlaže više nego jasna. Jasno je šta treba da se uradi, nekima je to odmah jasno, drugima je potrebno više vremena da shvate smisao toga. To se mora uraditi i uveren sam i da hoće, da će se ta zajednica formirati.
Srbi su na Kosovu vekovima unazad i to se mora poštovati. Ja jesam rekao da istoriju treba prepustiti istoričarima, ali istorija se mora poštovati i to se mora uskladiti sa time kako danas izgleda život i kakav će biti u budućnosti.
Srpska zajednica na Kosovu ima pravo da se probudi ujutro i da razume kako će njen život izgledati, kako će dobijati penzije, kako će im deca ići u školu, kako će im biti obezbeđene bolnice. To je sve predviđeno zajednicom srpskih opština, to nije puki slogan o kome se stalno govori, već jedan suštinski bitan element za bilo kakav napredak.
„Mislim da je Otvoreni Balkan sjajna inicijativa“
U poslednje vreme, spominje se da bi Ohridski sporazum mogao da bude deo poglavlja 35. Šta treba očekivati od tog sporazuma, ako su prethodni sporazumi samo mrtvo slovo na papiru?
Ne želim da ulazim u pitanje koji bi trebalo da budu elementi poglavlja 35. To je nešto na čemu se mora poraditi. Glavna zamisao bi trebalo da bude, ako se nastoji da se neke zemlje prime u EU, onda te zemlje moraju da uspešno reše svoje probleme sa svojim susedima.
Važan element rešavanja problema sa susedima i postojanje komunikacije sa njima je takozvani „Otvoreni Balkan.“ Mislim da je to sjajna inicijativa i čestitam Srbiji što joj pruža podršku, baš kao i Albanija. To je približilo Srbiju i Albaniju više nego ikada pre u prošlosti. Mislim da je to pravi pristup. EU želi da primi nove članice, pod uslovom da one pre toga reše svoje probleme i to je razumljivo.
Imam još jedno pitanje o Kosovu. Prošle godine ste u intervjuu Glasu Amerike izjavili da niste sigurni da je Kurti još uvek partner Amerike. Šta danas mislite o tome?
Ukazao bih vam na dve stvari koje je Gabrijel Eskobar rekao na istu temu. Definitivno postoje ozbiljni problemi u komunikaciji koji se moraju rešiti. Što se tiče pojedinosti, pročitajte šta je o tome izjavio Eskobar, mislim da je bio prilično jasan.
Znate da naš put ka EU zavisi od normalizacije odnosa između Beograda i Prištine. Šta je prvo što moramo da uradimo kako bismo zaustavili taj negativni ciklus?
Prva stvar je da se poštuju dijalog i već postignuti dogovori. Jedan od njih je sporazum iz Ohrida. Kada Lajčak kaže je sporazum punovažan, to znači da je punovažan. Smatram da ne treba nastojati da se menja način na koji se izražava punovažnost tog sporazuma. Kada neko ne želi nešto da uradi, onda se poziva na mehanizme. Mehanizme ne bi trebalo zloupotrebljavati. Lajčak je znao šta radi kada je postigao sporazum u Ohridu i mislim da na tom osnovu treba da krenemo napred.
Pročitajte još:
Eskobar nakon sastanka sa Kurtijem: Hitno humanitarno pitanje, PR da bude fleksibilna u utorak
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
