Pantina: Oni koji su pobegli od rata na Zapadu nemaju pravo da kažu ‘štitite Mitrovicu’

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden s albanskog; sinoćno izdanje)

Bljendi (Blendi) Hasaj, izvršni direktor Instituta GAP, rekao je da Kosovo ima mnogo privrednika i, sa druge strane, interesovanje dijaspore, ali da nedostaje platforma za povezivanje između njih , piše Koha.

On je istakao da vlada nije uspela da ubedi dijasporu da investira na Kosovu.

„Na osnovu podataka kakve su mogućnosti dijaspore stvorene da investira, onda ne, samo u poslednjih 10 godina, ispada da su 2,5 milijardi investicija dijaspore nekretnine“.

Hasaj je dodao da vlada nije uspela da stvori kanale za privlačenje investicija iz dijaspore.

„Oni su dobro pozicionirani u svim sektorima tamo… na primer izvoz IT usluga, mislim da većina uspešnih firmi imaju veze sa bilo kojim građaninom Kosova koji živi u inostranstvu, koji radi sa velikom kompanijom za programiranje i onda stvara matičnu kompaniju i ovde, ali ne postoji vladin, institucionalni instrument koji bi to lakše kanalisao“.

Pantina: Oni koji su pobegli od rata na Zapadu nemaju pravo da kažu ‘štitite Mitrovicu’

Šćipe (Shqipe) Pantina iz Demokratske lige Kosova izjavila je da oni koji su pobegli od rata na Zapadu sada nemaju pravo da kažu da ‘štitite Mitrovicu’. Dva učesnika panela „Konfront“, Ron Đinovci (Rron Gjinovci) i Besnik Krasnići (Krasniqi), nisu se složili s ovom tvrdnjom.

„Onima koji su otišli sa Kosova pre 80-ih ili 90-ih, klanjam se jer su pobegli od siromaštva i imali su izuzetno težak život. Žrtvovali su mnogo za porodicu. Ako reč žrtva ima smisla, to je za te ljude. Ali nemam poštovanja za one koji su pobegli od rata na Zapadu; nemaju pravo da kažu ‘štitimo Mitrovicu’ i kažu mi da nismo ništa učinili. Oni koji su pobegli u Blaće su bliži Drenici“, kazala je.

Krasnići je intervenisao, rekavši da skoro sve komandne strukture OVK dolaze iz inostranstva.

Đinovci je naglasio da je narativ ‘oni su pobegli od rata’ problematičan.

„Ovaj narativ ‘oni su pobegli od rata’ je problematičan, vi kažete da ste imali druge alternative, ali ih niste imali. Nemate vojsku. Ja sam pobegao, da me ne ubiju“, rekao je Đinovci.

Đinovci: Kao birač i podržavalac VV, više nemam motiv da glasam za Aljbina Kurtija  

Analitičar Ron Đinovci kaže da kao birač Samoopredeljenja, neće glasati na narednim februarskim izborima.

Rekao je da nema motiv da ponovo glasa za Samoopredeljenje sa Aljbinom (Albin) Kurtijem na čelu.

„Kao birač VV na poslednjim izborima i strastveni podržavalac promene starog režima, sada sam veoma skeptičan da li ću glasati ili ne. Možda uopšte neću glasati. Ne vidim neku veliku motivaciju da glasam za Aljbina Kurtija i njegovu vladu. Shvatio sam ne želim da on vlada sa mnom“, rekao je.

„Mogu biti jedan od onih ljudi koji ovaj put neće glasati“, poručio je.

Pantina: Nepoznanica kako će se organizovati izbori u ambasadama i konzulatima

Šćipe Pantina iz Demokratskog saveza Kosova kaže da ima mnogo nepoznanica o tome kako će biti organizovan izborni proces u ambasadama i konzulatima.

Prema Pantinim rečima, organizacija izbora u ambasadama i konzulatima je komplikovanija od organizacije na Kosovu. Ona je navela nekoliko razloga za to.

„Pripreme nisu dovoljno blizu da se dijaspori omogući da glasa u ambasadama i konzulatima. Zato što je komplikovanije organizovati izbore u ambasadama i konzulatima nego na Kosovu iz više razloga. Prvo, naš izborni zakon kaže da mora postojati određena distanca i biračima se mora dati jednaka mogućnost da izađu na biračko mesto, jer, na primer, imamo ambasadu u Berlinu, a neko dolazi da glasa iz Hanovera ili drugog grada. Morate da se dogovorite sa lokalnom policijom, da se obave pripreme, da treba da budu obavešteni da se može formirati red ispred ambasada, dakle, to je dodatno, gde je policija uključena u proces. Kako će biti organizovani posmatrači na biračkim mestima?“, rekla je ona u KTV-ovom „Konfrontu“.

Zato je, kako kaže Pantina, glasanje putem pošte najlakše.

Krasnići: Na listi je preko 2 miliona birača, a u Kosovu ima 1 milion stanovnika starijih od 18 godina

Novinar Besnik Krasnići rekao je da u preliminarnoj listi Centralne izborne komisije ima preko 2 miliona građana sa pravom glasa, dok prema poslednjem popisu stanovništva na Kosovu ima skoro 1,6 miliona građana, a pravo glasa ima nešto više od 1 miliona.

Rekao je da skoro polovina biračkog tela čine građani Kosova koji nisu rezidenti.

„Ako se suočimo s biračkom listom koja uključuje i građane Kosova koji nisu rezidenti, onda će još milion biti iz dijaspore širom sveta. Video sam zanimljivu informaciju. Broj novih birača je oko 210 hiljada. CIK navodi da je 150 hiljada njih dostiglo uzrast od 18 godina u poslednje tri godine. Međutim, još 85 hiljada može se smatrati potencijalnim biračima jer su prvi put registrovani u registru kao građani s kosovskim dokumentima. Nemačka je napravila značajnu promenu u zakonodavstvu omogućavajući dvojno državljanstvo. U prošlosti su mnogim Kosovarima uskraćena prava na državljanstvo Kosova. Sada se vraćaju. Nije mala cifra da je 85.000 građana ušlo na biračku listu u okviru tri godine“, rekao je Krasnići u emisiji „Konfront“ na KTV-u.