Ekološki problemi nisu prioritet na Kosovu

Ekološka debata
FOTO: Kim

Veliki broj divljih deponija, upotreba plastičnih kesa, zagađenje vode i vazduha predstavljaju glavne ekološke probleme na Kosovu, složili su se sagovornici debate „Uloga i efikasnost civilnog društva u podizanju svesti o ekološkim pitanjima i izazovima u sprovođenju postojećih ekoloških zakona i propisa“, piše Kim.

Krajem prošle godine u Solunu je održan Forum Ujedinjenih nacija za izgradnju poverenja na Kosovu, podršku zajedništvu za bolju budućnost u organizaciji UNMIK-a. Zaštita životne sredine bila je jedna od tema.

„To je bila jedinstvena prilika da se svi ljudi iz različitih zajednica koji žive na Kosovu nađu. Mislim da je naša grupa pokazala jednu od najboljih komunikacija tog foruma. Ono što je dobro uspeli smo da napravimo peticiju, da se i dalje živi da se i dalje sastajemo i nalazimo“, rekla je Miljana Dunđerin, direktorica privatnog kulturnog centra „Akvarijus“ u Severnoj Mitrovici koja je učestvovala na forumu.

Nedovoljna upotreba zakona o ekologiji

Zakonski okviri na Kosovu koji se odnose na životnu sredinu su dobro razvijeni i usklađeni sa evropskim standardima. Ali je u praksi sutuacija drugačija:

„Imamo savršene zakone, koji nisu u primeni baš onako kako stoje. Jedini zadatak koji je ostao aktivistima za borbu za ekologiju i zaštitu životne sredine jeste ta prevencija i da unapred pripremimo moguć teren koji će biti bolji za budućnost generacije“, navela je Dunđerin.

Direktor NVO “Let’s Do It Kosovo”, Ljuan Hasanaj naveo je da „živimo u zemlji gde se ne sprovode zakoni i strategije“.

„Zakonodavstvo je donekle dobro, harmonizovano sa direktivama Evropske unije, ali kada se radi o sprovođenju mi uvek nailazimo na probleme i tu zastajemo. Postoje institucije koje imaju za sprovođenje zakonski okvir koji su sami sačinili“, objasnio je on.

Teodora Andreeva, menadžerka programa Kancelarije Evropske unije na Kosovu iz oblasti životne sredine i klimatskih promena istakla je da ekološko pitanje nije prioritet za Vladu.

„Iako imamo perfektno zakonodavstvo na papiru, to u stvari ne donosi nikakav rezultat za stanovništvo. Što se tiče sektora ekologije, postoji dobro zakonodavstvo, postoji puno dobrih strategija, ali što se tiče sprovođenja, veoma su u ranom nivou. Što se tiče vladavine prava, tu postoji problem u celini, gde kada dođe do sprovođenja i kažnjavanja, tu su vlasti veoma ograničene““, kazala je ona.

Smanjiti upotrebu plastičnih kesa

Prema mišljenju Andreeve jedna od dobrih inicijativa na Kosovu jeste smanjenje upotrebe plastičnih kesa.

„Organizacija je urađena, ali kada je počelo sprovođenje, nije bilo dovoljno javne svesti da bi ljudi shvatili da je ovo jedna mera koja ima za cilj da se smanji upotreba plastičnih kesa i koja treba da ima pozitivni uticaj na naše ponašanje. To nije ograničenje za prodavnice i proizvođače, iz te perspektive treba da se dizajnira takav predmet“, rekla je Andreeva.

Direktorica privatnog kulturnog centra „Akvarijus“ pomenula je problem divljih deponija koje se nalaze na celoj teritoriji Kosova.

„Mogu slobodno da kažem da su nam i gradovi male deponije. Ljudi prosto ne shvataju da svaka deponija koja postoji u našem okruženju je neka vrsta zloćudnog tumora za budućnost, koja će jednog dana postati kancer i uništiti mnoge stvari“, rekla je Dunđerin.

Podizanje svesti kod građana

Jedan od glavnih problema jeste nedovoljno svesti kod građana po pitanju životne sredine.

„Da bismo podigli svest potrebna je edukacija, ona je najjača kada je u formalnom obrazovanju. Onog momenta kada bi se u školske klupe uvela ta dodatna edukacija, ona bi jednostavno imala bolji uticaj za budućnost. To je do sada jedan od najboljih pokazatelja u celom svetu kao najbolji primer u praksi“, objasnila je Miljana Dunđerin.

Ljuan Hasanaj je mišljenja da građani znaju važnost čistoće, ali da je glavni problem ponašanje u javnosti.

„Mislim da tu treba da podignemo svest ljudima, da oni shvate da je i javni posed njihov. Potrebno je da javne institucije počnu da se ozbiljno bave javnim posedom, da ne tretiramo javni posed, posebno u urbanom delu da se samo gradi. Mi smo svedoci kakav urbanistički haos imamo u većini gradova a malo zelenila“, rekao je Hasanaj.

Na pitanje novinarke Kim radija da li je Kancelarija Evropske unije na Kosovu iz oblasti životne sredine i klimatskih promena upoznata sa problemom reke Gračanke i jalovišta iz rudnika Kišnica, Teodora Andreeva je navela da oni nisu „Evropska policija“.

„Mi smo ovde da pratimo razvoje sektora i mi smo spremni da radimo zajedno sa institucijama i sa organizacijama civilnog društva. Mi nemamo nekakvu mogućnost da direktno pristupimo ili uradimo nešto“, odgovorila je ona.

Kim



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.