Piše: Dragutin Nenezić
Kako je rešenje za Ukrajinu još relativno daleko, možemo pretpostaviti da se Tramp neće (opet) baviti Kosovom, barem do trenutka kada pregovori o Ukrajini (opet) propadnu. Imajući to u vidu, te kako SAD na Kosovu još uvek nemaju ambasadora (što se možda može pripisati i trenutnom stanju američke diplomatije, ako ne prioritetima američke spoljne politike), možemo pretpostaviti i da je stanje na Kosovu zapravo takvo da SAD ne želi da bilo šta menja – odnosno da se radi o prećutnoj implementaciji francusko-nemačkog/evropskog sporazuma, što se u poslednje vreme može čuti u našoj javnosti.
Polazeći od toga, u ovom tekstu ću se fokusirati na tu pretpostavku, čime će ovaj serijal biti privremeno okončan – bar do trenutka kad u Ukrajini budu ozvaničene teritorijalne promene, što će sigurno imati posledice i na Kosovo.
Dakle, kako izgleda implementacija dogovorenog? Ko prati KoSSev, sigurno je upoznat sa militarizacijom Severa, hapšenjima, skandaloznim sudskim procesima, napadima na žene i devojke, pojačanim radom inspekcija, iznenadnoj borbi protiv divlje gradnje, iseljenjima, raznim drugim provokacijama i, najskorije, simboličkim prefarbavanjem grafita… sve navedeno monoetnički usmereno – protiv Srba.
Zapravo, u svakoj od pojavnih formi, radi se o rastućoj institucionalizaciji nekakve srpske krivice, do granice toga da su krivi što i postoje na određenom prostoru, a usmerenoj na potpuno brisanje Srba iz temelja Kosova kakvo je politički zapad koncipirao od 1999. do 2008.
Tako će se, za početak, dve Mitrovice povezati mostovima, pošto su već povezane sporazumima, a u perspektivi će se možda i ujediniti, kao što će možda i zagarantovana mesta za srpske poslanike biti izbačena iz kosovskog ustava. Sve to pod fasadom vladavine prava, koja u Kurtijevom tumačenju, opet monoetničkom – samo sa suprotnim smerom delovanja – podrazumeva tendere koje dobija isključivo jedna firma, izgradnju mostova bez odgovarajuće dokumentacije itd.
U okvirima briselskih dogovora, i u još uvek aktuelnog kosovskog ustava, najviše što Srbi na takvom Kosovu mogu dobiti je povratak na vlast u opštinama na Severu, nekakva ZSO, i bolje regulisan status SPC.
Ipak, Priština se pobrinula da ni to ne ide tako glatko – ZSO je, primera radi, obesmišljena donošenjem Zakona o upravnom preispitivanju opštinskih akata (koji je usvojen u decembru bez da ga je iko primetio, osim jednog mog prijatelja), dok je povratak Srba na vlast u opštinama na Severu (za koji se nadam da će se desiti, uprkos očekivanim opstrukcijama) balansiran promenom demografske strukture južnih opština poput Novog Brda ili Gračanice.
Dodatno, Priština svojim delovanjem utiče i na razrešenje nesaglasnosti u kosovskoj politici Beograda, koja istovremeno sadrži i Rezoluciju 1244, i srpske institucije, i integraciju u kosovske institucije, i sve sporazume od briselskog, preko francusko-nemačkog do konačnog, koji treba da se zaključi pre ulaska u EU.
Tako su, pošto su srpske institucije u najvećem delu proterane protivustavnim ukidanjem dinara, te pošto se zaposleni u srpskim institucijama i fizički proteruju sa Kosova, i kandidati Srpske liste redom smenjeni iz srpskih privremenih organa, kako bi mogli da budu kandidati na kosovskim izborima.
Drugim rečima, u toku je potpuno rastakanje ostataka srpskog suvereniteta na Kosovu, i to unutar samog Kosova, ali i sa određenim prelivanjem van Kosova, u vidu institucija izmeštenih s one strane administrativnih prelaza, spomenutim smenama u privremenim organima itd. Paralelno s tim, u toku je i postepeno osvajanje Severa, i fizički i institucionalno (sad već do nivoa javnih preduzeća) i simbolički, kao i menjanje demografske strukture Juga.
To je zapravo terminalna faza formiranja nove kosovske politike, koja je sakrivena iza smokvinog lista Rezolucije 1244 (na koju se više niko od državnih organa ni ne poziva), i koja je suštinski utemeljena u nizu sporazuma od briselskog do francusko-nemačkog, a koju Beograd aktivno sprovodi od 2012. godine, sada uglavnom nečinjenjem i ćutanjem.
Pitanje je samo da li će i kada taj smokvin list otpasti, što može da zavisi, između ostalog, i od ishoda pregovora o Ukrajini. I za to takođe čekamo Trampa, mada njegov duh uveliko već lebdi nad ovakvim Kosovom, barem od kako je zaustavio podelu 2018, i „zaustavio rat“ koliko pre par meseci…
Svi navodi iznešeni u ovom tekstu su lični stav autora i ne odražavaju nužno stavove redakcije. KoSSev nije autor teksta.
Kosovo po meri Trampa (2. deo): o mirovnim i drugim sporazumima
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
: Politika prećut(a)nog){kind=link}