Oko 4,000 ljudi posetilo je manastir Visoki Dečani koji danas proslavlja ktitorsku slavu – Svetog kralja Stefana Dečanskog.
Manastir je već danima sa vernim narodom u pripremi ove slave. Uoči praznika, stiglo je i sveštenstvo iz Eparhije, Crne Gore i Hercegovine. Sa obeležavanjem se još sinoć krenulo prazničnim bdenjem. Veliki broj vernika prisustvovao je službi, a taj broj se znatno uvećao ovog jutra.
Liturgiju su služili Mitropoilt Raško-prizrenski Teodosije sa Mitropolitom Dimitrijem Zahumsko-hercegovačkim, Episkopom Ilarionom – vikarom Patrijarha Srpskog Porfirija i Episkopom Jovanom – vikarom Episkopa Grigorija.
Veći broj autobusa iz više krajeva Srbije i regiona parkirao se danas ispred samog manastira koji obežbeđuju pripadnici KFOR-a iz Italije, Severne Makedonije i Hrvatske.
Kako smo se i sami uverili, obeležavanju slave prisustvovalo je oko 4,000 ljudi. Deo njih je bio u hramu, a deo van, jer iako je reč o velikom zdanju, crkva nije imala dovoljno kapaciteta da primi ogroman broj ljudi koji je došao.
Uprkos niskim temperaturama, raspoloženje i svečana atmosfera dominiraju i u prostranom dvorištu manastirskog kompleksa.
„Kao da ga je neko iz raja spustio ovde“
Tamo smo sreli Nevenu Veselinović iz Beograda. Iako je prethodno obilazila Visoke Dečane, ovo je prvi put da je prisustvovala obeležavanju ktitorske slave.
„Volim Kosovo i Metohiju, dolazim redovno, osećam se ovde kao u svojoj kući, a posebno mi prija da dođem na liturgiju u Visoke Dečane“, rekla je za KoSSev.
Dvojica njenih sugrađana kažu nam da su na pokloničkom putovanju, u sklopu kog su danas posetili i ovaj manastir.
„Došli smo da se poklonimo našim svetinjama. U petak smo krenuli, bili smo u Gračanici, na Gazimestanu, bili smo do Prizrena, posetili Gornju Brnjicu, Veliku Hoču“, poručuju.
Za njih su Visoki Dečani posebni – „kao da ih je neko iz raja spustio ovde“.
„Mislim da je bitno da posećujemo sve naše manastire, naše ljude, jer crkva nije samo građevina, nije materija, već mi tu okolo koji smo došli i da pružimo podršku našem narodu koji je ovde i da oni znaju da smo sa njima“, naveli su.
Tu su i gosti iz Niša koji već godinama obilaze svetinje na Kosovu.
„Možda smo već 4-5 puta bili ovde na sam dan obeležavanja manastira, a nekoliko desetina puta smo ga obišli u ostalim prilikama tokom godine. Obilazimo naše najveće svetinje i čak smo ih sve obišli na Severu Kosmeta“, kazao je Stevan za KoSSev.
Visoki Dečani posebni su za Nišlije zbog duge tradicije manastira, velikih fresaka, ikona.
View this post on Instagram
„Smatramo ga našim – obilazimo svoju kuću“
Stefan Crnogorčević iz Zete, kaže da su Visoki Dečani za njega dom.
„Zato što smatramo da je to naše, da je Kosovo naše isto kao i drugi delovi Srbije – da je sve to naša zemlja. Nove granice su tu, ove nove državne granice, poštujem ih naravno, ali smatram da je to naše i da obilazimo našu kuću. Kao što čovek može da ima stan u Budvi i Beogradu i da ih smatra njegovim, tako i mi ove manastire smatramo našim – da dođemo da ih posećujemo“, rekao je.
Nevena i Miloš Vuletić iz Kosovske Mitrovice, posetili su Visoke Dečane kako bi osim slave, obeležili još jedan za njih bitan datum.
„Došli smo danas jer smo na ovaj dan ja i on krenuli u zajednički život. Tako da obeležavamo našu dvogodišnjicu“, rekla je Nevena za KoSSev, dodajući ujedno da su Visoki Dečani jedan od najlepših manastira.
„Treba da se posećuje, neguje, da se pruža ljubav, poštovanje, jer je to prevelika svetinja i za mene ima veliki značaj, pogotovu što sam baš na ovaj dan upoznala ljubav svog života“, dodala je.
Drevni Visoki Dečani su jedan od najznačajnijih manastira Srpske Pravoslavne Crkve. Zadužbina su kralja Stefana Dečanskog i cara Stefana Dušana iz ranog 14. veka. Uz Gračanicu i Pećku Patrijaršiju, te crkvu Bogorodica Ljeviška, na Uneskovoj listi svetske baštine nalaze se od 2004. godine, a od 2006. su i na listi svetske baštine u opasnosti. Manastir je 2021. uvršten na listu 7 najugroženijih evropskih spomenika kulture.
Visoki Dečani sutra proslavljaju ktitorsku slavu, očekuju preko 3,000 gostiju
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
