Saga hotela Grand – kako je došlo do toga da Kosovo mora da isplati milione Pacoliju, rok 60 dana

Izvor: Radio Slobodna Evropa (Tekst je izvorno preveden sa albanskog; jučerašnje izdanje)

Gotovo 20 godina nakon neuspelog pokušaja privatizacije hotela Grand u Prištini, kosovska vlada će kompaniji Mabco Construction, koja je početkom januara pobedila na međunarodnoj arbitraži, isplatiti preko 7 miliona evra, piše RSE.

Ova kompanija, u vlasništvu Bedžeta Pacolija (Behgjet Pacollit), poslanika i bivšeg kosovskog predsednika, tvrdi da joj je učinjena nepravda, jer je platila hotelske akcije koje nikada nije dobila. Kosovsko ministarstvo pravde je priznalo da će morati da izvrši ovu uplatu, ali je naglasilo da će „Grand ostati u vlasništvu Kosova“.

Prostrana recepcija, sa malim ormarićima u kojima se nalaze ključevi od sobe, prvi je prizor koji se uočava na ulazu u hotel Grand u Prištini. Međutim, prijem gostiju trenutno nije najčešća aktivnost u ovom objektu u javnom vlasništvu.

Konačno, desno od recepcije često se vide beli listovi sa prezimenima i strelicama koje upućuju na sale u kojima se organizuju prijemi saučešća u slučaju smrti.

Ovo je jedan od načina na koji se danas koriste sale hotela, koji je 70-ih godina slovio kao jedan od najvećih hotela u bivšoj Jugoslaviji.

U Grandu se nalazi i nekoliko privrednih i nevladinih organizacija koje posluju u prostorima ovog objekta površine oko 32.000 kvadratnih metara.

Izgrađen 1978. godine, hotel ima ukupno 350 soba, ali prema nedavnim izjavama rukovodstva u medijima, trenutno je u funkciji samo oko 150 njih, uz naplatu od oko 20 evra po noći.

Njegovo prisustvo na mrežama gotovo da i ne postoji, uključujući na međunarodnim platformama za putovanja kao što je Booking, dok zvanična veb stranica hotela nije u funkciji.

Kako je počela i zašto je propala privatizacija hotela?

Hotel Grand je od izgradnje bio u društvenom vlasništvu, namenjen smeštaju i gastronomiji.

Nakon raspada Jugoslavije i rata na Kosovu 1999. godine, Grand je prešao u vlasništvo Kosovske poverilačke agencije (AKM).

Ova agencija je, nakon samoproglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine, postala ono što se sada zove Kosovska agencija za privatizaciju (KAP), koja se bavi privatizacijom državnih preduzeća.

U to vreme, 2005. godine, KAP je započela proces privatizacije hotela Grand, metodom poznatom kao „Spin Off Special“, prema kojoj kupac nije imao pravo da menja funkciju preduzeća.

2006. godine, nakon okončanja nadmetanja, za pobednika je proglašen Zeljćif Beriša (Zelqif Berisha), vlasnik kompanije Unio Commerce.

Prema ugovoru, Beriša bi u zamenu za Grandove akcije platio preko 8 miliona evra.

Ugovor je predviđao da kupac ovog hotela u roku od dve godine uloži oko 20 miliona evra i zaposli više od 400 radnika.

Nakon što je utvrdila da planirane investicije nisu realizovane, 2012. godine, institucija, koja je već bila poznata kao KAP, odlučila je da vrati akcije Granda, oduzimajući vlasništvo Beriši.

Iako se žalio na mnogim sudskim instancama, sve do Ustavnog suda, Beriša nikada nije uspeo da vrati akcije Granda.

Radio Slobodna Evropa je pokušao da dobije komentare od Beriše u vezi sa ovim pitanjem, ali on je bio nedostupan u vreme objavljivanja ovog članka.

Kako je kompanija Bedžeta Pacolija bila umešana u ovu priču?

U celoj proceduri kupovine Granda, Zelćif Beriša i njegova kompanija su zvanično navedeni kao jedini kupci.

Međutim, tada su i kompanija Bedžeta Pacolija, Mabco Construction, registrovana u Švajcarskoj, kao i drugi kosovski biznismen Remzi Ejupi, sa svojom firmom Eurokoha Reisen, takođe postali konkurenti za akcije Granda.

Ova dvojica su, prema izjavama za javnost i kasnijim sudskim postupcima, tvrdili da su postigli dogovor sa Berišom da sufinansiraju kupovinu Granda.

Prema ovom sporazumu, Beriša bi imao 40 odsto akcija, dok bi Mabco preuzeo 40 odsto, a ostalih 20 odsto bi pripalo „Eurokohi“.

Mabco je tvrdio da je za kupovinu Granda izvršio transfer od 4 miliona evra, novca koji je prikupila KAP.

Međutim, KAP nikada nije priznala suvlasništvo drugih kompanija i nije formalizovano tokom procesa, uprkos činjenici da su druge dve kompanije vodile slučaj legalno na više sudskih instanci.

Predstavnici Zeljćifa Beriše su takođe rekli da je njegova kompanija investirala u Grand.

Slučaj je ostao na čekanju do 2017. godine, kada je Mabco Construction podneo žalbu Međunarodnom centru za rešavanje investicionih sporova (ICSID), međunarodnom arbitražnom sudu u Vašingtonu, zahtevajući da se novac uplaćen kompaniji vrati.

U ovom sudu, Mabco se suočio sa kosovskim ministarstvom pravde, koje je zastupalo državu u ovom postupku.

Pacoli je 4. januara objavio u objavi na Fejsbuku da je sud presudio u korist njegove kompanije.

„Odluka međunarodne arbitraže je obaveza Vlade da vrati iznos koji je Mabco uplatio 2006. godine na državni račun“, napisao je Pacoli.

Iako odluku nisu objavili, na sajtu ICSID-a se nalazi da je odluka o slučaju Mabco protiv države Kosovo doneta 3. januara.

Da je odluka doneta na Fejsbuku je potvrdila i ministarka pravde, Aljbuljena Hadžiju (Albulena Haxhiu), koja je priznala da su primorani da uplate Mabco-u, ali da kompanija neće dobiti akcije Granda.

„Ne dozvoljavamo nikome vlasništvo nad javnom imovinom. Dakle, Grand pripada Kosovu i njegovim građanima“, napisala je ona 4. januara.

Koliko će Vlada platiti i kada?

Prema rečima advokata kompanije Mabco Škumbina Aslanija (Shkumbin Asllani), iznos koji Kosovo duguje kompaniji je oko 7 miliona evra.

On objašnjava da ovaj iznos uključuje 4 miliona evra koje je Mabco platio 2006. godine, kao i procenjenu kamati i proceduralne troškove.

Takođe, prema njegovim rečima, rešenje je odmah izvršno.

„Vlada Kosova ima rok od 60 dana da izvrši isplatu. Ako to ne urade, počinje tok kamata, nakon objavljivanja odluke, što znači da se na sumu od 7 miliona dodaju dodatne kamate“, kazao je za RSE.

Prema Aslaniju, Remzi Ejupi i njegova kompanija nisu bili strane u ovom procesu, koji je kompanija Mabco vodila kao jedina.

Kosovska vlada, odnosno Ministarstvo pravde, nije odgovorilo na pitanja RSE u vezi iznosa koji treba da bude uplaćen, niti da li se na odluku može uputiti žalba.

Ni Remzi Ejupi nije bio dostupan da da komentar o slučaju, tvrdi ovaj medij.

Kosovska agencija za privatizaciju i kosovska vlada do sada nisu dali odgovore o konkretnim planovima za hotel u budućnosti.

Pacoli dobio spor protiv Kosova, dobija novac nazad za hotel Grand