Još jedan neuspešan dan u Briselu u vezi sa pitanjem dinara, Petković ponovo krivi Prištinu

Danas je u Briselu održan sedmi po redu sastanak o pitanju dinara, s ciljem pronalaska rešenja za finansiranje Srba na Kosovu iz centralne Srbije, nakon uvođenja uredbe Centralne banke Kosova, kojom je dinar izbačen iz platnog prometa. Kao i nakon prethodnih susreta, direktor Kancelarije za KiM je i danas izašao sa navodima da rešenje nije pronađeno, a da je krivac Priština.

„Dug i mučan dan u Briselu, više od 9 sati razgovora o pitanju dinara i uredbi CBK“, poručio je nakon završenog susreta šef srpskog pregovaračkog tima.

Za Beograd je ponovo kazao da je bio konstruktivna strana, dok je, ujedno ponovo kao krivca definisao Prištinu.

„Oni sve živo odbijaju“

„Iako je naša strana bila ponovo konstruktivna, reč je o sedmom sastanku, iako smo izašli sa novim predlozima, pokazali da želimo dogovor, izašli sa šest novih konstruktivnih predloga, Priština je sve odbila“, kazao je Petković medijima u Briselu.

Kaže i da je prištinski pregovarač, Besnik Bisljimi, ocenio kao trivijalna tri pitanja koja je, navodi Petković, Lajčak predložio, s ciljem usaglašavanja kako bi se krenulo dalje.

„A onda kada smo mi ponudili sa naše strane, da rešenje budu modeli koje smo mi primenjivali u prethodnim sporazumima, i to je gospodin Bisljimi odbio. Oni sve živo odbijaju, ni oko čega ne žele da se dogovore. Oni nama nude i manje u odnosu na ono što je dogovoreno i ono što je njihov legalni sistem dopustio kada govorimo za prostor Kosova i Metohije i privremene institucije samouprave“, dodao je Petković.

Oni nama u dijalogu žele da ponude i manje u odnosu na ono što njihovi propisi dopuštaju

A kada srpska delegacija upita Lajčaka „na koji način ćemo da razgovaramo ako Priština ne želi da se dogovara, prihvati modele koji su već usvojeni u dijalogu“:

„Gospodin Lajčak jednostavno sleže ramenima“, dodaje Petković.

Poručuje da će se videti kako dalje, ali i kaže da je suština u tome da Beograd neće odustati i biti strana koja zatvara vrata.

„Borićemo se za naš narod na KiM, za svakog našeg čoveka – da može da prima i plate i penzije i socijalna davanja i za naše institucije, jer pre svega moramo da obezbedimo sigurnu bodućnost za naš narod na KiM“, naveo je Petković.

Naglašava da se Beograd zalaže za pronalazak rešenja „jer je odgovoran“.

„Što se nas tiče, ostaćemo koliko god je potrebno u Briselu, doći ćemo na koliko god je potrebno sastanaka, ali rešenje ćemo da tražimo, jer bez tih rešenja samo je teže i teže, pre svega Srbima na KiM“, naveo je Petković.

A ta rešenja moraju da pomognu Srbima na Kosovu, da nisu suprotna nacionalnim interesima Srbije:

„Ali da omogućavaju kompromisno rešenje, da naši ljudi ostanu i opstanu na KiM“, poručio je Petković.

Naglašava da je upravo to cilj Beograda – da Srbi ostanu na Kosovu, međutim, kako kaže,

„Kurti jednostranim potezima nastoji da protera srpski narod“.

Petković očekuje poziv Lajčaka za nastavak pregovora:

„Kada će to biti, to je sada na Lajčaku. Mi ćemo svakako pripremiti dodatne komentare i uraditi naš zadatak, kao što to činimo svaki put“, naveo je Petković.

Petković o predlogu: Priština odbija da se licencira srpska komercijalna banka

Upitan o predlozima Lajčaka za rešavanje pitanja dinara, odnosno „zašto su neprihvatljivi“ za Beograd, Petković poručuje da je zapravo druga strana ta koja odbija ideje Evropske unije.

„Lajčak je izašao sa tri predloga, ideja EU. Ne radi se o tome da li je nama nešto prihvatljivo ili ne, već se radi o tome da li postoji politička volja sa druge, prištinske strane da se dogovorimo“.

Petković je ujedno u formi pitanja kazao da se u predlogu za rešavanje ovog problema nalaže da srpska komercijalna banka dobije licencu na Kosovu.

„Ako u tom predlogu stoji da treba da se formira novi entitet, ako u predlogu stoji da treba Poštanska štedionica ili neka srpska komercijalna banka da dobije licencu, ako u tom predlogu stoji da Srbi svi imaju pravo da dobijaju svoje plate i penzije i podižu ih na KiM, pa nije onda tačno da smo mi to odbili, nego to odbija druga strana, to morate da pitate Bisljimija, zbog čega neće da dozvoli da Srbi primaju svoje plate i penzije i socijalna davanja kao što su primali do početka godine“, naveo je Petković.

Petković poručuje na kraju da je odnos Beograda ocenjen kao konstruktivan.

Sve do večerašnjeg oglašavanja srpskog pregovarača, a potom i prištinskog, te EU, nije bilo zvaničnih informacija o tome šta se dešava u Briselu.

O obraćanju prištinskog pregovarača i navoda EU nakon današnjeg sastanka čitajte u posebnim vestima:

Bisljimi nakon Brisela: Beograd ne zanima pronalazak rešenja, nema logike da se ponovo sastajemo

EU sa zaključkom nakon poslednjeg sastanka o dinaru: Nema spremnosti strana da se pronađe kompromis

Mediji su izvestili da je trilaterala počela oko 10.00 časova, odnosno da su se tada sastali glavni pregovarači Petar Petković, Besnik Bisljimi i izaslanik EU za dijalog, Miroslav Lajčak.

Sedam sati kasnije, takođe su mediji izvestili da je završen trilateralni susret o pitanju dinara, te da ga je obeležilo više pauza.

Potom su, kako je javila prištinska Koha, održavani „dodatni sastanci“.

Pitanje primene Uredbe Centralne banke Kosova, odnosno njenog uticaja na srpsku zajednicu na Kosovu koja u većem delu zavisi od primanja iz Srbije, postalo je deo dijaloga u Briselu početkom ove godine, iako se Priština tome protivila.

Dve strane su u proteklom periodu održale šest sastanaka, odnosno sedam, računajući i današnji.

Svi oni su završeni na isti način – sa uzajamnim optuživanjem, bez konkretnog rešenja, dok je Evropska unija u dva navrata izlazila sa svojim predlozima za rešenje načina finansiranja srpske zajednice.

Pre održavanja današnjeg sastanka portparol EU, Peter Stano, preneo je očekivanja Evropske unije – da ovaj susret u Briselu o pitanju dinara bude i poslednji.

„Siguran sam da se sporazum može postići, ali to će zahtevati fleksibilnost i kompromis obe strane“, poručio je uoči današnjeg sastanka izaslanik za dijalog, Miroslav Lajčak.

O Uredbi

Centralna banka Kosova je još krajem prošle godine donela Uredbu sa nizom pravila koja se, između ostalog, tiču regulisanja pitanja valuta na Kosovu, odnosno kojom se predviđa da je jedina dozvoljena valuta na Kosovu evro.

Iako nije ni spomenuto u samom tekstu Uredbe, svima je ubrzo postalo jasno da, nakon stupanja na snagu, srpski dinar neće moći da se koristi u platnom prometu, odnosno da će se oni koji ga koriste za plaćanje tretirati kao prekršioci zakona.

Ova uredba trebalo je da stupi na snagu 1. februara, ali je nakon kritika međunarodne zajednice uveden prelazni period za sve one koji posluju sa dinarima.

Prištinu je Zapad kritikovao pre svega zbog načina donošenja odluke i kratkog roka za početak primene, izražavajući zabrinutost zbog uticaja Uredbe na rad srpskih škola, bolnica, ali i na same građane koji rade u institucijama pri srpskom sistemu, odnosno dobijaju primanja iz Srbije.

Prelazni period za prilagođavanja na Uredbu Centralne Banke Kosova je, međutim, završen krajem prošle nedelje, te je sada dinar, formalno gledano, izbačen iz platnog prometa na Kosovu. Ova valuta se, međutim i dalje koristi na Severu Kosova za gotovinsko plaćanje.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.