Na današnji dan 2022. godine Rusija je pokrenula invaziju na Ukrajinu. Dve godine kasnije naznaka da će do mirovnih pregovora doći i dalje nema. Ono što je obeležilo ovaj period, prema rečima analitičara, su dve potpuno različite godine rata, a kako će teći nastavak sukoba zavisiće, navode, od nekoliko faktora.
Tog 24. februara 2022. godine ruski predsednik Vladimir Putin u televizijskom obraćanju je najavio početak „specijalne vojne operacije“ u ukrajinskoj oblasti Donbas. Sa druge strane, Volodimir Zelenski poručio je da će se Ukrajina braniti.
Dve godine kasnije obojica lidera su na istim pozicijama, a kraj rata, čini se, nije ni na vidiku.
Uživo obraćanje Ursule fon der Lajen i Volodimira Zelenskog na dvogodišnjicu invazije
We pay tribute to the Ukrainian heroes who held back the invaders two years ago at Hostomel airport.
The Russians may have destroyed the world’s biggest plane, but they couldn’t destroy your European dream.
Today the dream lives on ↓ https://t.co/j1brEgdwv7
— Ursula von der Leyen (@vonderleyen) February 24, 2024
Ono što je obeležilo sukob u Ukrajini, prema rečima analitičara, su dve potpuno različite godine rata.
Prema oceni istoričara Aleksandra Životića, dve godine rata po svim karakteristikama predstavljaju potpuno odvojene faze.
„Ne zato što je to prosto hronološka podela, već zato što je prvu godinu rata obeležila mnogo veća intenzivnost samog sukoba, a mnogo značajnije međunarodne aktivnosti, dok je druga godina rata dovela do određene stabilizacije na samom frontu, usmerila međunarodne aktivnosti u nekim drugim pravcima i mnogo toga dovela pod znak pitanja“, navodi Životić za portal N1.
U drugoj godini rata pomeranja na linijama frontova su, kako dodaje, vrlo malog karaktera, ali uz ogromne gubitke i na jednoj i na drugoj strani.
„Ako to uporedite sa prethodnom godinom koju je obeležio prvo ruski napad i napredovanje prema Kijevu i na jugu, zatim povlačenje kod Kijeva, pa ukrajinsku ofanzivu u Harkovskoj oblasti gde je pod ukrajinsku kontrolu vraćena zaista velika teritorija, pa rusko povlačenje sa Hersona, odnosno na levu obalu Dnjepra, vidite koliko su to bile zamašnije operacije sa mnogo vidljivijim i bržim rezultatima. Sada je jasno da je rat ušao u jednu statičniju fazu da je te, već formirane frontove, veoma teško probiti i sa jedne i sa druge strane, osim delimično uz koncentraciju ogromnog broja ljudi i ogromne gubitke i sve masovniju upotrebu različitih vidova bespilotnih letilica što je sasvim razumljivo iz više razloga. Jedan je pre svega tehnički i tehnološki, drugi je što ih je mnogo jednostavnije upotrebljavati, mnogo su jeftiniji od vrlo skupe artljerijske municije koje je sve manje i na jednoj i na drugoj strani. Treća stvar je da je to način da se izbegnu ljudski gubici“, objašnjava istoričar.
Sličnog stava je i vojni analitičar Vlado Radulović. On za N1 kaže su prvu godinu najvećem delom obeležili „jako veliki gubici sa ruske strane, potpuno nejasni potezi ruskih oružanih snaga na terenu, veliki gubici u komandnom kadru, čak veliki broj generala koji je stradao na frontu“.
„Sve to je stvaralo prilično čudnu sliku kad je reč o oružanim snagama Ruske Federacije i završilo se uspešnim ofanzivama ukrajinskih snaga koje su oslobodile značajan deo te teritorije i čak sa određenih prostora, pre svega mislim na severni, severoistočni potez odakle su se ruske snage u potpunosti povukle“, navodi on.
Sa druge strane, prema njegovim rečima, situacija se u 2023. godini značajno promenila, te da su za razliku od prve godine u drugoj godini mnogo više na terenu pokazale ruske oružane snage negoli ukrajinske.
„U drugoj godini, pak, čini se da su Rusi uspeli da izađu iz svih tih svojih pogrešnih poteza na terenu, ili pogrešnih informacija koje su imali, jer su se po svemu sudeći olako spremali da paradiraju Kijevom, nisu očekivali da će se suočiti sa snažnim otporom Ukrajinaca. Ukrajinci su počeli da trpe velike gubitke, nismo imali prilike da vidimo ukrajinske ofanzive koje bi rezultirale oslobađanjem nekih većih delova ukrajinske teritorije i sa druge strane došlo je do značajnog udara na ukrajinske oružane snage, a to je pre svega pad Soledara, ali i pad Bahmuta kao kruna. Ova dva mesta, a pre svega, pad Bahmuta u maju 2023. pokazao je da će Rusija itekako zakomplikovati situaciju na terenu“, objašnjava on.
Dodaje i da su tokom leta Ukrajinci ponovo pokušali da sprovedu ofanzivu i oslobode jedan značajniji deo svoje teritorije, ali da je ona dala gotovo nikakve rezultate.
„Pokušalo se i oko Bahmuta i u najvećem formatu pokušaj proboja Surovikinove linije na potezu Zaporoške oblasti, delom i Hersonske oblasti, međutim ta ofanziva je doživela krah“, rekao je vojni analitičar.
Ukrajini ni u 2024. godini ne ide dobro na borbenim linijama. Tako je ruska vojska zauzela Avdejevku i pokušava da probije ukrajinsku odbranu na još nekoliko tačaka. Ipak linije fronta su već duži period bez većih promena.
Da li je završetak sukoba moguć?
Uprkos uspesima na frontu, ili baš zbog toga, od Putina se ponovo može čuti da je Rusija spremna na okončanje sukoba u Ukrajini.
Ipak, sagovornici N1 saglasni su da vidljivijih naznaka brzog kraja rata nema.
„Iako postoje određene naznake da ruska strana želi da inicira pregovore, oni to žele pod svojim uslovima, ali ti uslovi koji se pominju su opet neprihvatljivi za Kijev i za njegove zapadne saveznike“, kaže Životić.
Stav Radulovića je da je jako teško dati bilo kakav konkretan odgovor na pitanje da li može doći do nekog primirja zato što, kako objašnjava, postoje dve apsolutno suprotstavljene strane po pitanju bilo kakvog mogućeg primirja.
„Ukrajinci kažu da će osloboditi svaki pedalj svoje teritorije, ranije se toj rečenici dodavala i rečenica ‘uključujući i Krim’, sada mi se čini da se Krim više ne pominje toliko, dok sa druge strane Rusija zauzima stav da je četiri oblasti koje je ona pripojila, da su to oblasti koje su prepoznate u njenom ustavu i da je to teritorija Ruske Federacije“, kaže Radulović.
Kada imate takvu situaciju, kako navodi, ne zna se oko čega bi se pregovaralo.
„Da li bi sada aktivna linija fronta bila uslovno rečeno linija razgraničenja ili ne, da li je to prihvatljivo za Ukrajince, posle svega dešavalo? Iz ove prespektive se čini nerealno da neko odluči da sedne i pregovara o miru, sa druge strane ne bi me začudilo da preko noći dođe do nekih promena jer svaki rat pa i ovaj kao što se vodi na frontu, vodi se i za nekim stolovima i kroz istoriju se dešavalo da se i strašni sukobi okončaju nakon nekog sastanka, s tim što treba imati u vidu da, u potencijalnom scenariju oko razmatranja situacija i opcija, i jedna i druga strana teže da zauzmu što bolje pregovaračke pozicije. Kad to imate onda možete da diktirate situaciju“, kaže Radulović.
Nastavak rata neminovnost?
Nastavak rata stoga se čini kao neminovnost, a nekoliko faktora imaće presudan uticaj na to, smatraju analitičari.
Za Životića to su, pre svega, volja i jedne i druge strane da nastave rat.
„Na ruskoj strani je ključna volja i odlučnost Kremlja da se nastavi pravcem kojim su krenuli. Sa druge strane, kada je Kijev u pitanju tu je pre svega volja da se nastavi sa otporom ali su u pitanju i raspoloživi resursi koji itekako zavise od odlučnosti i volje zapadnih saveznika. Za Ukrajinu je međunarodna pomoć od ključne važnosti“, kaže Životić.
I prema mišljenju Radulovića za Rusiju će od ključne važnosti biti njihovi planovi, dok će za Ukrajinu to biti resursi.
„Za Rusiju će biti važno to šta oni zaista žele i dokle i kuda žele da idu. Kada govorimo o Ukrajincima, tu jedna reč opisuju sve, a to su resursi – ljudski resursi, resursi u materijalu, naoružanju i vojnoj opremi. Ukrajina se nalazi u, možda, i najtežoj situaciji do sada od početka rata, nedostaje joj munucije, naoružanja, ljudstva… Sve ovo već dugo traje i za razliku od Rusije koja, iako ima problema, nema ih u toj meri. Tako da će za Ukrajinu najveći izazov biti to da nastavi da održava kontinuitet sa svojim saveznicima u smislu dobijanja dalje podrške i pomoći i da sa druge strane vidi kako će se novo ukrajinsko vojno rukovodstvo snaći“, zaključuje Radulović.
Toga su, kako se čini, svesni i na Zapadu, odakle ne prestaju da stižu poruke da neće okrenuti leđa Ukrajini.
Tako poslednjih dana stižu i poruke iz Francuske gde je ministar odbrane Sebastijen Lekorni rekao da će Ukrajini poslati dronove-kamikaze, dok je Danska odlučila da isporuči Kijevu svu artiljerijsku municiju iz svojih zaliha.
I američki predsednik Džozef Bajden ponovo je pozvao republikance u Donjem domu Kongresa da odobre pomoć za Ukrajinu i upozorio da protivljenje zakonskom predlogu koji je usvojen u Senatu „ide naruku ruskom predsedniku Vladimiru Putinu“ i poručio ukrajinskom kolegi da je uveren da će Ukrajini biti odobrena američka vojna pomoć od 60 milijardi dolara.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
